TEMA BROJA - Istraživanje Sunčevog sistema
Daleki istok
„Sivi soko“ na asteroidu
Kineska nacionalna svemirska administracija je zvaničan naziv kosmičke agencije Kine. Ova ustanova i donosi odluke koje se tiču istraživanja svemira, započetih 1956. samo za vojne potrebe zemlje.
Prva kosmička letelica za ljude, napravljena 1968. zvala se “šuguang 1”. Plan da se u svemir pošalju dva astronauta se izjalovio sedamdesetih godina prošlog veka. Nakon još nekih neuspešnih pokušaja i serije letova sa životinjama i lutkama, 2003. godine došlo je do prvog slanja čoveka u kosmos u istoriji Kine. To je učinjeno svemirskim brodom “šenžou 5”. Lansiran je raketom-nosačem “dugi marš 2F”, čime je Kina postala treća zemlja u svetu kojoj je pošlo za rukom da ima čoveka u ovakvoj vrsti misije. Ime astronauta je Jang Livei; on je u međuvremenu postao general i po njemu je nazvan jedan asteroid.
Dve godine nakon toga usledio drugi let sa astronautima, obojica po obrazovnju vojni piloti. Misija je trajala gotovo pet dana.
Mala “nebeska palata”
Mesto lansiranja svih “šenžou” brodova je u pustinji Gobi, udaljeno oko 1600 km od Pekinga. To je satelitski lansirni centar “Đučuan”.
Godine 2008. izvedena je “šetnja” van letelice tokom same mislije. Time su dva kosmonauta postali prvi koji su napuštali svemirski brod za vreme leta. Sa njima je bio još jedan saradnik koji je sve vreme ostao unutar broda. Let je trajao tri dana.
Pre četiri godine Kinezi su izgradili svemirsku stanicu “Tiangong 1”. Sam naziv stanice i čitavog programa je vrlo poetičan i prevodi se kao “ nebeska palata“. Služi kao laboratorija za izvođenje raznih testova i treba da omogući sutrašnje manevre približavanja i spajanja letelica. Ostala je u orbiti duže nego što je bilo planirano tako da se spojila sa još tri broda iz “šenžou” serije. Dva potonja su bila sa posadom.
Priprema za buduće letove
Ova omanja stanica je u predviđenom roku, juna 2013, obavila sve najbitnije poslove koje je trebalo. Troje astronuati sa broda “šenžou 10” su proveli skoro dve nedelje u staničnoj laboratoriji.
 U zadnjem delu letelice “tiangong 1” su dve kamere namenjene osmatranju Zemlje, što podrazumeva prikupljanje podataka o našoj planeti. Pretpostavlja se da je namera da se dobije što je moguće više
saznanja učinila da se na maloj stanici isproba i oprema za veće projekte pošto bi naredne godine trebalo da bude lansiran “tiangong 2”. Biće dva i po puta teža od svojih prethodnika, što znači da će masa broda iznositit oko 20 t. Planira se spajanje sa brodom “šenžou 11” čija misija treba da se obavi naredne godine.
Iz ovog projekta proizašla je posebna vrsta letelice koja ima sličnosti se svemirskom stanicom. Reč je o robotizovanim brodovima “tianžu”. “Tianžu” će moći da ponese 6 t tereta. Ova letelica će dostavljati zalihe na “tiangong 2”.
Treći deo programa, odnosno treća svemirska stanica iz ove serije trebalo da se nađe u kosmosu 2022. godine. Na njoj će tri astronauta moći da provedu 40 dana; masa će joj biti 22 t a dužina nešto više od 18 m. Novinu će predstavljati to što će čak četiri letelice moći da se spoje sa stanicom.
“Tiangong 3” će biti modularna stanica, što znači da se moduli mogu dodavati i uklanjati, za šta će se koristiti robotska ruka. “Tiangong 3” će poslužiti kao osnova za najvažniji cilj čitavog programa - gradnju ogromne modularne svemirske stanice. Uzor Kinezima i njihovom “Tiangong” programu je ruska stanica “mir”.
Džinovska modularna stanica omogućiće Kinezima da vrše dugotajnije naučne eksperimente u bestežinskom stanju i pri slobodnom padu. Njeno montiranje će biti urađeno slično načinu na koji su to obavili Rusi sa svojim “mirom”.
Zamke termosfere
I spajanje letelica koje su Kinezi osmislili je slično ruskom. Ovo je rezultat dugotrajne saradnje dveju zemalja na ovom polju. Modul jezgra kabine treba da bude temeljni deo stanice. U njemu će boraviti trojica astronauta. Sastoji se iz dela namenjenog ljudima koji tu provode vreme, dela bez ljudi koji vrši razne funkcije centra koji služe za spajanje sa letelicama.
Tu su komande neophodne za bezbednost, navigaciju, pogon, energiju, stvaranje uslova za život u kosmosu. Pored naučne aparature i neophodnih predmeta za domaćinstvo, astronauti će imati komunikacionu opremu. Moraće da održavaju kontakt sa Pekinškim kontrolnim centrom, koji se nalazi u jednom predgrađu prestonice. Električnu energiju obezbeđuju solarne ploče sa fotonaponskim ćelijama.Energija se skladišti jer je potrebna kada se prođe Zemljina senka. U centru za spajanje će, pored glavnog, moći da bude još pet modula od kojih će dva biti eksperimentalni. U okviru toga će biti svemirski brod za snabdevanje i jedan brod iz “šenžou” serije.
Važnu ulogu u okviru buduće stanice, koja bi trebalo da postane stvarnost sledeće decenije, imaće i
moduli laboratorije kabine. Reč je o dva modula koji pružaju dodatne mogućnosti za iste funkcije koje nudi i modul jezgra kabine. Montaža ovih modula biće obavljena u orbiti tokom četiri godine. Stanica će kružiti na visini od 340-450 km iznad Zemlje, u termosferi, u niskoj Zemljinoj orbiti.
U termosferi ima dosta ostataka raznih ranije korišćenih svemirskih objekata - bilo da ih je čovek stvorio bilo da potiču sa od delova sićušnih meteorita. Ovo predstavlja ozbiljnu opasnost za stanicu i za posadu pa će se komunikacija sa komandom u Pekingu biti od i te kakve važnosti jer ti objekti mogu da oštete stanicu. U slučaju da informacija stigne kasno, zatvoriće se svi otvori a posada će se povući u “šenžou” letelicu zbog moguće evakuacije. Rad buduće svemirske stanice trajaće deset godina.
Robotski letovi
Uporedo sa ovim, kineski stručnjaci ulažu velike napore u istraživanje Meseca. Ranije poslate letelice, koje su išle u lunarnu orbitu 2007. i 2010, napravile su vrlo detaljne mape Meseca i ispitale hemijski sastav Mesečeve površine. “Čange 3” se spustio na Zemljin prirodni satelit pre nešto manje od dve godine. Sa sobom je nosio rover “jutu” težak 140 kg, što je druga faza kineskog istraživanja Meseca čiji je cilj meko sletanje. “Čange 4” će biti podrška ranijim letovima i, osim lunarnog rovera, imaće i lender napravljen za meko sletanje.
Četvrti deo iz serije robotskih letova trebalo bi da se obavi pre 2020. godine. Jedan od zadataka mu je da istraži geološke odlike daleke strane Meseca pošto Kina namerava da pošalje ljude i izgradi svemirsku stanicu na Mesecu između 2024. i 2030.
Pre godinu dana lansiran je ekperimentalni “čange 5-T1” koji treba da pripremi teren za “čange 5” do čije misije će doći do 2017. To će biti prva kineska misija koja treba da donese uzorke tla sa površine Meseca na Zemlju. Očekuje se oko 2 kg ovog materijala.
Šesti brod iz serije ovih letelica bi trebalo da se nađe na Mesecu do 2020.
Na redu je Mars
U naredne dve decenije jedan od ciljeva biće istraživanje Marsa. Po okončanju ove faze, između 2040. i 2060, Kinezi nameravaju da pošalju astronaute na četvrtu planetu od Sunca. Već su poslali svemirsku sondu “jinghuo 1”, lansiranu sa ruskog kosmodroma u Bajkonuru pre četiri godine. Trebalo je da kruži oko Marsa dve godine. Misija je propala pošto se veza sa sondom ubrzo prekinula. Letelica se posle dva meseca raspala iznad Tihog okeana.
U kineskoj mitologiji postoji džin Kuafu koji nije uspeo da uhvati Sunce. Po njemu je nazvan program za utvrđivanje vremena u svemiru. Za tu namenu koristiće se tri satelita koji će biti lansirani do kraja 2017. godine. Takođe, Kinezi nameravaju da do septembra 2016. završe najveći i najosetljiviji radio-teleskop na svetu. Smešten je u provinciji Guejdžou, na jugozapadu zemlje. Reč je o sfernom teleskopu sa aperturom od 500 m.
Sletanje na asteroid
U Japanu radi nacionalna aeronautička i svemirska istraživačka agencija JAXA. Postoji od oktobra 2003. nakon što su se objedinile tri državne institucije koje su se bavile istraživanjem svemira.
Na trećem po veličini japanskom ostrvu Kjušu, u prefekturi Kagošima, izgradili su svemirski centar “Učinoura”. Drugi bitan ujedno a i najveći svemirski i lansirni centar je “Tanegošima” na istomenom ostrvu.
Japanci su pokušali da istraže gornji deo atmosfere Marsa 2003, poslavši krajem prošlog veka sondu “nozomi” (na japanskom: nada ili želja). Bila je teška oko 260 kg. Doletela je blizu Marsa, ali tada je došlo do tehničkih problema tako da nije uspela da uđe u Marsovu orbitu. Misija je obustavljena krajem 2003. godine a sonda “nozomi” je ostavljena da leti u orbiti.
Raketa nosač H2A dosad je korišćena za lansiranje gotovo trideset puta. Za naučne satelite Japanci koriste rakete “epsilon”. Tako je brod “kaguja” lansiran sa ciljem da istražuje poreklo, geološki razvoj, trenutne odlike površine Meseca i njegovo gravitaciono polje. Ova misija trajala je od 2007. do 2009.
Pre toga, Japanci su lansirali letelicu “hajabusa” (na japanskom: sivi soko) koja je trebalo da donese uzorke tla malog asteroida u blizini Zemlje, nazvanog po njihovom začetniku istraživanja svemira Hideu Itokavi. Pun naziv asteroida je “25143 Itokava”.
“Hajabusa” se vratila na Zemlju sa uzorcima asteroida 2010. godine, čime je okončana misija duga sedam godina mada uz činjenicu da lender “minerva” koji je leteo u “hajabusinoj” pratnji nije uspeo da se spusti i ostane na asteroidu.
Krajem prošle godine u svemir je otišla “hajabusa 2”. Očekuje se da tokom jula 2018. stigne na planirano odredište - asteroid “162173 Rjugu”. Ovaj asteroid biće pretraživan godinu i po dana. Povratak na našu planetu se očekuje krajem 2020.
Bez uspeha ka Veneri
Japanski istraživači svemira posvetili su pažnju i Veneri, ka kojoj su poslali sondu “akacuki” (na japanskom: zora). Lansirana je pre više od pet godina, ali zasad nije doprla u Venerinu orbitu. Bilo je predviđeno da let traje oko dve godine ali se zbog komplikacija odužio. Zato će japanski stručnjaci, krajem ove godine, pokušati da sondu postave u alternativnu Venerinu orbitu.
Za 2019. godinu je najavljeno istraživanje mogućeg postojanja vode, klime i atmosfere Marsa. Naziv ove misije je “Melos”. Reč je o brodu sa lenderom koji će u orbitu Marsa biti lansirani istom raketom.
Povratak se očekuje krajem treće decenije ovog veka.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
