MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRA�IVANJA I OTKRI�A
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 30
Godina V
Avgust - Oktobar 2008.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

AUTOMOBILIZAM

Pripremio: V. Milojevi�

Pokretni �ernobil

Stvaranje elektri�ne energije snagom atoma pokazalo se uspe�nim decembra 1951. godine, kada je izgra�en prvi ameri�ki 100KW reaktor- generator. Prvi generator u komercijalnoj nuklearnoj elektrani imao je snagu 50MW i aktiviran je u Engleskoj 1956. godine. Narednih godine po�elo se sa izgradnjom nuklearnih elektrana �irom sveta.

Slede�a oblast gde se o�ekivalo da nuklearni potencijali ostvare �fantasti�ne� rezultate bila je saobra�aj.

Ideja o nuklearnim prevoznim sredstvima koja su mogla da pre�u velike daljine ogromnim brzinama, uz malu koli�inu nuklearnog goriva, dala je veliki podstrek �anru nau�no-fantasti�nog filma tih godina. Nije se dugo �ekalo da atomska energija bude prakti�no iskori��ena i u pomorstvu: prva nuklearna podmornica, �Nautilus� zaronila je u more januara 1955. godine.

Lokomotiva i bombarder

U Sovjetskom Savezu je, polovinom pro�log veka, razmatrana ideja o konstrukciji lokomotive sa nuklearnim reaktorom i parnom turbinom. O ovom projektu ne postoji puno dokumenata. Na stvaranju nuklearne lokomotive istovremeno se radilo i u SAD. Za njen pogon bio je predvi�en �mali� reaktor snage 30MW, a projektovana korisna snaga za vu�u bila je oko 8000 KS. Ni ta ma�ina nije realizovana. Pretpostavlja se da je u oba slu�aja presudan problem bio za�tita osoblja i putnika od negativnog uticaja radioaktivnog zra�enja.

Sli�an je bio razlog napu�tanja projekta nuklearnog strate�kog bombardera na kome se u SAD radilo krajem pedesetih godina. Od aviona sa hipersoni�nom brzinom i prakti�no neograni�enim dometom (smatralo se da bi mu zalihe jednokratnog punjenja gorivom bile dovoljne za vi�e godina neprekidnog leta) odustalo se zbog visoke radijacije i izuzetno glomazne i te�ke konstrukcije. Eksperimenti vezani za ovu letelicu ko�tali su milijardu tada�njih dolara, a projekat je 1961. godine obustavio li�no predsednik Kenedi.

Atomski automobil

Tih godina postojao je jo� jedan projekat koji je finansirala ameri�ka vlada a ticao se prevoznog sredstva. Radilo se na atomskom automobilu! �Projekat Feniks�, �iji je glavni nosilac bio Univerzitet u Mi�igenu, kao rezultat je trebalo da da jeftin, siguran i svima pristupa�an automobil gonjen nuklearnom energijom. Projekat je imao i zna�ajnu podr�ku automobilske idustrije. U po�etku je bilo rezultata; istra�ivanja su dovela do pronalaska nekoliko korisnih radioizotopa, a neki usavr�eni hemijski i metalur�ki tehnolo�ki postupci kasnije su uspe�no primenjeni u klasi�noj automobilskoj industriji.

Nuklearnom automobilu je bio neophodan minijaturni reaktor i odgovaraju�i sistem parnih turbina sa elektri�nim generatorima. Uz punjenje od samo nekoliko grama oboga�enog uranijuma, planirano je da pre�e vi�e desetina hiljada kilometara! Do prakti�ne izrade prototipa atomskog �etvoroto�ka�a se, me�utim, nije stiglo... Razloga je bilo vi�e. Najva�niji, kao i kod ve�ine drugih nuklearnih projekata voznih sredstava, je bezbednost u slu�aju sudaranja.

Najdoslednija ideji nuklearnog automobila bila je kompanija �Ford�. U njoj su 1957. godine pristupili najambicioznijem projektu u svojoj istoriji - razvoju sopstvenog atomskog automobila pod nazivom �Ford nukleon�.

Srce ovog automobila futuristi�kog dizajna trebalo je da bude minijaturni niklearni reaktor (sli�an ve� primenjenom u nuklearnoj podmornici, ali znatno manji) u kome bi se, prilikom fisije uranijuma, stvarala toplotna energija namenjena malim parnim turbinama koje su pokretane visokim pritiskom vodene pare. Iskori��ena para iz turbina bi zatim bila kondenzovana, a ta voda bi se iznova koristila u narednom ciklusu. Turbine su pokretale generatore elektri�ne struje, koja je zatim kori��ena za napajanje pogonskih elektromotora vozila.

Godine 1958. zvani�no je predstavljena maketa �Ford nukleona�. Na modelu aerodinami�kog izgleda pa�nju privla�i izrazito izdu�en zadnji deo. Konstruktori su �eleli da kapsulu sa radioaktivnim materijalom i reaktor, zbog radijacije, �to vi�e udalje od voza�a i putnika. Automobil bi bio gotovo be�uman, a izme�u dva �punjenja� gorivom o�ekivalo se da pre�e vi�e od 8000 km!

I pored truda stru�njaka i ulo�enih sredstava, problem realizacije minijaturnog reaktora za ovo vozilo nikada nije re�en, kao ni su�tinska pitanja vezana za bezbednost. �Ford nukleon� je ostao simbol i svojevrstan spomenik atomskoj eri.

Svojevrstan oma� ideji nuklearnog automobila, prvenstveno �Fordu nukleusu� dat je u filmskoj trilogiji �Povratak u budu�nost�, gde jednu od glavnih uloga �igra� atomski automobil, koji glumi pokretni vremeplov.

V. Milojevi�

 

  back   top
» Pretra�i SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

»   PRETPLATA


Godi�nja pretplata na �Planetu� iznosi 1.100,00 dinara, �to uklju�uje 6 brojeva i tro�kove otpreme i po�tarine. �itaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: planeta@belmedia.co.yu, ili adresu: 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13, ili telefon: 011/3225-571. Treba poslati ime i prezime i adresu, ostalo je na redakciji.

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istra�ivanja i otkri�a
Copyright © 2003 -2012. PLANETA