TRAGOVI ŽIVOTA
Pripremila:
Branka Jakšić
Pitanje vode na Marsu
Sve je više naučnika koji smatraju da je površinom Marsa tekla voda. Snimci dobijeni sa letelice ”Mars global surveyor” otkrivaju useke koji kao da su formirani bujicama koje su pokrenule velike odrone zemljišta
 Naučnici su dobili oko 65000 snimaka koje je tokom prošle godine napravila kamera na “Mars global surveyor”. Snimci ukazuju da, u najhladnijim uglovima kratera u Sunčevoj senci i prema polovima, postoje duboki useci. Najlogičnije objašnjenje je da ih je napravila voda. Ove pretpostavke zbunjuju pošto se smatra da voda na Marsu može postojati samo u obliku leda ispod površine, u polarnim ledenim kapama i, možda, samo u retkim tragovima atmosfere planete. Postojanje vode u tečnom stanju na Marsu iznova pokreće pitanje: da li je na Marsu postojao, ili postoji život? Ako vode ima i na drugim delovima planete, budućim astronautima će biti lakše ako dođu do nje i koriste je za piće, za “pravljenje” vazduha koji mogu udisati, za raketno gorivo ili za neki drugi izvor energije.
Evropska svemirska agencija ESA poslala je na Mars sondu “Mars express”, a NASA sonde “Spirit” i “Opportunity”.
‘'Mars express'' je, zahvaljujući složenoj naučnoj opremi (ima tu i ruskih aparata), utvrdio postojanje vode u obliku leda na južnoj polarnoj kapi Marsa. Dokaz je sadržan u tri kolor trake. Pomoću optičke kamere i infracrvenog spektrometra, tokom preleta kosmičke letelice snimljena je oblast oko južnog pola. Jedna traka predstavlja snimak u oblasti vidljive svetlosti, druga traka daje raspodelu ugljen-dioksida, a treća snimak leda!
Put otkrića života
| |
Analiza tla kao dokaz
 Prema dosad prikupljenim podacima o tlu Marsa, naučnici su zaključili da je voda “morala padati odozgo, a ne izvirati odozdo”, kao što se verovalo.
“Tlo može igrati ulogu nesavršenog zapisa o promeni klime”, navodi Ronald Amundson, profesor Univerziteta Berkli, SAD.
Glavna Amundsonova pretpostavka je da Marsovo tlo ima sloj sulfata iznad sloja hlorida. Taj uzorak odgovara kretanju vode iz atmosfere prema dole, što se može pronaći i na Zemlji.
Iako se ne može sa sigurnošću reći da li je na Marsu bilo snega, susnežice ili kiše, izgled stena ukazuju da je voda na tlu možda bila tekuća.
Amundsonov rad temelji se na proučavanjima suvih područja Zemlje, pre svega pustinje Atakama u Čileu. “Hemijske i fizičke sličnosti Marsove površine i suvih mesta na Zemlji upućuju da pustinje drže ključeve otkrića na Marsu”.
Iako verovatno nikog neće iznenaditi, Amundsonov zaključak je: na mestu susreta vode i stene, bilo na Zemlji ili na Marsu, događaju se iste stvari. “Pustinja Atakama i suve doline Antarktika su mesta susreta Zemlje i Marsa”, kaže Amundson. “Još će biti rasprave oko toga da li Mars ima više zajedničke geohemije s tim Zemljinim klimatskim ekstremima, ili ta mesta imaju zajedničkog sa ostatkom našeg planete”, zaključuje Amundson.
|
| |
Ništa ne sprečava život, ali…
 Mars je mogao biti pogodan za život, zaključak je analize prvog uzorka američke svemirske sonde „Fenix“. “U tlu nema ničeg što bi sprečavalo život. Naprotiv, čini se da mu ono pogoduje jer nema nikakvih otrovnih materija”, rekao je novinarima Samuel Kounaves, vođa hemijske laboratorije TEGA. “Pronašli smo ono što je, čini se, nužno za život u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a to su hranjive materije”, rekao je napominjući da je reč o mineralnim a ne organskim tvarima, među kojima su magnezijum, kalijum, natrijum i hlorid. Ovaj istraživač sa Univerziteta u Arizoni dodaje da je stručni tim bio iznenađen kiselošću tla u kojem pH doseže čak 8 do 9. Prvi rezultati “analize su znak da je voda u tečnom stanju postojala na tlu Marsa u jednom razdoblju njegove istorije”, ističe Kounaves. Sadanašnja temperatura na Marsu je suviše niska da bi voda mogla postojati u tečnom stanju, ali naučnici pretpostavljaju da su polarna područja te planete u davnoj prošlosti bila toplija.
|
Kakve bi posledice po naš pogled na živi svet u kosmosu imalo otkriće vode na Marsu? Tamo gde je ima, veoma je verovatno da može doći do pojave života. Sve se kosmičke tvorevine doslovno kupaju u zračenjima različitih vrsta, bilo onih iz kosmosa ili onih poteklih od radioaktivnosti okolne materije. Time je energija, neophodna za transformaciju neorganske u organsku materiju, uvek pri ruci. Jedino je pitanje uslova koji vladaju u okruženju: temperature, pritiska, intenziteta i vrste zračenja, otrovnih materija…
U najdubljim rudnicima zlata na Zemlji, više kilometara pod površinom, gde vladaju izuzetno visoke temperature i visoki pritisci, pronađeni su mikroorganizmi za koje se veruje da se, u odsustvu kiseonika, ‘'hrane'' vodonikom nastalim dejstvom zračenja na kristalnu vodu sadržanu u jedinjenjima koja čine stene. Razmnožavaju se jednom u, možda, hiljadu ili više godina! U vodama južnih mora živi ‘'biserni nautilus'' (Nautilus pompilius). Kada zatreba, on udiše ugljen-dioksid, gas koji čini više od 96 procenata Marsove atmosfere!
Do sada je u kosmičkom bezdanu otkriveno više od trideset organskih materija koje su gradivni elementi živih bića. Sve to ukazuje da su ideje astrofizičara, nobelovca ser Freda Hojla (1915-2001) i njegovog saradnika profesora Čandre Vikramasingea o kosmičkom poreklu života, o takozvanoj panspermiji - ‘'klicama života'' posejanim po kosmosu - mnogo izvesnije sada nego za života velikog naučnika.
Da li su ove ‘'klice'' stigle do Marsa i na njemu u davnoj prošlosti iznedrile život ili on postoji i sada, pitanje je od posebnog naučnog interesa. Na njega će pokušati da odgovore dosad poslate sonde. Dosije Mars, u čijem su ispisivanju učestvovali mnogi velikani astronomije, fizike i drugih prirodnih nauka, sada dobija snažnu podršku i od istraživača-robota. Sonde analiziraju uzorke tla, kamenja i druge tvorevine na koje nailaze tokom svojih šetnji po ‘'crvenoj planeti''. Pri tom negde blizu ili daleko iznad njih preleće ‘'Mars express''. Ostaje pitanje: da li će posle vode na Marsu biti otkriveni i tragovi života na njemu?
Branka Jakšić
|
