KLIMA
Pripremila:Branka Jakšić
Sve zagrejanija budućnost Ovo leto u Srbiji , kao i u drugim delovima sveta , sa temperaturama koje dostižu 40 stepeni , podgrejalo je pretpostavke da je reč o vanrednom zagrevanju Zemlje
Zagrevanje naše planete nije globalno već parcijalno , tvrdi Nedeljko Todorović , meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije . Ono se događa na regionalnim nivoima i određenim geografskim širinama . Za to postoje dokazi : više temperature izmerene su samo na severu Kanade , Grenlandu , severu Rusije i Severnom polu . Idući ka ekvatoru , porast je zanemarljiv a u nekim regionima zabeležen je i trend pada temperature . To bi moglo da se nazove regionalnom prepraspodelom klimatskih mena . Porast temperatutre u poslednjih sto godina beleže velike gradske sredine , što je posledica uslova života u prenaseljenim sredinama . Kako onda objasniti ekstremne klimatske promene , učestale orkanske vetrove , tajfune koji razaraju pojedina područja , poplave i suše koje uzrokuju rasplamsavanje katastrofalnih požara ?
Nema statističkih podataka o povećanju broja pomenutih pojava , mada se stiče takav utisak jer su medijski izveštaji o njima poslednjih decenija zastupljeniji . Reč je , ipak , o posledicama uticaja Sunca na Zemlju , navodi Todorović . Solarne erupcije pokreću Sunčev vetar , mikročestice se šire po međuplanetarnom prostoru i prema Zemlji . U atmosferi dolazi do poremećaja elektromagnetskog polja što , u skladu sa određenim geografskim širinama i položajem u odnosu na Sunce , u pojedinim delovima sveta izaziva ekstremne poremećaje vremena , bilo da je reč o letnjim vrelinama , kišnim i sušnim nepogodama ili zimskom nevremenu sa snežnim vejavicama i periodima izuzetno niskih temperatura .
Ekstremne varijacije su kratkoročne a klima , kao prosečno stanje vremena za niz godina , menja se na daleko većim vremenskim skalama - navodi Todorović i dodaje da je u svetu veliki broj naučnika potvrdilo vezu Sunčeve aktivnosti i porasta temeprature na Zemlji . Čak su i takozvana mala ledena doba u 16. i 17. veku povezana sa minimalnim aktivnostima Sunca . U poslednjih par decenija dešava se suprotno - temperatura je neznatno povećana sa porastom Sunčeve radijacije .
Vreli gradovi
|
Predviđanja
Izvesno je da je atmosfera zagađena, da je životna sredina ugrožena, da je poslednjih decenija zabeležen porast temperature na globalnom nivou, mada nejednak u različititim regionima. Da li je čovekova aktivnost glavni uzrok tih promena i da li je moguće sprečiti nepovoljni klimatski scenario?
Godine 1988. organizovano je savetovanje o klimatskim promenama (IPCC), doneti su mnogi zaključci - na primer: Kjoto protokol - da bi se pratile promene i preporučile mere koje važe za države potpisnice o zaštiti atmosfere i ograničenju emisije gasova. U nizu tih mera, oktobra 2007. godine u Beogradu je, na Šestoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“ izložena inicijativa da u našem glavnom gradu bude regionalni centar za jugoistočnu Evropu za praćenje klimatskih promena.
Inače, prema izveštaju IPCC iz februara 2007. godine čovekova aktivnost, pre svega emisija ugljen-dioksida i ostalih gasova, označena je kao glavni uzrok globalnog zagrevanja. Izložen je i scenario razvoja klime do kraja veka kojim se predviđa značajan porast temperature, otapanje leda u polarnim oblastima i planinskih glečera, porast nivoa mora i sve češće pojava ekstremnih vremenskih pojava kao što su visoke temperature, suše, obilne padavine i poplave, povećana ciklonska aktivnost... |
Znatne klimatske promene pokrenule su različite hipoteze o uzrocima globalnog zagrevanja . Najveći broj ih objašnjava efektom staklene bašte . Todorovoć navodi da efekat staklene bašte nije dominantan faktor porasta temperature .
- U poslednjih sto godina temperatura u Beogradu povećala se za dva stepena . Ali , u njegovoj okolini , recimo u severnoj i centralnoj Srbiji taj porast je veoma blag , dok je u jugoistočnim predelima zabeležen trend pada temperature poslednjih decenija . Zaključak je da je porast temperatura zabeležen u velikim gradovima posledica urbanizacije : sve gušći saobraćaj , mnoštvo ložišta , mikrozagrevanje .
U Beogradu je uočljiv trend porasta zimskih temperatura - sve je ređa pojava hladnih a sve češća toplih zima , dok izrazito niske temperature izostaju . Izvan gradskih sredina tih promena skoro da nema .
Druga je stvar kada se govori o uočenim promenama klime . Za Todorovića to nisu globalne promene već varijacije i oscilacije . U narednim decenijama ne treba očekivati dolazak ekstremnih suša u Srbiju i zemlje jugoistočne Evrope . Do 2020. treba očekivati uobičajene vremenske i klimatske mene , što se može zaključiti na osnovu praćenja nivoa Sunčevog zračenja i dvestagodišnjeg merenja meteoroloških parametara . Na kraju smo jednog ciklusa Sunčeve aktivnosti ; u narednom periodu doći će do smirenja i uprosečavanje meteoroloških parametara pa bi svet trebalo da odahne od brojnih crnih prognoza .
Branka Jakšić |