TEMA BROJA
MESEC
Klima
Pomračenje Meseca i klimatske promene
|
Prašina u stratosferi smanjuje količinu Sunčeve svetlosti koja dopire do Zemljine površine i uzrokuje jača pomračenja Meseca . ( Snimak : NASA ) |
Poslednje pomračenje Meseca otkrilo je da Zemljina atmosfera sadrži sitnu vulkansku prašinu za koju neki naučnici veruju da bitno utiče na klimu Zemlje , jer intenzivno blokira dopiranje Sunčeve svetlosti do Meseca . Nešto svetlosti ipak prodre , lomeći zrake kroz Zemljinu atmosferu . Količina svetlosti varira , pretežno u zavisnosti od toga koliko prašine iz vulkanskih erupcija lebdi okolo na velikim visinama .
Ričard Kin , sa Kolorado univerziteta , SAD , smatra da se sva zatamnjenja Meseca tokom pomračenja mogu pripisati određenim vulkanima . Zajedno sa kolegama pratio je promene u potamnjenju Zemljine atmosfere . Veći deo svetlosti , odbijen česticama iz atmosfere , samo je privremeno preusmeren ali na kraju dopire do Zemljine površine tako da efekti atmosferske prašine mogu imati značajan uticaj na klimu .
|
Posmatranja pomračenja Meseca otkrivaju da vulkanske erupcije utiču na tminu Zemljine atmosfere. Tau od 1 znači da je atmosfera 100% tamna, savršeno neprozirna
(Ričard Kin/Kolorado univerzitet) |
Sateliti u Zemljinoj orbiti mogu meriti atmosfersku tminu , ali samo na malom delu atmosfere u određeno vreme . Na drugoj strani , pomračenje Meseca daje prosek na svim širinama .
Pošto više Sunčeve svetlosti dopire do površine , Zemlja bi trebalo da bude između 0,1 i 0,2° C toplija nego što je bila krajem 60- ih godina 20. veka . Kin je izračunao da je , tokom istog perioda , prosečna temperatura površine Zemlje porasla za oko 0,6° C .
Od sredine 20. veka globalnom zagrevanju najviše su doprineli ispuštanje gasova ugljen - dioksida i metana , koji stvaraju efekat staklene bašte u atmosferi , promene u Sunčevoj svetlosti i drugi brojni faktori . Dr Suzan Solomon , članica tima stručnjaka koji je dobio Nobelovu nagradu za otkriće faktora koji najviše doprinose oštećivanju ozonskog omotača , suprotstavlja se Kinovoj teoriji i smatra da nema značajnih pokazatelja tendencije zagrevanja poslednjih nekoliko decenija , već da se dešava upravo suprotno .
Količina prašine u stratosferi je veća i više blokira Sunčevu svetlost u proteklih 40 godina , nego 20 godina pre toga , tvrdi dr Solomon . Da je vulkanska prašina jedina uticala na klimu u poslednjih 60 godina , pokazala bi se neznatna tendencija ka rashlađivanju .
Kin potvrđuje da bi , u tom slučaju , zaista došlo do hlađenja a ne zagrevanja , ali naglašava da relativno dug period sa čistom atmosferom od 1995. godine može imati veliki uticaj na klimu , naročito ako dodatna Sunčeva svetlost , koja dopire do Zemljine površine , može da stvori jedva primetne , dugoročne efekte zagrevanja kroz zagrevanje voda okeana .
|