TEMA BROJA

MESEC
Osobine Meseca

Mesec je drugi najsvetliji objekat na nebu posle Sunca . Dok Mesec kruži oko Zemlji , menja se ugao između Zemlje , Meseca i Sunca , što vidimo kao ciklus Mesečevih faza . Vreme između dva meseca iznosi 29,5 dana (709 sati ), što se malo razlikuje od Mesečevog orbitalnog perioda .

Zbog svoje veličine i sastava , Mesec se ponekad klasifikuje kao zemaljska planeta , zajedno sa Merkurom , Venerom , Zemljom i Marsom . Mesec je prvo posetila sovjetska letelica „ luna 2“, 1959. godine . Mesec je jedino svemirsko telo koje su ikad posetili ljudi . Prvo sletanje obavljeno je 20. jula 1969, a poslednje je bilo decembra 1972. Mesec je , takođe , jedino telo sa kojeg su uzorci doneti na Zemlju . Tokom leta 1994, mala letelica „ klementina “ izradila je detaljnu mapu Meseca .

Gravitacione sile između Zemlje i Meseca izazivaju zanimljive efekte . Najočigledniji primer su plime . Najjače privlačenje je na onoj tački gde su Mesec i Zemlja najbliži . Efekat je najočigledniji na okeanima . Pošto Zemlja rotira mnogo brže od Meseca , efekat privlačenja se oseća dva puta u toku dana pa se , zbog toga , javljaju dve plime dnevno . Asimetrična priroda ove gravitacione interakcije je odgovorna i za činjenicu da Mesec rotira sinhrono , što znači da je zaključan u svojoj orbiti , što čini da uvek istom stranom „ gleda “ na Zemlju . Zemljina rotacija je uticala da se Mesečeva rotacija uspori i dovela je dotle da se njeno trajanje poklopi sa njegovim orbitalnim periodom . Postepeno će i Mesečeva gravitacija uticati na Zemljinu i usporiti je da se poklopi sa Mesečevim periodom , kao što je slučaj sa Plutonom i Haronom .

Čini se kao da Mesec malo podrhtava , tako da se po nekoliko stepeni suprotne strane može videti s vremena na vreme . Veći deo suprotne strane bio je potpuno nepoznat dok je sovjetska letelica „ luna 3“ nije fotografisala 1959. Ne postoji „ mračna strana “ Meseca jer su svi delovi Meseca obasjani Suncem .

Mesec nema atmosferu . Ali nalazi „ klementine “ nagoveštavaju da bi u dubokim kraterima u blizini južnog pola mogao postojati led nastao od vode . Ovo će konačno biti potvrđeno pomoću letelice koju će NASA lansirati tokom ove godine .

Mesečeva kora je u proseku debela 68 km . Ispod nje se nalaze omotač i malo jezgro koje više nije aktivno .

Postoje dva osnovna tipa terena na Mesecu : stare visoravni pune kratera i mlađa mora . Mora su ogromni krateri nastali udarima koje je kasnije ispunila vrela lava . Površina je uglavnom prekrivena regolitom , mešavinom fine prašine i kamenih ostataka od udara meteora . Iz nepoznatih razloga , mora su koncentrisana na nama bližoj strani Meseca .

Većina kratera je dobila ime po poznatim naučnicima , poput Kopernika i Ptolomeja . Na suprotnoj strani su imena novovremenih ličnosti , poput Gagarina i Koroljeva . Na Mesecu se nalazi najveći krater od udara - Aitken na Južnom polu , prečnika 2250 km i dubine 12 km .

Dosad je na Zemlju doneseno ukupno 382 kg uzoraka stena zahvaljujući programima „ Apolo “ i „ Luna “. Oni pružaju detaljna saznanja o Mesecu . Naučnici ih ispituju i danas , a posebno su značajni zato što im se može odrediti datum nastajanja . Izgleda da je većina stena na Mesecu stara između 4,6 i 3 milijarde godina . Najstarije stene na Zemlji stare su 3 milijarde godina , što čini da Mesec pruža više informacija o Sunčevom sistemu od Zemlje .

Pre studije uzoraka nije bilo zajedničkog mišljenja o poreklu Meseca . Nakon ovih informacija došlo se do teorije po kojoj se Zemlja sudarila sa nekim ogromnim telom i da se Mesec formirao od oslobođenog materijala . Ova teorija je danas široko prihvaćena .