GEOLOGIJA

Pripremi: N. K.

Na čemu je izgrađen Beograd

Zavirite u neku temeljnu jamu. Tu se vidi na čemu se Beograd gradi. Obično je to zemlja smeđe boje - les. Ciglane u starom Beogradu su je koristile za izradu opeka. Često je jednoličnog sastava ali ponekad, kao u ulici 27. marta 32, podeljena je na slojeve. U gornjem sloju ima tragova ljudske delatnosti. Tu su ukopavani podrumi, bunari, jame za prljavu vodu... pre nego što su sprovedene kanalizacione i vodovodne cevi. Avionske bombe naših saveznika iz Drugog svetskog rata zarivale su se duboko u mekani les i nisu mogle naneti znatniju štetu. U dvorište nekadašnjeg broja 32 palo je najmanje 3 bombe. Ali, taj Uskrs 16. aprila 1944. spada u sećanja, stari Beograd spada u istoriju, Singidunum u arheologiju. U površinskim slojevima lesa je sve to sačuvano.

Les je u Beogradu navejan vetrom. Vetar što je duvao sa severa donosio je lesnu prašinu u vreme između 15.000 i 60.000 godina pre današnjice. Donosio ju je iz Karpatskih ledničkih oblasti. Lednici, u vidu reka leda, lagano su se pomerali niz planinske doline meljući stene preko kojih su prelazili. Kao najsitniji produkt tog mlevenja nastala je lesna prašina.

Lednici su se smanjili zbog toplije klime, pre oko 40.000 godina. Tada je navejavanje lesa sasvim usporeno. Ljudi su došli za toplinom i raselili se po nizijama. Blizu nas, ljudskih staništa ima u Slovačkoj i u Mađarskoj. U Beogradu još nisu nađeni ostaci ljudske delatnosti iz doba od pre oko 40.000 godina u neporemećenom sloju. Ovo toplije doba označava jedan malčice tamniji sloj približno u sredini beogradskog lesa. U tom sloju se, dosta često, mogu naći krupne ljušture vinogradskih puževa Helix. Na žalost, tu nisu nađene i kamene alatke a kamoli ostaci samih ljudi.

Ispod starijeg dela lesa, to jest još dublje i mnogo ranije, od pre 60.000 pa do pre 100.000 godina, u vreme koje je bilo veoma kišno … Bujice tokom i posle kiša sprale bi drobinu kamena, što je u vreme mrazeva nastajala oko tašmajdanskih stena. Nosile su je niz padinu do naše temeljne jame u ulici 27. marta (broj 32 i susedni brojevi). Vode je bilo naročito mnogo u poslednjem međuledenom dobu, u vreme pre sto do trista hiljada godina. Tada su se, ispod prostora sadašnje ulice 27. marta, prema dolini Bulbulderskog potoka (ulice Cvijićeva i Dimitrija Tucovića) širile bare i močvare. Kad su močvare presušile, zamenile su ih livade i stepa. U stepi su pasla stada malih konja (ličili su na zebre), mamuta, irvasa, runastih nosoroga... Veoma prostrana stepa pokrivala je prostor od Beograda do Subotice a na jug je zalazila i u brežuljkaste predele Šumadije.

Ostaci mamuta najbolje su sačuvani i najpre se zapažaju jer su najveći. Kod Beogradske industrije piva nađeno je dosta mamutovih kostiju još oko 1890. godine, a u nekadašnjoj ciglani na kraju Pašinog brda (ugao ulica Franca Rozmana i D. Pavlovića) kosti mamuta i drugih krupnih sisara pokrivali su oko 75 kvadratnih metara površine. Takođe, pri kopanju temelja za palatu “ Albanija ” nađeni su zubi i kljove mamuta. Sve ove kosti nanele su reke i potoci koji su kroz Beograd tekli u vreme poslednjeg međuledenog doba.

N. K.