AUTOMOBILIZAM

Pripremio: V. Milojevi�

Pokretni �ernobil

Stvaranje elektri�ne energije snagom atoma pokazalo se uspe�nim decembra 1951. godine, kada je izgra�en prvi ameri�ki 100KW reaktor- generator. Prvi generator u komercijalnoj nuklearnoj elektrani imao je snagu 50MW i aktiviran je u Engleskoj 1956. godine. Narednih godine po�elo se sa izgradnjom nuklearnih elektrana �irom sveta.

Slede�a oblast gde se o�ekivalo da nuklearni potencijali ostvare �fantasti�ne� rezultate bila je saobra�aj.

Ideja o nuklearnim prevoznim sredstvima koja su mogla da pre�u velike daljine ogromnim brzinama, uz malu koli�inu nuklearnog goriva, dala je veliki podstrek �anru nau�no-fantasti�nog filma tih godina. Nije se dugo �ekalo da atomska energija bude prakti�no iskori��ena i u pomorstvu: prva nuklearna podmornica, �Nautilus� zaronila je u more januara 1955. godine.

Lokomotiva i bombarder

U Sovjetskom Savezu je, polovinom pro�log veka, razmatrana ideja o konstrukciji lokomotive sa nuklearnim reaktorom i parnom turbinom. O ovom projektu ne postoji puno dokumenata. Na stvaranju nuklearne lokomotive istovremeno se radilo i u SAD. Za njen pogon bio je predvi�en �mali� reaktor snage 30MW, a projektovana korisna snaga za vu�u bila je oko 8000 KS. Ni ta ma�ina nije realizovana. Pretpostavlja se da je u oba slu�aja presudan problem bio za�tita osoblja i putnika od negativnog uticaja radioaktivnog zra�enja.

Sli�an je bio razlog napu�tanja projekta nuklearnog strate�kog bombardera na kome se u SAD radilo krajem pedesetih godina. Od aviona sa hipersoni�nom brzinom i prakti�no neograni�enim dometom (smatralo se da bi mu zalihe jednokratnog punjenja gorivom bile dovoljne za vi�e godina neprekidnog leta) odustalo se zbog visoke radijacije i izuzetno glomazne i te�ke konstrukcije. Eksperimenti vezani za ovu letelicu ko�tali su milijardu tada�njih dolara, a projekat je 1961. godine obustavio li�no predsednik Kenedi.

Atomski automobil

Tih godina postojao je jo� jedan projekat koji je finansirala ameri�ka vlada a ticao se prevoznog sredstva. Radilo se na atomskom automobilu! �Projekat Feniks�, �iji je glavni nosilac bio Univerzitet u Mi�igenu, kao rezultat je trebalo da da jeftin, siguran i svima pristupa�an automobil gonjen nuklearnom energijom. Projekat je imao i zna�ajnu podr�ku automobilske idustrije. U po�etku je bilo rezultata; istra�ivanja su dovela do pronalaska nekoliko korisnih radioizotopa, a neki usavr�eni hemijski i metalur�ki tehnolo�ki postupci kasnije su uspe�no primenjeni u klasi�noj automobilskoj industriji.

Nuklearnom automobilu je bio neophodan minijaturni reaktor i odgovaraju�i sistem parnih turbina sa elektri�nim generatorima. Uz punjenje od samo nekoliko grama oboga�enog uranijuma, planirano je da pre�e vi�e desetina hiljada kilometara! Do prakti�ne izrade prototipa atomskog �etvoroto�ka�a se, me�utim, nije stiglo... Razloga je bilo vi�e. Najva�niji, kao i kod ve�ine drugih nuklearnih projekata voznih sredstava, je bezbednost u slu�aju sudaranja.

Najdoslednija ideji nuklearnog automobila bila je kompanija �Ford�. U njoj su 1957. godine pristupili najambicioznijem projektu u svojoj istoriji - razvoju sopstvenog atomskog automobila pod nazivom �Ford nukleon�.

Srce ovog automobila futuristi�kog dizajna trebalo je da bude minijaturni niklearni reaktor (sli�an ve� primenjenom u nuklearnoj podmornici, ali znatno manji) u kome bi se, prilikom fisije uranijuma, stvarala toplotna energija namenjena malim parnim turbinama koje su pokretane visokim pritiskom vodene pare. Iskori��ena para iz turbina bi zatim bila kondenzovana, a ta voda bi se iznova koristila u narednom ciklusu. Turbine su pokretale generatore elektri�ne struje, koja je zatim kori��ena za napajanje pogonskih elektromotora vozila.

Godine 1958. zvani�no je predstavljena maketa �Ford nukleona�. Na modelu aerodinami�kog izgleda pa�nju privla�i izrazito izdu�en zadnji deo. Konstruktori su �eleli da kapsulu sa radioaktivnim materijalom i reaktor, zbog radijacije, �to vi�e udalje od voza�a i putnika. Automobil bi bio gotovo be�uman, a izme�u dva �punjenja� gorivom o�ekivalo se da pre�e vi�e od 8000 km!

I pored truda stru�njaka i ulo�enih sredstava, problem realizacije minijaturnog reaktora za ovo vozilo nikada nije re�en, kao ni su�tinska pitanja vezana za bezbednost. �Ford nukleon� je ostao simbol i svojevrstan spomenik atomskoj eri.

Svojevrstan oma� ideji nuklearnog automobila, prvenstveno �Fordu nukleusu� dat je u filmskoj trilogiji �Povratak u budu�nost�, gde jednu od glavnih uloga �igra� atomski automobil, koji glumi pokretni vremeplov.

V. Milojevi�