ASTROFIZIKA

Pripremio: M.J.

Osvajanje svemira

BaŠte na „crvenoj planeti“

Amerikanci su polovinom aprila objavili da će strategija SAD biti da pošalju ljude na Mars do polovine 2030. Putovanje na Mars je veliki korak, ali je ostajanje na „crvenoj planeti“ još veći

Naučnici na Zemlji već sprovode eksperimente u uslovima sličnim onima na Marsu. Uspeli su da dobiju mikroorganizme koji će pomoći da se stene na Marsu pretvore u obradivo tle, da se stvori kiseonik koji bi se mogao udisati, da se pročisti voda i da se reciklira otpad. Ove mikrobiološke kolonije bi bile poput prvih vrtova na Marsu.

Karen Olson-Frensis, Univerzitet u Milton Kinsu, Velika Britanija, je deo tima naučnika koji izlažu zemaljske organizme izuzetnom stresu. Oni su izvodili eksperimente na Međunarodnoj svemirskoj stanici i u okviru Biopan VI misije Evropske svemirske agencije.

Biopan je bila kapsula ispunjena, između ostalog, uzorcima stena sa morskih obala iz jugozapadne Engleske. Oni su poslali kapsulu na 10 dana u svemir a otkrili su novu cijanobakteriju koja je preživela taj boravak. Ovo otkriće bi moglo biti korisno za projektovanje staklenih bašti.

Cijanobakterije imaju fotosintezu, tako da su dobri kandidati za korišćenje u dugoročnim svemirskim misijama ili na stanicama s posadom. To je zbog toga što će astronautima na Marsu biti potrebni „bazični proizvođači“, koji su u stanju da direktno koriste sunčevu energiju za rast. Cijanobakterije su deo sistema za recikliranje koji planira ESA, i koji će reciklirati ljudski otpad u vodu, kiseonik i hranljive materije koje bi astronauti mogli koristiti. Cijanobakterije se koriste za proizvodnju dodatka ishrani po imenu spirulina, koji je bogat proteinima, a ESA ga je proglasila za jednu od devet stavki koje je neophodno uzgajati na Marsu.

Mars i nije tako loše mesto za postavljanje bašte. Na planetarnom ekvatoru, tokom leta, temperatura dostiže do 20 stepeni, a atmosfera je sačinjena od 95% ugljen-dioksida, što je sjajno za fotosintezu. Nedostaje jedino obradivo tlo. Neophodno je pronaći način da se vulkanski bazalt na Marsovoj površini pretvori u zemljište koje bi moglo podržati razvoj biljaka.

Jedno od rešenja mogle bi biti bakterije koje se hrane bazaltom, tvrdi kolega Olson-Frensisove, Pol Vilkinson. On traga za islandskim bazaltnim organizmima koji bi bili u stanju da prežive hraneći se marsovskim stenama i da ih tako učine obradivim tlom. To ne znači da se astrobiolozi zanose idejom da će promeniti čitavu površinu Marsa, ali da bi se do toga došlo u budućnosti, mora se početi od malih koraka.

Još jedan od problema s kojim se naučnici suočavaju je nedostatak atmosfere na Marsu koja bi služila kao zaštita od UV zračenja. To bi se moglo zaobići na dva načina. Mogli bi se u atmosferu oslobađati snažni gasovi s efektom staklene bašte kako bi se ona zagrejala, a možda bi se mogao i napraviti UV paravan, verovatno od ozona. Ovi planovi su dugoročni i podrazumevaju čitavu planetu pa ih naučnici u ovom trenutku ne razmatraju ozbiljno. Staklene bašte su zasad daleko jednostavnije.

M.J.