LEGENDE

Pripremio: Oliver Klajn

Usporavanje kretanja Zemlje

Najvažnija ličnost starozavetne knjige o Isusu Navinu ostavila je duboki trag u drevnoj istoriji. Njemu je posvećena šesta po redu knjiga Starog zaveta mada se spominje i u ranijim knjigama: Izlazak i Brojevi. Prema tim izvorima, njegovo ime je bilo Avsija i bio je sin Navina, iz plemena Efraim. Tek ga je Mojsije prozvao Isus, odnosno Jošua, što je približno hebrejskom originalu imena

Prema najzastupljenijem poimanju biblijske hronologije, Isus Navin je živeo od 1450. do 1370. godine p.n.e. U Starom zavetu je opisan kao Mojsijev pomoćnik, pratilac i ličnost od poverenja. Jedan je od dvanaest uhoda koje je Mojsije poslao da ispitaju okolnosti u tadašnjem Hanaanu.

Jedino su Isus Navin i Halev podneli istinite izveštaje, iskazujući pri tome odanost bogu koji je Izraelićanima obećao osvajanje pomenute zemlje a prema čemu su ostale uhode iskazale skepticizam i davali lažne podatke. Pošto je narod prihvatio izveštaje većine uhoda, bog ga je kaznio četrdesetogodišnjim lutanjem po pustinji. Zato su jedino njih dvojica stigla u „obećanu zemlju“.

Jedno od mesta na kojem su se zadesili Izraelićeni tokom višedecenijskog lutanja je Rafidin. Mesto je bilo vrelo i bez pijaće vode, što je razgnevilo narod do mere da se Mojsije uplašio da će ga kamenovati zato što ih je tu doveo. Božjom intervencijom voda je potekla iz obližnje stene Horiv.

Nakon toga Amalikiti su napali Izraelićane. Tada je došao do izražaja vojnički talenat Isusa Navina. Kao vojskovođa, odneo je ubedljivu pobedu, doduše uz božiju pomoć koja se manifestovala kroz Mojsijeve dignute ruke na vrhu brda.

Posle Mojsijeve smrti, Isus Navin je postavljen za novog neprikosnovenog vođu. Kada se krenulo u osvajanje Hanaana, navodno je došlo do bitke kod Jerihona. Mnogi istoričari sumnjaju da se ova bitka uopšte odigrala. U svakom slučaju, u Starom zavetu stoji da je na čelu izraelitskih snaga bio Isus Navin. Njemu se bog obratio naređenjem da svakodnevno sedam sveštenika kruže oko grada duvajući u ovnujske rogove ispred Zavetnog kovčega. Sedmog dana su sedam puta išli oko utvrđenja i duvali u rogove kada je Isus Navin pozvao na opšti napad. Zidovi utvrđenja su se urušili. Isus Navin je osvojio i potpuno uništio grad Jerihon.

Pripadnici Amorita, za koje u ranim sumerskim tekstovima piše da su bili nomadi koji su živeli na području Sirije i Hanaana, vremenom su se kretali prema Mesopotamiji, gde se mnogo njih naselilo. U Starom zavetu se Amoritima nazivaju gorštaci, potomci Nojeovog unuka Hanaana, po kojem je i zemlja dobila ime. Oni su u Svetom pismu prikazani kao moćan i bogat narod koji kontroliše prostrane teritorije sa obe strane reke Jordana. Bili su podeljeni na niz manjih kraljevina.

Petoro amoritskih vladara - iz Jerusali- ma, Hebrona, Lahisa, Jarmuta i Jeglona - zajedno su krenuli u borbu protiv Isusa Navina. Do bitke je došlo kod grada Gavaona, severno od Jerusalima, koji je bio lojalan Navinu. Sve je išlo u prilog njegovim snagama. Isus Navin je tada zamolio boga da zaustavi Sunce i Mesec. Bog je uslišio njegovu želju i time mu omogućio da dokrajči neprijatelje na bojnom polju jer je Sunce bilo na nebu skoro čitav dan.

U Svetom pismu se kaže da je ovaj događaj jedinstven jer nikada, ni pre ni posle, bog nije poslušao čoveka. Naučnici koji razmatraju ovaj biblijski opis događaja ističu da nije pronađen nijedan drugi zapis ili izvor koji bi ovako nešto potvrdio. Da je do ovako nečega došlo, Zemlja bi prestala da se okreće pa se sluti da je ovde reč o metafori.

Starozavetna knjiga o Isusu Navinu poslužila je Rimokatoličkoj crkvi da opovrgne Galilejove tvrdnje da se Zemlja okreće oko Sunca. Inkvizicija je tvrdila da Sunce nije moglo da se zaustavi osim ako se nije okretalo oko Zemlje. S druge strane, sekularno opredeljeni ljudi rado citiraju stihove iz 10. poglavlja pomenutog spisa kao primer neznanja autora Starog zaveta i udaljenosti vere od naučne istine...

Svakako da se može učiniti pokušaj da se uskladi ono što stoji u Svetom pismu sa današnjim naučnim saznanjima. Iz novovremene perspektive, Sunce izlazi i zalazi i otud se Isus Navin obratio bogu da zaustavi Sunce. Čak iako su on i ljudi njegovog vremena pogrešno verovali da se Sunce okreće oko Zemlje, on time ne pretenduje na opštu istinu. I u svim današnjim jezicima se često koriste izrazi koji ukazuju da se Sunce kreće u odnosu na Zemlju. Isusu Navinu je bilo potrebno vreme da dokrajči neprijatelje pre mraka kako ne bi imali vremena da se oporave. Zato mu je bog poklonio dodatno vreme.

Iz ugla nauke, trebalo je da traži da Zemlja uspori kretanje oko svoje ose. Prema jednoj teoriji, ono što je on rekao na hebrejskom donekle je drugačije od onoga što se može pročitati u mnogim prevodima. Kazao je da Sunce prestane da deluje, odnosno radi - a ne da stane. Time je gravitaciona sila Sunca jače uticala na Zemlju koja je počela da usporava i dan je produžen. Mnogi, međutim, veruju da je bog samo uslišio želju Isusa Navina i usporio kretanje Zemlje ne obazirući se na njegovo nepoznavanje nauke, očekivano kod ljudi onog vremena. Bitno je da je ostvaren cilj bez obzira što je iz ugla astronomije pogrešno formulisan od strane Isusa Navina.

Slične legende o produženom danu mogu se naći kod Vavilonaca, Persija- naca, u spisima starih Kineza, Inka, Acteka, u delu istoričara Herodota. Neki teolozi veruju da je ovde reč o hiperboli, odnosno poetskom prikazu dešavanja. A iz teksta se ipak vidi da se nešto čudno zbilo na nebu. Jedno od tumačenja je da je došlo do pomračenja Sunca. Svoje pristalice imaju i teorije o sporijem ili pak potpunom prestanku rotacije Zemlje tokom bitke. Neki čak veruju da Isus Navin nije tražio produžetak dana već samo da bude manje vrućine i da Sunce prestane da sija.

Oliver Klajn