TEMA BROJA

MESEC
Poreklo života skriveno u stenama Meseca

Džon Armstrong, naučnik sa Univerziteta Vašington u Sijetlu, sa svojim kolegama došao je do pretpostavke da su površinu Meseca mogle izbrazdati stene sa Zemlje, Marsa i Venere, pošto su se zabile u Mesec kada su sudari sa planetama, pre više milijardi godina, pokrenuli meteorske kiše. Ovo bi moglo značiti da je Mesec najbolje mesto da se traga za poreklom ranog života na Zemlji

Na Mesecu nema vremenskih i vulkanskih aktivnosti koje bi uništile stene posle udara, tako da bi istorija ranog Sunčevog sistema mogla biti očuvana baš u tim stenama. Naučnici smatraju da bi se na Mesecu moglo nalaziti oko 20 t stena sa Zemlje, raštrkanih na svakih 100 kvadratnih kilometara površine. Količina stena sa Marsa bi iznosila oko 180 kg a sa Venere do 30 kg.

Stena sa Venere bi bilo malo jer je ta planeta bliža Suncu, pa bi njene fragmente privuklo Sunce. Meteorit potekao sa Venere do sada niko nije otkrio. Te stene bi bile lako uočljive zbog veoma male količine argona u sebi, dok bi one poreklom sa Zemlje bilo teže razlikovati zbog toga što Mesec i Zemlja imaju iste otiske izotopa.

Ako lunarne misije i ne otkriju vanzemaljske fosile, biohemijski tragovi u stenama mogli bi uputiti kada je počeo život na Zemlji. Zemlju su bombardovali asteoroidi pre oko 3,8 do 4,1 milijarde godina. Kada bi se utvrdilo kada je došlo do poslednjeg velikog udara, moglo bi da se utvrdi i kada se na Zemlji začeo život.

Robotska misija koja bi tragala za stenama na Mesecu nije verovatna - to bi se pre moglo postići nekom misijom kao što je misija "Lunarni rudnik", kakvu osmišlja Kina. U međuvremenu, Armstrong i saradnici proučavaju neke od Mesečevih stena koje su na Zemlju donete "Apolo" misijama, sedamdesetih godina prošlog veka. Oni su izračunali da bi na 380 sakupljenih kg trebalo da naiđu na 2 do 3 gr materijala sa Zemlje.