INSEKTI
Pripremio: Boženka Hric
Veliki pegavac
Zvuci za prevaru mrava
Kod nekih plavaca (fam. Lycaenidae) koji žive u Srbiji sreće se pojava koja se zove mirmekofilija. To znači da se ti leptiri u svom razvojnom ciklusu oslanjaju na mrave. Ponekad je to čist parazitizam, ali u većini slučajeva priča o gusenicama ovih leptira više liči na priču o kukavičjem jajetu
 Veliki pegavac (Maculinea arion) je najveći plavac koji živi u Srbiji. Raspon njegovih krila dostiže do 4 cm. Ima samo jednu generaciju u toku godine, a odrasla jedinka živi od pet do deset dana. Kod nas se češće sreće u brdsko-planinskim područjima, ali ne isključivo na velikim nadmorskim visinama, u periodu jun-avgust.
Nakon parenja, ženka leptira jaja polaže pojedinačno na pupoljke majkine dušice (Thymus praecox, Thymus serpilum). Jajašca su okrugla, svetlozelene boje. Iz njih se 5-10 dana kasnije izlegu gusenice. Ako više leptira snese jaja na jedan cvet, nakon izleganja gusenice se ponašaju kanibalistički, proždiru ostale gusenice. Tako na jednoj biljci uvek ostane samo jedna gusenica, čime rastu njene šanse za opstanak.
Gusenica se zariva u pupoljak i izjeda ga iznutra. Oko tri nedelje se hrani majčinom dušicom i za to vreme poraste vrlo malo. Presvlači se tri puta. Na kraju tog perioda gusenice su iste veličine, oblika i građe kao larve crvenih mrava. One namerno padaju na tlo i tu počinje neobičan period njihovog života, koji će zavisiti od uspešnosti njihove prevare. Gusenicu koja je na zemlji mora da pronađe neki od crvenih mrava, a da bi se to dogodilo leptir ima spremna dva aduta. Jedan je dozivanje. Utvrđeno je da gusenice ispuštaju zvuk kojim dozivaju mrave. Frekvencije koje koristi su nečujne za ljude, ali mravi ih čuju i dolaze. Pipkaju gusenicu antenama, što nju podstiče da iz žlezda na leđima luči slatku tečnost. Prvi mrav koji otkrije ukusan obrok poziva i druge, i dok se oni hrane, na gusenici se nakupi i miris mrava. Mravi se inače hrane raznim larvama, ali ih ovaj miris i zvuk varaju, tako da “pomisle” da su pronašli svoju zalutalu larvu i odnose je u mravinjak. Na taj način gusenica sebi obezbeđuje sigurno skrovište za dug period i, što je najvažnije, zgodno mesto gde može da prezimi.
Interesantno je da ovakvom taktikom plavci uspevaju da prevare nekoliko vrsta mrava, ali njihovo preživljavanje zavisi od toga koja vrsta mrava je udomila gusenicu. U primeru velikog pegavca gusenice su nalažene u mravinjacima pet raznih vrsta mrava, ali su preživele samo one koje su odneli mravi vrste Myrmica sabuleti. Svaka vrsta mirmekofilnih plavaca ima “svoju” vrstu mrava, kod drugih neće preživeti.
Kada se gusenica nađe bezbedno u mravinjaku, postoje dva moguća scenarija. Po jednom, mravi mesecima hrane gusenicu kao sopstvenu larvu. Prevara se otkriva tek negde u junu kada se gusenica učauri u lutku. U drugom scenariju, poslastica kojom ih je gusenica počastila mrave košta mnogo skuplje. Kada stigne u mravlje gnezdo, gusenica počinje da se hrani mravljim jajima i larvama, ponekad čak i mravima. Sve vreme vara mrave da je njihova larva, iako se larvama hrani. Da bi dostigla potrebnu veličinu, mora da pojede oko 1200 larvi. Događa se da je kolonija mrava koji su je uneli u gnezdo mala, pa kada gusenica pojede sve larve mravi napuštaju gnezdo, a za gusenicu nastaje period gladovanja. Ako se u to gnezdo ubrzo ne useli druga porodica mrava, gusenica ugine.
Koprivićev leptir u Vojvodini
 Familija Libytheinae ima u Evropi samo jednog predstavnika. Reč je o dnevnom leptiru čije je latinsko ime Libythea celtis a srpsko koprivićev leptir. Na mapama rasprostranjenosti vidi se da se ta „usamljena“ vrsta javlja po celom Sredozemnom regionu, uključujući i obale Jadranskog mora. Areal rasprostranjenja se kreće od 0-1800 m. Interesantno je što iste mape pokazuju da se koprivićev leptir pogdegde može sresti i u srednjoj Evropi, sve do severa Slovačke. Uvek lokalno, retko i uvek tamo gde raste koprivić, biljka hraniteljka.
Kod ovog leptira je spoljašnja strana krila uglavnom siva, a kada otvori krila, sunčajući se, videće se i oranž do crvene, relativno široke simetrične mrlje na unutrašnjoj strani krila. Karakteristično je i da ima izrazito dug palpatorni izraštaj, koji nekad iznosi do trećine tela. Odrasla jedinka je duga do 20 mm, a u prirodi je leptir uočljiv od marta do avgusta, dok drugi naraštaj leti od avgusta do oktobra. Razume se da od marta možemo sresti primerke koji su prebrodili zimu hibernirajući se.
U Srbiji sam koprivi- ćevog letira poslednjih pet godina susretao u Deliblatskoj peščari, u rano proleće ili u poznu i toplu jesen, kako se sunča na nekom od svetlih peščanih puteva. Godišnje bih video 2-3 primerka i tek treće godine traganja snimio sam opreznog i okretnog leptira. Naime, na prvi znak opasnosti on nestaje u nekoj od obližnjih krošnji. Uporan čekalac ponekad je, međutim, u prilici da sačeka i povratak leptira na isto ili blisko mesto.
Ove godine sam, u aprilu, po prvi put koprivićevog leptira video na Vršačkom bregu. Bilo ga je nešto više nego u Peščari, po niskom šiblju u blizini kule, ali i po osunčanim stazama koje vode ka njegovom vrhu. Kao da ga je brojnost činila i manje opreznim pa sam snimio nekoliko primeraka, od izbledelih do onih čija je boja podsećala na prirodnu vatrenu boju u jesen.
Vasa Pavković |
Nema sumnje da leptiru odgovara ovakav odnos stvari. Umesto da bude na otvorenom i potencijalni plen grabljivaca, gusenica je na sigurnom i dobija hranu od mrava. Ipak, događa se da mravi ubiju gusenicu, jer mravlja kraljica ponekad iz straha od konkurencije naredi mravima da ubiju sve larve koje su veće od larvi radnika, pošto se iz takvih larvi može izleći nova, konkurentna kraljica. Druga opasnost po gusenicu je jedna vrsta ose koja ulazi u mravinjake i traži upravo gusenicu velikog pegavca da bi u nju snela svoje jaje. Mravi gusenicu štite od napasnika, ali osa primenjuje lukavstvo. Luči posebne supstance, feromone, kojima zbunjuje mrave tako da počinju međusobno da se sukobljavaju umesto da oteraju uljeza. Dok traje dejstvo feromona, osa snese svoje jajašce u gusenicu i pobegne iz gnezda. Tako parazit dobije svog parazita (koji je u takvom sledu stvari superparazit), pa umesto leptira iz lutke na kraju izlazi osa. Preti i opasnost da mravi unesu previše gusenica u mravinjak pa ponestane hrane i svi insekti poumiru od gladi.
Gusenica u mravinjaku provede oko 10 meseci. Nakon prezimljavanja, s proleća se učauri u žutosmeđu lutku. Da bi bila sigurna, lutka sve vreme ispušta mravlje zvukove. Oko tri nedelje kasnije iz lutke se izleže leptir. Sveži leptir je vlažan i još uvek miriše na mrave, pa mravi ni tada ne uviđaju prevaru već leptira iznose iz mravinjaka i čuvaju ga sve dok mu se ne osuše krila, nakon čega on odleti. Odrasli leptir odmah traži partnera. Posle parenja ženka polaže jaja na majčinu dušicu i ceo ciklus se ponavlja.
Opstanak velikog pegavca u velikoj meri zavisi ne samo od biljke hraniteljke i mrava, već posredno i od čoveka i divljih životinja. Ako se livade ne kose i na njima ne napasaju domaće životinje, ili divlje poput zečeva, trava na livadi postaje duža i manje sunčevih zraka dopire do tla. Zemlja postaje za nekoliko stepeni hladnija nego što je to neophodno za razvoj one vrste mrava koja je najuspešnija u odgajanju velikog pegavca. To se direktno odražava i na brojnost ovog leptira i ugrožava njegov opstanak. Krajem prošlog veka je u Velikoj Britaniji upravo takav scenario doveo do potpunog nestanka velikog pegavca. Prva pretpostavka je bila da su ga istrebili kolekcionari, ali je višegodišnje proučavanje ukazalo na prave razloge njegovog nestanka. U međuvremenu su Britanci vrstu obnovili biološkim materijalom donetim iz Švedske i sada veoma paze da se ta krhka ravnoteža ne naruši i istorija ne ponovi.
Boženka Hric
|
