MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 30
Godina V
Avgust - Oktobar 2008.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

PUTOPIS

Tekst i fotografije : Dragan Babović .

Ravničareći Sentom


Sve se dogodilo jednog neobično vrelog dana , tako vrelog da su i zrikavci obustavili hlađenje struganjem svojim nazubljenim ekstremitetima . Toplota je učinila da se ceo pejsaž čini nestvarnim , nekako miran i tih , u iščekivanju da se temperatura vazduha promeni i da se barem insekti pokrenu .

Sve što je moglo da se sakrije pod nešto , to je i uradilo , a mi smo krenuli na put koji je izgledao kao put po Mesečevoj površini . Drum je bio prekriven sa 5-6 cm prašine , fine kao najfiniji talk . Hodanje po takvom putu podizalo je čitave oblake . Nakon desetak metara videli smo se od pasa pa na gore . Fantastičan prizor : desetak trupova lebde drumom i na čudan način se kreću .

Počeli smo i da uživamo u moru prašine , verovatno je vrućina i nama pomutila ono malo pameti ... Pojava velike količine dehidriranog zemljista nije isključivo posledica visoke temperature već eolske erozije koja u ravnici uzima danak u slabijim prinosima . Da bi se sprečila eolska erozija , potrebna su pošumljavanja većeg obima , naročito pored reke gde nasadi topole i dudovi ublažavaju negativno dejstvo vetrova . Zemljiste u okolini Sente spada u prvu kategoriju po kvalitetu , ono je dominantno neutralno i poseduje alkalnu reakciju i kalcijum - karbonat što se povoljno odražava na fizičke i hemijske osobine tla .

Salaš naše domaćice otkrio je izolovanost i težak život vođen na salašima , par objekata u moru suncokreta ili nečega drugog . Danas su salaši izgubili suštinu i pretvorili se u etno restorane , vikendice ili su prepušteni vremenu da ih zbriše sa lica zemlje , kao što je sve što je građeno nabojem i ciglom trošno i nepostojano .

Senta nas je dočekala u hladu nasada , negovanih i maženih kroz generacije . U hladu gradskog parka zagrmeo je naš domaćin , Predrag Popović , ovdašnji bibliotekar i vrsni poznavalac istorijskih prilika u gradu na Tisi ...

Grad se nalazio u raznim carstvima a jednom je ceo u požaru izgoreo . Od vremena tog požara na gradskoj kući podignut je toranj koji služi isključivo u vatrogasno - obaveštavajuće svrhe . Dominira i estetski određuje gradski pejsaž . Ispred Gradske kuće je park i u parku fontana ; na mestu fontane nalazile su se biste raznih monarha koji su vladali ovim prostorima .

Tu je i rodna kuća Stevana Sremca koji je umro u Soko Banji , a sahranjen u Beogradu kao i Jovan Đorđević , njegov ujak . Jovan je bio osnivač i prvi direktor Narodnog pozorišta u Beogradu , osnivač prve škole glume , napisao je himnu '' Bože pravde ''. U Senti su rođeni i Matija Bećković , savremeni istaknuti pesnik , pesnik Stevan Raičković , Đula Dudaš , pisac prve monografije o Senti , Jovan Muškatirović , prosvetitelj ...

Senta se nalazi na desnoj obali reke koja izvire na Karpatima i ima veću količinu vode od reke Save . Ćudljiva i nepostojana voda formira se od dve Tise - Bele i Crne . Njen tok od izvorišta govori o njenom karakteru : kreće iz Ukrajine u Mađarsku odakle se vraća u Karpate a zatim ipak „ odluči “ da zapljusne obale Panonije i sa Dunavom ode u Crno more .

Tisa je mirna i spora reka , velika i široka . Na njoj se dešava prirodni fenomen cvetanja Tise . Insekt koji se nalazi u mulju tri godine inhibira da bi se jednog dana pretvorio u cvet koji leti i u tom danu prođe ceo biološki ciklus . Mužjak posle oplodnje odmah umire a ženka ima toliko energije koliko je potrebno da položi jajašca . Sve se dešava u multipliciranom obliku u hiljadama parova insekata koji sa smirajem dana završavaju svoj život .

Na obali reke je privezana barža „ Tiski cvet ”, jedina preživela iz oba svetska rata . Žito se nekada transportovalo isključivo baržama , bilo ih je pet , četiri su uništena u Drugom svetskom ratu . Barža je porinuta 1917. godine i od tada nije vađena iz vode , niti je bojena niti krpljena . Pre neku godinu , kada je trup počeo da pušta vodu , dovitljivi Senćani su je napunili betonom do vodene linije i na taj način nastavili da je koriste .

Kod Sente se 1697. godine odigrala jedna od najznačajnijih bitaka u evropskoj istoriji . Tom prilikom je združena evropska armija sastavljena od Rusa , Mađara , Čeha , Španaca , Srba , Nemaca i Austrijanaca , pod komandom Eugena Savojskog , porazila i proterala Turke sa tih prostora . Tada su se posebno istakle izviđačke jedinice Srpskih husara , koji su na vreme dojavili da Turci forsiraju reku Tisu i , na čelu sa Tekelijom , učestvovali u slomu turske armije . Tom prilikom poginulo je preko 12000 Turaka , zarobljen je harem i carska blagajna , ubijen je veliki vezir a Turci su se povukli u Beograd . Ova bitka ozvaničena je Karlovačkim mirom 1699. godine . Vojvoda Eugen Savojski , poreklom Španac u službi na francuskom dvoru a pozajmljen Austrijancima , po završetku bitke bio je darovan ogromnim imanjima u Mađarskoj , dvorcem koji je imao i oranžeriju , nasade pomorandži i limunova . Ostao je upamćen kao veliki taktičar i spasilac Evrope .

Spomenik ovoj bici nalazi se na samoj obali Tise i ima priču od više nastavaka ; ono što se sada može videti je spomenik koji su podigli mađarski okupatori 1942, ukomponovan sa delovima sa kraja prošlog milenijuma . Betonska polovina šajke natkriljuje zapis iz rata i simbolični zvonik sa koga se zvoni na dan bitke , u 12 sati .

Tekst i fotografije : Dragan Babović

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

»   PRETPLATA


Godišnja pretplata na “Planetu” iznosi 1.100,00 dinara, što uključuje 6 brojeva i troškove otpreme i poštarine. Čitaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: planeta@belmedia.co.yu, ili adresu: 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13, ili telefon: 011/3225-571. Treba poslati ime i prezime i adresu, ostalo je na redakciji.

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA