PUTOPIS

Tekst i fotografije : Dragan Babović .

Ravničareći Sentom

Sve se dogodilo jednog neobično vrelog dana , tako vrelog da su i zrikavci obustavili hlađenje struganjem svojim nazubljenim ekstremitetima . Toplota je učinila da se ceo pejsaž čini nestvarnim , nekako miran i tih , u iščekivanju da se temperatura vazduha promeni i da se barem insekti pokrenu .

Sve što je moglo da se sakrije pod nešto , to je i uradilo , a mi smo krenuli na put koji je izgledao kao put po Mesečevoj površini . Drum je bio prekriven sa 5-6 cm prašine , fine kao najfiniji talk . Hodanje po takvom putu podizalo je čitave oblake . Nakon desetak metara videli smo se od pasa pa na gore . Fantastičan prizor : desetak trupova lebde drumom i na čudan način se kreću .

Počeli smo i da uživamo u moru prašine , verovatno je vrućina i nama pomutila ono malo pameti ... Pojava velike količine dehidriranog zemljista nije isključivo posledica visoke temperature već eolske erozije koja u ravnici uzima danak u slabijim prinosima . Da bi se sprečila eolska erozija , potrebna su pošumljavanja većeg obima , naročito pored reke gde nasadi topole i dudovi ublažavaju negativno dejstvo vetrova . Zemljiste u okolini Sente spada u prvu kategoriju po kvalitetu , ono je dominantno neutralno i poseduje alkalnu reakciju i kalcijum - karbonat što se povoljno odražava na fizičke i hemijske osobine tla .

Salaš naše domaćice otkrio je izolovanost i težak život vođen na salašima , par objekata u moru suncokreta ili nečega drugog . Danas su salaši izgubili suštinu i pretvorili se u etno restorane , vikendice ili su prepušteni vremenu da ih zbriše sa lica zemlje , kao što je sve što je građeno nabojem i ciglom trošno i nepostojano .

Senta nas je dočekala u hladu nasada , negovanih i maženih kroz generacije . U hladu gradskog parka zagrmeo je naš domaćin , Predrag Popović , ovdašnji bibliotekar i vrsni poznavalac istorijskih prilika u gradu na Tisi ...

Grad se nalazio u raznim carstvima a jednom je ceo u požaru izgoreo . Od vremena tog požara na gradskoj kući podignut je toranj koji služi isključivo u vatrogasno - obaveštavajuće svrhe . Dominira i estetski određuje gradski pejsaž . Ispred Gradske kuće je park i u parku fontana ; na mestu fontane nalazile su se biste raznih monarha koji su vladali ovim prostorima .

Tu je i rodna kuća Stevana Sremca koji je umro u Soko Banji , a sahranjen u Beogradu kao i Jovan Đorđević , njegov ujak . Jovan je bio osnivač i prvi direktor Narodnog pozorišta u Beogradu , osnivač prve škole glume , napisao je himnu '' Bože pravde ''. U Senti su rođeni i Matija Bećković , savremeni istaknuti pesnik , pesnik Stevan Raičković , Đula Dudaš , pisac prve monografije o Senti , Jovan Muškatirović , prosvetitelj ...

Senta se nalazi na desnoj obali reke koja izvire na Karpatima i ima veću količinu vode od reke Save . Ćudljiva i nepostojana voda formira se od dve Tise - Bele i Crne . Njen tok od izvorišta govori o njenom karakteru : kreće iz Ukrajine u Mađarsku odakle se vraća u Karpate a zatim ipak „ odluči “ da zapljusne obale Panonije i sa Dunavom ode u Crno more .

Tisa je mirna i spora reka , velika i široka . Na njoj se dešava prirodni fenomen cvetanja Tise . Insekt koji se nalazi u mulju tri godine inhibira da bi se jednog dana pretvorio u cvet koji leti i u tom danu prođe ceo biološki ciklus . Mužjak posle oplodnje odmah umire a ženka ima toliko energije koliko je potrebno da položi jajašca . Sve se dešava u multipliciranom obliku u hiljadama parova insekata koji sa smirajem dana završavaju svoj život .

Na obali reke je privezana barža „ Tiski cvet ”, jedina preživela iz oba svetska rata . Žito se nekada transportovalo isključivo baržama , bilo ih je pet , četiri su uništena u Drugom svetskom ratu . Barža je porinuta 1917. godine i od tada nije vađena iz vode , niti je bojena niti krpljena . Pre neku godinu , kada je trup počeo da pušta vodu , dovitljivi Senćani su je napunili betonom do vodene linije i na taj način nastavili da je koriste .

Kod Sente se 1697. godine odigrala jedna od najznačajnijih bitaka u evropskoj istoriji . Tom prilikom je združena evropska armija sastavljena od Rusa , Mađara , Čeha , Španaca , Srba , Nemaca i Austrijanaca , pod komandom Eugena Savojskog , porazila i proterala Turke sa tih prostora . Tada su se posebno istakle izviđačke jedinice Srpskih husara , koji su na vreme dojavili da Turci forsiraju reku Tisu i , na čelu sa Tekelijom , učestvovali u slomu turske armije . Tom prilikom poginulo je preko 12000 Turaka , zarobljen je harem i carska blagajna , ubijen je veliki vezir a Turci su se povukli u Beograd . Ova bitka ozvaničena je Karlovačkim mirom 1699. godine . Vojvoda Eugen Savojski , poreklom Španac u službi na francuskom dvoru a pozajmljen Austrijancima , po završetku bitke bio je darovan ogromnim imanjima u Mađarskoj , dvorcem koji je imao i oranžeriju , nasade pomorandži i limunova . Ostao je upamćen kao veliki taktičar i spasilac Evrope .

Spomenik ovoj bici nalazi se na samoj obali Tise i ima priču od više nastavaka ; ono što se sada može videti je spomenik koji su podigli mađarski okupatori 1942, ukomponovan sa delovima sa kraja prošlog milenijuma . Betonska polovina šajke natkriljuje zapis iz rata i simbolični zvonik sa koga se zvoni na dan bitke , u 12 sati .

Tekst i fotografije : Dragan Babović