TEMA BROJA - Istraživanje Sunčevog sistema

Sonda oko 67P

Kometa u obliku patke

Neskladni hemijski sastav i oblik komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko izazivaju pitanja u vezi s poreklom našeg solarnog sistema. Što više astronomi saznaju o pomenutoj kometi, to im se ona čini čudnijom.

Sonda „roseta“ Evropske svemirske agencije trenutno je u gostima kod ove ledene skitnice, a u orbitu komete ušla je pre otprilike godinu dana. Od tog trenutka su letelica i njen robotski lender „fili“ otkrili mnoštvo novih podataka o svom domaćinu. Mnogi od tih podataka su kontadiktorni. Naučnici analiziraju zbrkane podatke, pitajući se kako je 67P uopšte stekla tako bizarnu kombinaciju karakteristika? To se posebno odnosi na naizgled neusklađeni hemijski sastav i oblik. Otkrivanje misterioznih osobina komete moglo bi da preokrene ne samo razumevanje iste već i da skine deo vela sa istorije Sunčevog sistema.

Tradicionalna mudrost u vezi s kometama kao što je 67P je da su to u stvari netaknuti ostaci formiranja Solarnog sistema pre 4,5 milijardi godina, delovi preostalog materijala koji nije integrisan u planete sistema. Ta slika je delom zasnovana na njihovom hemijskom sastavu koji obuhvata značajne količine isparljivih hemikalija, koje sublimira prilikom zagrevanja.

Relikvija davnog doba

Činjenica da je sastav materijala ostao isti do danas nagoveštava da su komete ostale prilično neokrnjene zubom vremena i da su nekako izbegle sudare s drugim svemirskim stenama prilikom kojih bi došlo do njihovog sagorevanja. „Rosetina“ ispitivanja i proračuni na kometi pružaju dokaze za ovu teoriju. Sondom su primećeni ugljen-monoksid i molekularni azot na kometi. To su hemikalije koje bi trebalo da su uništene da je dolazilo do bilo kakvih udara.

Ipak, kometa 67P poseduje veoma čudan oblik koji nije u skladu sa idejom da ona predstavlja „netaknutu relikviju“ iz davnog doba. Naime, njena forma podseća na patku, s dve okruglaste strane koje predstavljaju glavu i tankim vratom povezanim sa ostatkom tela. Tako krhka struktura ukazuje na to da je nemoguće da se nebesko telo „smucalo“ među kosmičkim ostacima čitav milenijum u ovom stanju pošto bi ga u tom slučaju neprekidni udari uništili.

Vili Benc, direktor Instituta za fiziku Univerziteta u Bernu, u Švajcarskoj, izjavio je na generalnoj skupštini Međunarodne astronomske jedinice u Honoluluu da smatra da ne treba lupati glavu oko ovoga. Vrlo je verovatno da kometa ovako izgleda već 4,5 milijardi godina, prema njegovom mišljenju. U stvari, on i još neki naučnici misle da je kometa fragment koji se odlomio od nekada impozantnog nebeskog tela u sudaru s nekim drugim kosmičkim putnikom. Naravno, ova interpretacija direktno se suprotstavlja mišljenju da je 67P uspela da izbegne sudare. Banc duboko veruje da je rešavanje ovog paradoksa put ka razumevanju porekla našeg sunčevog sistema.

Ovo nije prvi put da su naučnici razmotrili teoriju kometa kao očuvanih kosmičkih ostatka. Sve veći broj dokaza pokazuje da je solarni sistem na svom početku bio haotično mesto prepuno planetarnih delova i parčića koji su se često sudarali. Dok ova kontradiktornost izaziva pitanja o sveopštem opstanku kometa, u slučaju komete 67P stvari su još gore jer se radi o njenom neobičnom obliku. Alesandro Morbideli, astronom Opservatorije u Nici (Francuska), koji izučava dinamiku nebeskih tela poput ove komete, kaže da bi se kladio da je ona deo većeg „komada“. Kada bismo pronašli ubedljiv dokaz da 67P nije kolizioni fragment, sadašnji model nastanka Sunčevog sistema morao bi iznova da se proveri. Moguće je i da je našem poznavanju kometa potrebno izvesno proveravanje. Na primer, šta ako je izdržljivost sastava kometa mnogo jača nego što naučnici shvataju?

Kao vrat životinje

Neobični oblik komete 67P možda nije posledica kolizije već nekog drugog procesa, kao što je erozija koja je „sprala“ određene površine te tako stvorila tanak deo koji podseća na vrat neke životinje. Radi poređenja, na Zemlji se dešavaju situacije kada krečnjak erodira pored tvrđe stene kao što je granit. Ipak, takva vrsta erozije nije uobičajena kod kometa, tako da je teško objasniti kako je 67P erodirala.

Na sreću po ovozemaljske naučnike koji se ovom problematikom bave, „roseta“ je tu da skuplja podatke i radi na popunjavanju praznina. Prvobitno je bio planiran nastavak misije u decembru, a to bi moglo da se produži ukoliko letelica i dalje bude funkcionisala kako treba. Dalja merenja su veoma dragocena jer se do sada nijednoj kometi nije pristupilo iz ovakve blizine. Što više naučnici saznaju o kometi 67P, bićemo bliži istini o poreklu Sunčevog sistema i uopšte o formaciji planeta. Benc je dodao da je ovo prva misija koja nam omogućava proučavanje veće frakcije interesantnog dela orbite komete u stvarnom vremenu.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"