TEMA BROJA - Istraživanje Sunčevog sistema
„Rosetin“ spektrometar „rosina“
Novi uređaj u kosmosu
Spektrometar „rosina“ na sondi „roseta“ prvi put je otkrio plemeniti gas argon na kometi 67/P Čurjumov-Gerasimenko. Postoji teorija o ulozi kometa u „isporučivanju različitih sastojaka“, kao što je voda, na Zemlju a ova merenja idu u prilog takvim tvrdnjama.
Smatra se da su komete predstavnici ledenih planetezimala (objekti koji su navodno postojali unutar solarnih maglina) koji su mogli značajno da doprinesu sastavu isparljivih čestica na planetama ranog Sunčevog sistema. Takođe se veruje da sa kometa sigurno potiče bar deo vode na Zemlji mada je pitanje koliko. Hans Balsiger (Institut za fiziku Univerziteta u Bernu, Švajcarska) i njegov tim su uspeli da ustanove prisustvo plemenitog gasa argona u komi (magličasti omotač jezgra komete) kod 67/P Čurjumov-Gerasimenko. To je prvi put da istraživači mogu da izmere prisustvo ovog gasa na kometi. Odnos zastupljenosti argona i vode na Zemlji je za nekoliko magnituda niži nego što je slučaj na 67P/Č-G. Da je situacija na Zemlji slična onoj na kometi, imali bismo daleko veće količine argona u svojoj atmosferi. Rezultati istraživanja koje je deo misije sonde Evropske svemirske agencije objavljeni su u časopisu Science Advances.
Jedan od glavnih ciljeva misije „Roseta“ je da na licu mesta izmeri isparljivi inventar komete b 67P, takozvane komete iz jupiterske porodice. Alatka za ova merenja zove se „rosina“, maseni spektrometar napravljen na Univerzitetu u Bernu. Uređaj ima visoku osetljivost i visoku rezoluciju za masu, što dozvoljava poređenje s Halejevom kometom, jednom od najpoznatijih u istoriji čovečanstva gde su odrađena jedina prethodna merenja ovakve vrste, 1986. Informacije o kakvim sada govorimo i koje nam obezbeđuje „rosina“ ne mogu se dobiti od meteorita na Zemlji (koji su do sada bili jedini dostupni uzorci).
U oktobru 2014. „rosina“ je otkrila dva izotopa argona tokom prolaska pored komete na udaljenosti od samo 10 km od površine. U toku četiri dana istraživači su uporedili količinu argona s količinom drugih molekula u komi. Ishod ove procene je da su doprinosi s kometa poput 67P Zemljinim okeanima veoma mali. Prethodni podaci „rosine“ u vezi sa odnosom vodonika i deuterijuma na kometi već idu u tom pravcu. Merenja plemenitih gasova na licu mesta su važni dodaci merenjima deuterijuma u vodi i molekula azota u komi 67P. To dalje upućuje na pitanje formiranja temperature prvobitnog materijala komete.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
