MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 30
Godina V
Avgust - Oktobar 2008.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

TEMA BROJA

MESEC
Otkrivanje druge strane

Zahvaljujući libraciji Meseca , moguće je videti 9% više njegove površine

Mesec je oduvek privlačio pažnju naučnika , a pogotovo njegova „ suprotna strana “ koja se ne vidi sa Zemlje . Ipak , zahvaljujući libraciji , moguće je s vremena na vreme uočiti deliće te „ suprotne strane “ - hemisfere koja nam je sakrivena .

Tokom noći kada je ova fotografija napravljena , Mesečev jugoistočni deo se nagnuo ka Zemlji , pa je omogućio da se vidi delić „ suprotne strane “ Meseca , kao i mnoge crte koje se inače ne vide . S obzirom da je Mesec uvek okrenut istom stranom , moguće je pomisliti da Mesec ne rotira . Mesecu je potrebno isto vreme da se jednom okrene oko svoje ose , koliko mu je potrebno i da kompletno obiđe Zemlju : 27, 3 dana . Ova naizgled neverovatna slučajnost , poznata kao sinhrona rotacija je , u stvari , česta među velikim satelitima u našem solarnom sistemu .

S obzirom da je Mesec uvek okrenut istom stranom , moguće je pomisliti da Mesec ne rotira . Mesecu je potrebno isto vreme da se jednom okrene oko svoje ose , koliko mu je potrebno i da kompletno obiđe Zemlju : 27, 3 dana . Ova naizgled neverovatna slučajnost , poznata kao sinhrona rotacija je , u stvari , česta među velikim satelitima u našem solarnom sistemu .

Do ovoga je došlo zahvaljujući „ trenju plime “. Kada je nastao , Mesec je bio mnogo bliži Zemlji . Ta blizina je izazivala jake plime na oba svemirska tela . Mesec je podizao plime u Zemljinim okeanima , ali je i gravitacija Zemlje napravila distorziju u unutrašnjosti Meseca . Vremenom je taj „ rat plima “ usporio Mesečevu rotaciju sve dok se nije poklopila sa periodom koji mu je potreban da napravi svoju orbitu .

Iako je tačno da uvek gledamo u istu stranu Meseca , ipak je ponekad moguće videti više od polovine ( do 59%) njegove površine zahvaljujući libraciji . Tih dodatnih devet procenata potiču od tri vrste libracije koje deluju zajedno . Najznačajnija je libracija u dužinu , koja omogućava da vidimo malo više pejsaža oko istočne i zapadne Mesečeve ivice . Do ove libracije dolazi zbog toga što Mesečeva orbita ima oblik elipse a ne kruga . To čini da nam Mesec nekad bude bliži , a varira i njegova orbitalna brzina . Ipak se to sve izjednačava tako da Mesec okonča jednu orbitalnu putanju za isto vreme koje je potrebno da se jednom obrne oko svoje ose .

Mesec održava konstantnu stopu okretanja čak iako ubrzava i usporava dok kruži oko Zemlje . Tako se dešava da ponekad njegova orbitalna brzina pretekne njegovu rotaciju pa vidimo malo veći deo zapadnog kraja .

Druga vrsta libracije je libracija u širinu , koja izaziva svojevrsno klimanje Meseca gore - dole , koje otkriva više delova polarnih regiona Meseca . Mesečeva polarna osa je nagnuta za skoro sedam stepeni u odnosu na ravan orbite oko Zemlje . Tako , nakon svake polovine orbite , vidimo malo više severnog pola kada se nagne ka nama ; a posle druge polovine , vidimo nešto veći deo južnog pola .

Dva pogleda na Mare Crisium prikazuju razliku u pejzažu , na šta utiče nepovoljna ( levo ) i povoljna libracija ( desno ).

libracija MesecaTreća i najmanje važna je posmatračka libracija . Dok se Mesec podiže na istoku , nalazite se na jednoj strani naše planete , a kada zađe ka zapadu , Zemljina rotacija vas je prenela na drugu stranu . Ova promena položaja od oko 9500 km za posmatrače iz Amerike i Evrope proizvodi blagi efekat paralakse koji dodaje još oko jedan stepen libracije u dužinu .

Najveća nagrada koja proističe iz libracije je mogućnost osmatranja basena Orientale . To je najsvežiji i najbolje očuvani basen , prečnika 960 km sa tri planinska venca . Leži tik ispod jugozapadne ivice Meseca i može se ugledati samo kada je libracija veoma povoljna . Do tih situacija dolazi u maju i krajem juna .

I mnoge druge odlike Meseca se mogu primetiti ako se pažljivo koriste libracije . Jedan od načina da se prati Mesec uz pomoć libracija pruža program za računar po imenu Lunar Calculator , Alistera Liga , koji se može naći na adresi www3.telus.net/public/aling/lunarcal/lunarcal . htm . Izuzetno je koristan i besplatni program Virtual Moon Atlas koji se može naći na adresi www.astrosurf.com/avl .

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

»   PRETPLATA


Godišnja pretplata na “Planetu” iznosi 1.100,00 dinara, što uključuje 6 brojeva i troškove otpreme i poštarine. Čitaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: planeta@belmedia.co.yu, ili adresu: 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13, ili telefon: 011/3225-571. Treba poslati ime i prezime i adresu, ostalo je na redakciji.

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA