ZOOLOGIJA

Pripremio: Oliver Klajn

Crveni panda

Naziv panda je opštepoznat . Posebno velika pažnja posvećuje se vrsti Ailuropoda melanoleuca , džinovskom pandi , čija je popularnost bacila u drugi plan jednog njegovog daljeg rođaka istog imena koje je takođe zanimjiv i specifičan . To je takozvani crveni panda , odnosno Ailurus fulgens .

Jedno nedavno istraživanja medveda rezultiralo je jasnijim određivanjem taksonomije ( klasifikacija životinjskih vrsta ) crvenog pande . Uprkos sličnostima sa džinovskim pandom , ova vrsta se od skora klasifikuje u sopstvenu porodicu Ailuridae . Štaviše , crveni panda se svrstava u suprefamiliju Musteloidea zajedno sa rakunima , tvorovima i jazavcima . Skoro dva veka smatralo se da crveni panda pripada porodici rakuna , sve dok nije utvrđeno da je ova vrsta jedinstvena . Nađeni su fosilni ostaci njihovih predaka koji su živeli pre više od tri miliona godina .

Crveni panda živi u jugoistočnoj Aziji . Od zapadnog Nepala , preko južnog Tibeta , Butana , severoistoka Indije , severnog Mjanmara ( Burme ), do planinskih venaca Gongšan i Hengduan , u provincijama Junan i Sečuan , u Kini . Borave na visinama od 1500 m do preko 4000 m . Žive u šumama umerenog pojasa u podnožju Himalaja i druga dva planinska pojasa u Kini .

Monsunske kiše koje natapaju vodom južne padine Himalaja pokreću bujanje vegetacije poput listopadnih šuma , jela i cvetnih biljaka rododendrona . Tu raste i bambus , koji čini najveći deo prehrane crvenog pande i koja se može naći samo u uskim pojasevima zemlje .

Mada im je bambus osnovna hrana , njihov probavni sistem sličan je onome koji imaju mesožderi . Kada je vreme nešto toplije , rado jedu voće i insekte . Uz to , mogu da jedu trave , lišajeve , pečurke ... Izbirljiviji su u odnosu na džinovskog pandu kada je reč o konzumaciji bambusa . Dok džinovski panda pojede skoro čitav bambus , crveni jede samo mlade izdanke i listove . Oni sažvaću bamus , a njihov poznatiji imenjak gotovo da uopšte ne žvaće . Od velike važnosti za opstanak ove vrste je podatak da bambusa ima u dovoljnim količinama u južnoj Aziji . Međutim , u bambusu ima mnogo vlakana koja se ne mogu svariti . Većina biljojeda , pored snažnih zuba , ima i adekvatne anatomske odlike , kao što su komore u crevima , što im omogućava da na pravi način koriste ovaj tip ishrane . Crveni panda ima velike zube i digestivni trakt koji nije u stanju da se u potpunosti nosi sa biljnom hranom . Zato uspeva da izvuče svega četvrtinu hranljivih materija iz bambusa . Posledica ovoga je osetno smanjivanje telesne težine zimi kada nije jednostavno dopuniti ishranu insektima , voćem i drugom hranom .

Skloni su da žive usamljenički . Odrastanje im je prilično sporo . Sporiji razvoj rezultira dužom vezanošću mladunčeta za majku . Teritorije im se često poklapaju a ipak retko dolaze u kontakt jedni sa drugima . Teritorija ženki obično iznosi oko dva i po kvadratna kilometara a mužjaka nešti više . To područje im je više nego dovoljno . Naime crveni panda mora vrlo racionalno da troši energiju pa za mesec dana pređe samo jednu četvrtinu svoje teritorije . Mužjak i ženka ostvaruju značajniju interakciju tokom sezone parenja a teritoriju obeležavaju mirisima i žlezdama na nogama , uriniranjem i sekretom iz analnih žlezda . Sposobni su za međusobnu komunikaciju i ispoljavanje raspoloženja . To čine tako što , na primer , pružaju rep uvis ili brzo pokreću glavu . Nekad ispuštaju preteće zvuke koji skoro da liče na one koje proizvodi patka . Ponekad zvižde u znak upozorenja .

Opstanak crvenog pande je prilično neizvestan . Najveće zlo je uništavanje sredine u kojoj pande žive . U Nepalu se , na primer , na području gde je živeo panda gaji vrsta đumbira koja se prska insekticidima . U južnoj Aziji male bambuse , koje jedu i crvene pande , koriste kao stočnu hranu . Ima i pozitivnih primera kao što je osnivanje nacionalnog parka Singhalila , u Indiji . Na području tog parka bio je centar trgovine crvenim pandama koje su slate u zoološke vrtove . Kada je formiran nacionalni park , lov je znatno opao . Pande su i žrtve lovokradica u Kini , koje prave od njihovog krzna kape za mladence što , prema lokalnom verovanju , donose sreću . Od krzna prave i druge odevne predmete . Najveću smetnju predstavlja izvodjenje stoke na pašu , što je dovelo do uništenja mnogih šuma u kojima žive pande . Problem je i u tome što , primera radi , u okolini jednog nacionalnog parka u Nepalu živi oko 30.000 ljudi koji zavise od njegovih resursa i koji nemaju alternativu .

Zoološki vrtovi širom sveta trude se da daju doprinos očuvanju ove vrste . Ima jedinki pande u više od 80 zooloških vrtova u Americi , Japanu , Kini , Australiji i Evropi . Postoje ozbiljni naučni programi namenjeni proučavanju i povećanju ove populacije izvan prirodnih uslova . Prema nekim procenama , ima oko 2500 zrelih jedinki ali im broj i dalje opada . Prosečno , žive desetak godina a neke jedinke dožive četrnaest godina .

Oliver Klajn