LEGENDE

Pripremio: Oliver Klajn

Simon mag

Slika Gustava Dorea

Simon je poreklom iz Samarije. Dela apostolska navode da je, u gradu Sebaste, skretao pažnju ljudi na sebe vračanjem i magijskim delovanjem. Zatim je, kao i dobar deo stanovništva Sebastea, primio hrišćanstvo pod uticajem propovedi Filipa evanđeliste. Filip je bio jedan od sedmorice izabranih starešina rane hrišćanske crkve u Jerusalimu.

Kada su u Samariju stigli apostoli Petar i Jovan, verovalo se da oni imaju moć da prizovu Svetog duha kada polože ruke na vernike. Simon im je ponudio novac da bi i on mogao da čini to isto. Apostol Petar ga je prekorio i rekao da „ svetost nema veze sa novcem “.

O životu ove neobične ličnosti najviše podataka pružaju drevni hrišćanski pisci i crkveni oci : Irinej lionski, Justin filozof i Ipolit rimski. Justin filozof prenosi da je poticao iz samarićanskog sela Gita.

I pored Petrovih upozorenja, Simon je nastavio sa svojim mističnim delovanje protivno crkvenom učenju. Značaj ove ličnosti je upravo u tome što su ga rani hrišćanski autori smatrali za prvog jeretika. Međutim u tim delima nije lako utvrditi istoričnost. Po svemu sudeći kod ovih autora iz 2. veka nove ere dominiraju legende vezane za Simona maga. Zna se međutim da je imao svoje pristalice koje su smatrale da je on kao bog. Postojala je čak gnostička sekta Simonianaca koja je vodila raskalašan život, bez ikakvih moralnih obzira.

Freska iz bazilike u Rimu “Čudo Simona Maga”

Bitna za razumevanje njihovog učenja je Helena, robinja i prostituka. Nju je Simon doveo iz feničanskog grada Tira. Ona simbolizuje, u verovanjima, božansku misao i iz toga proizlazi legenda o njoj. Kada su stvoreni anđeli, oni su se pobunili protiv nje. Zatim su anđeli stvorili svet i zarobili je u žensko telo. Potom je prošla kroz veći broj reinkarnacija. Konačno je reinkarnirana kao Helena iz Tira.

Po verovanju Simonianaca, Simon mag je ovaploćenje boga koje je sišlo na zemlju. Neki pisci veruju da je Simon posetio Rim ali to nije sigurno. Nakon toga se vratio u rodno mesto Gitu.

U ranoj hrišćanskoj literaturi neretko je označen kao glavni protivnik apostola Petra. Simon je pokušao da zadivi ljude magijom a Petar je nastojao da ga na svaki način osujeti smatrajući to svetogrđem. Izvori ističu da je bio u stanju da levitira, što primenjuju i mnogi moderni mađioničari. To je dovodilo do optužbi od strane hrišćana da je on demon u ljudskom obliku. Najverovatnije da je i ovde reč o mitu jer za to ne postoji nikakva istorijska osnova.

“Pad Simona Maga” Benoco Gocoli, firentinski slikar

Levitacijom se u apokrifnom spisu “Dela Petrova“ objašnjava Simonova smrt. U spisu je data legenda prema kojoj je Simon levitirao u rimskom Forumu. Želeo je da time demonstrira kako je on otelotvorenje Boga. Sveti Petar se molio Bogu da spreči njegov let. To je urodilo plodom, on se zaustavio i pao polomivši noge. Izazvao je gnev prisutnih ljudi koji su ga kamenovala skoro do smrti. Ubrzo nakon toga je i preminuo, navodi se u ovom izvoru.

Još jedno apokrifno delo pruža sličan opis događaja, s tim što se tvrdi da se sve odigralo pred rimskim carem Neronom i da je sveti Pavle takođe bio prisutan. Navodno je Neron naredio da se apostoli uhapse i poslao ih u zatvor a Simonovo telo čuvao je četiri dana verujući da će vaskrsnuti. Današnja crkva, u Rimu, Santa Frančeska Romana podignuta je na mestu gde je prema legendi poginuo Simon mag u pokušaju da pokaže da su njegove moći veće od moći apostola. Apostoli su pali na kolena u molitvi. Otisci njihovih kolena ugrađeni su u zid broda ove crkve koja se nalazi neposredno pored Foruma.

U skladu sa mitom da je Neron očekivao uskrsnuće je i priča da je dozvolio da bude živ sahranjen. Obećao je da će vaskrsnuti nakon tri dana. Naravno, to se nije desilo. Čini se da je Simon mag, uprkos svim mitovima i izmišljenim pričama, zaista doživljavan kao ozbiljna pretnja i protivnik hrišćanskog učenja u ranim vekovima nove ere. Ima teologa koji smatraju da ovaj lažni Mesija uopšte nije postojao. Današnja verovanja su odbacila ovo gledište : veruje se da su postojali i on i sekta Simonianaca.

Oliver Klajn