MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 41
Godina VII
Jul - Avgust 2010.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

TEMA BROJA - PIRAMIDE

Pripremio: Oliver Klajn

Jugoistočna Azija

Zagonetni mauzoleji

U provinciji Šensi, u severnoj Kini, na razdaljini od desetak kilometara, nalazi se oko 40 velelepnih piramidalnih objekata. Na širem području oko prestonog grada Siana, taj broj je još veći. Sian je inače jedna od četiri drevne prestonice Kine a slavan je po „vojsci od terakote“ koja je u tom kraju otkrivena

Pažnju istraživača i naučnika klineske piramide privukle su prilično kasno. Dugo se pričala legenda o velikoj beloj piramidi u Kini. U tim pričama se preterivalo kada je reč o njenim dimenzijama i neverovatnom izgledu.

Uprkos preuveličavanjima i ulepšavanjima, ova legenda nije bez osnove. Tokom Drugog svetskog rata, američki vojni pilot Džejms Gausman, dok je leteo nad Kinom, zbog teškoća sa motorom bio je primoran da se spusti na manju visinu. U dolini koju je nadletao, video je bajkovitu piramidu svetlo bele boje. Na vrhu je bilo nešto poput dragulja. Sam pilot je izneo pretpostavku da je reč o kristalu.

Verodostojniji iskaz o velikoj beloj piramidi potiče od Morisa Šiana, čelnika jedne američke avio-kompanije. Intervju sa njim objavljen je 1947. godine u „Njujork tajmsu“. Istakao je da, u poređenju sa ovom piramidom, one u Egiptu deluju sićušno. Prema Šianu visina joj je oko 300m a širina preko 450m.

Sporna fotografija

Pomenuti očevidac je naveo da se piramida nalazi u teško pristupačnoj dolini, u podnožju Ćinlingških planina. Ovaj planinski venac predstavlja prirodnu granicu između južnog i severnog dela zemlje. Od grada Siana udaljen je oko 60km. U neposrednoj blizini je još jedna manja piramida a dalje - niz manjih piramidalnih humki. Međutim Moris Šian ne pominje da je piramida bele boje niti da je vršni deo sličan dragulju. Prva fotografija piramide objavljena je dva dana po štampanju razgovora sa Šianom. Ova fotografija će postati predmet spora među naučnicima, istraživačima i entuzijastima za popularnu arheologiju.

Ono što se da uočiti na fotografiji u velikoj meri se nije poklapalo sa iskazom Morisa Šijana. Piramida je prikazana u ravnici na otvorenom - a ne na kraju doline, kako je rečeno u intervjuu. Oblik građevine je takođe drugačiji.

Zato se poslednjih godina koriste satelitski snimci. Ono što su pokazali snimci, što se tiče lokacije i odlika terena za gradnju, takođe nije odgovaralo onome što je rečeno u navedenom intervjuu. Danas je sasvim jasno da je objekat koji je dugo zbunjivao ljude na zapadu i za koji su često vezivane razne fantastične priče zapravo mauzolej Maoling, grobnica posvećena caru Vuu koji je bio najznačajniji vladar iz dinastije Han. Izgradnja njegovog piramidalnog mauzoleja trajala je čak 53 godine. Grobnica je bila puna dragocenih predmeta, od koji se neki i danas mogu videti u obližnjem muzeju.

Pokazalo se da su Šianove tvrdnje o dimenzijama ovog objekta bile višestruko preuveličane. Visok je 46m, sa osnovom 222m x 217m. Mauzolej Maoling izrađen je od gusto zbijene zemlje.

Reke od žive

Najveći piramida je mauzolej na planini Li. Izgrađena je u čast cara ujedinitelja Ćin Šin Huanga. On je bio prvi vladar sa zvanjem koje je ravno carskoj tituli - što je zapravo naziv Ćin Šin Huang. Izgradio je jedan od najvažnijih delova Kineskog zida. Ujedinjenim carstvom vladao je od 221. do 210. godine p.n.e. Radovi na mauzoleju započeli su kada je imao 13 godina. Moćnom vladaru, kada je preminuo, napravljene su veštačke reke od žive – što je trebalo da predstavlja kineske reke. Inače car je preminuo od žive jer mu je prepisan lek koji je sadržao ovaj hemijski element.

Plafon piramide je bio ukrašen draguljima a naslikani su bili Sunce, Mesec i zvezde. Svi radnici i zanatlije koji su zidali ove grobnice su ubijeni da ne bi otkrili njene tajne jer je ona bila minijaturna umetnička predstava kineskog carstva sa basnoslovno vrednim blagom. Do danas nije iskopano sve što se u njoj nalazi.

Mauzolej Ćin Šin Huanga je bio visok 76m ali ga je zub vremena sveo na 46m. Od severa ka jugu piramide ima 518m a od istoka ka zapadu 487m. Ima blagi nagib koji se ne može sagledati u potpunosti zbog gustog drveća koje ga pokriva. Sa grobnicom su povezane tri jame duge oko 1,5 km u kojima je nađena vojska od terakote.

Grobnica vojskovođa

Ostaci piramida u Mongoliji

Unutrašnja Mongolija je region sa brojnom kineskom etničkom većinom. U okrugu Aohan nalazi se piramida na tri nivoa, stara pet milenijuma. Iz daljine deluje kao brdo trapezoidnog oblika. Visoka je oko 30m sa osnovom širokom 15m. Piramida je preostala iz Hongšanske kulture koja je cvetala na prostoru severoistočne Kine skoro 2000 godina. Na vrhu objekta pronađeno je sedam grobova i oltar. Na svetlo dana izašlo je i dosta grnčarije sa drevnim astrološkim znacima ispisanim po predmetima. U piramidi u unutrašnjoj Mongoliji nađene su i flauta od kostiju i statue drevne boginje.

U Zibanu ili Đianu, u Kini, postoji stepenasta piramida, nešto viša od 12m. Dužina i širina iznose po 31,5m. U Đianu je bila prestonica drevne korejske države Kogurjo, 427. godine naše ere. Danas je ovo mesto rekom Jalu odvojena od Severne Koreje. Od stepenaste piramide jugozapadno je utvrđenje Gugnae, kako se tada zvao Đian. Na prvi stepenik se naslanjalo 12 kamenih ploča. Na zna se čija je grobnica ova piramida. Njen naziv je Zankunčong, što na korejskom znači: grobnica vojskovođe.

Mauzolej broj 3

Narod Hui u Kini je muslimanske veroipovesti i ima svoj autonomni region na severu zemlje - Ningksia. U ovom regionu su Helanske planine. U njihovom podnožju je devet carskih mauzoleja i 250 grobova nižih velikodostojnika. Zapadna Sia dinastija bila je na tronu od 1038. do 1227. godine, kada su poklekli pred Džingis-kanom. Njihovo carstvo prostiralo se na području današnje severozapadne Kine. Grobnice se prostiru na području od oko 50km2. Arheološka iskopavanja se vrše na 17.000m2. Zasad je u potpunosti iskopan i arheološki obrađen mauzolej broj 3 koji je pripadao Jingzongu, prvom caru zapadne Sia dinastije. Napravljen je prema principima budističke arhitekture. Predstavlja spoj tradicionalne kineske gradnje grobnih objekata i verske arhitekture. Stručnjaci ovaj niz spomenika zovu „istočne piramide“.

U Japanu postoje piramide još iz preistorije. Uglavnom, načinjene su iz komada. Blizu grada Ena, na brdu na centralnom delu ostrva Honšu, je piramida visoka svega 2m dok je osnova 3,5m. Urađena je od sivog granita. Stotinak metara dalje je sličan objekat, približno istih dimenzija, a ka severu je treća piramida. Veruje se da ove tri građevine, toliko blizu jedna drugoj, imaju određenu simboliku. U tom kraju ima dosta petroglifa, odnosno stenovitih slika koje su načinili neolitski ljudi. Fenomen Japana su i „podvodne piramide“. U vodama ostrva Jonaguni, uništeni je grad star 2000 godina, koji neki porede sa Atlantidom. U njemu, najveća građevina je stepenasta piramida. Dostiže dubinu 25m.

Oliver Klajn

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA