TEMA BROJA - Istraživanje Sunčevog sistema

Nova astronautika

Nedavne misije

Iako je obavljen bez astronaute, prvi eksperimentalni let novog američkog kosmičkog broda “orion” je jedan od najvećih uspeha u oblasti kosmičkih letova sa ljudskim posadama.

“Orion” je novi kosmički brod, prvi koji je razvijen u SAD od vremena “spejs šatla” iz 70-ih. Posle trideset godina dominacije krilatih kosmoplova (šatlova), koji su uneli mnogo revolucionarnih (ali i vrlo skupih i rizičnih) tehnoloških novina, a čoveku omogućile da praktično zagospodari orbitama oko Zemlje, američka astronautika se vraća kosmičkim brodovima tipa kapsula. Na njihovom razvoju NASA je poslednji put radila sredinom 60-ih kada je građena kapsula mesečevog broda “apolo”. Poslednji američki “brod-kapsula” (Apollo-18) leteo je 1975. tako da je ovo veliki povratak starim, dobrim i proverenim rešenjima koja su čoveka prvo odvela u kosmos, a zatim i do Meseca.

I to nije samo slučaj sa nacionalnim programom Orion . Dve privatne kompanije su dobila zeleno svetlo NASA-e da u godinama koje dolaze prevoze američke astronaute to Međunarodne kosmičke stanice (MKS): “Dragon”, sa brodom “SpaceX”, i “Boeing” sa “CST-100” rade brodove sastavljene od kapsule (komandnog modula) i servisnog odseka. Treći privatni kandidat i jedini krilati kosmički aparat “dream chaser” kompanije “Sierra Nevada” je izbačen iz igre, čime je NASA okrenula leđa raketoplanima i vratila se pouzdanim i za letove u duboki kosmos daleko prihvatljivijim brodovima tipa kapsula.

Iako je razvijen na bazi iskustava iz projekta “Apollo”, “orion” je u osnovi potpuno druga mašina, razvijena isključivo za letove u duboki kosmos, sa one strane niskih orbita za koje je čovek prikovan još od vremena leta “apollo-17”, decembra 1972. Praktično, “orion” je prvi aparat projektovan za let u ljudi u kosmos koji je, posle lansiranja, napustio nisku orbitu, sa nje krenuo dalje, u duboki kosmos, kroz radijacione pojaseve naše planete, dospeo do rastojanja od gotovo 6000 km a onda krenuo natrag i, simulirajući povratak sa Meseca, prošao kroz atmosferu i uspešno sleteo na talase Tihog okeana.

Prvi let “oriona” ima veliki značaj za razvoj američkog kosmičkog programa sa ljudskim posadama. Iako NASA ulaže velike napore da privatnom sektoru pomogne da kroči na kosmičku scenu, program “Orion” je stožer svih njenih budućih planova vezanih za letove prema Mesecu, asteroidima i Marsu. Upravo je ovaj trougao - “Mesec-asteroidi-Mars” - istaknut kao strateški pravac na putu budućeg prisustva čoveka u kosmosu. Ovaj kosmički brod ima i ogroman psihološki značaj, ne samo za NASA-u, Belu kuću i Kongres već i za kompletno američko društvo. Tamo su još uvek sveža sećanja na program vrlo lepog naziva “Constellation” (Sazvežđe) u čijem je fokusu bio ovaj trougao nebeskih tela. Pokrenut pre više od deset godina, “Canstellation” je bio najambiciozniji kosmički program ikada oficijelno odobren na državnom nivou. A onda je u Bele kuću zaseo predsednik koji je sahranio “Constellation” i svojim odlukama gotovo potpuno uništio američki program kosmičkih letova sa ljudskim posadama. Preko programa “Orion” NASA se sada vraća na kosmičku scenu kao aktivni igrač. Praktično, vraća se tamo gde je bila pre deset godina, kada je “Orion” rođen, zajedno sa serijom novih raketa-nosača “ares” koje su nestale u velikim reformama kosmičkog programa američkog političkog vrha. Sada se i one polako pomaljaju, ali u obliku super-rakete SLS koja će, zajedno sa letelicom “orion” (i ne samo sa njim) jednoga dana odvesti ljude na Mars.

Indijski uspesi u kosmosu

Tri velika uspeha Indije u 2014. skrenula su na sebe posebnu pažnju. Korišćenje raketnog motora (RM) na kriogenu pogonsku visoko-energetsku kombinaciju (tečni kiseonik + tečni vodonik) tokom lansiranja rakete tipa GSLV-D5 je uspeh vredan velikog poštovanja. Do tada, samo su SAD, Rusija, Francuska, Japan i Kina bile na elitnoj listi država koje koriste kriogene RM. Iako je ovo prvi uspešan start indijskog kriogenog RM, ovim velikim uspehom Indija će igrati sve značajniju ulogu na svetskom tržištu lansiranja satelita.

Krajem 2014. Indija se uvrstila u malobrojni klub marsijanskih država, među one koji su uspeli da na orbitu oko “crvene planete” samostalno postavi aparat “mangalyaan ”. I ne samo to. “Mangalyaan” je prva indijska međuplanetarna letelica, prva koja je iz prvog pokušaja uspela da uđe na orbitu oko Marsa i prva je azijska letelica koja kruži oko “crvene planete”. Još jedan kuriozitet. Sa cenom od samo 4,5 milijardi rupija (oko 74 miliona dolara), “mangalyaan” je najjeftiniji kosmički aparat koji je ikada dospeo na orbitu oko Marsa (u stvari, daleko je jeftiniji od velikog broja satelita koji kruže oko Zemlje). Tamo je deo flote od četiri marsijanska orbitera (MAVEN, Mars Odissey, MRO i Mars Express).

Konačno, nedavno sub-orbitalno testiranje komandnog modula CRME indijskog kosmičkog broda zaokružilo je listu velikih uspeha ove države u kosmosu. Osamneastog decembra 2014. novom raketom-nosačem (RN) GSLV Mk III, u kosmos je lansiran komandni modul budućeg kosmičkog broda koji je obavio sub-orbitalni let do maksimalne visine od 126 km, posle čega se padobranima vratio na Zemlju. Ako sve bude išlo prema planu 2021. Indija će lansirati posadu sastavljenu od dva kosmonauta koji će provesti nedelju dana na orbiti.

Let oko Meseca kineskog kosmičkog aparata

Pred kraj 2013. Kina je prvu put na površinu Meseca spustila lender “chang'e-3” sa malim lunohodom “yutu” koji, iako mesecima nepokretan, još uvek šalje podatke. Posle ovog velikog uspeha, Kina je 2014. obavila još jednu spektakularnu mesečevu misiju. Sa orbite oko Meseca je po prvi put od 1976. na Zemlju vraćena kapsula eksperimentalnog aparata CE-5-T1 ( chang'e-5-T1 ). Kapsula, koja ima oblik smanjenog modula za povratak kineskog kosmičkog broda “shenzhou”, je lansirana priljubljena uz servisni modul - matični aparat CE-5-T1 - na jako razvučanu eliptičnu orbitu. Posle prolaska pored Meseca, aparat je krenuo natrag ka Zemlji. Pred ulazak u atmosfreru, od servisnog modula odvojena je kapsula koja se na Zemlju, posle osmodnevnog leta, vratila tehnikom dvostrukog ulasak u atmosferu.

Kapsula kineskog mesečevog aparata CE-5-T1

Time, međutim, ova misija nije završena. Servisni modul aparata CE-5-T1 je ostao u kosmosu i serijom manevara krajem je prebačen u Lagranžeovu tačku L2 sistema Zemlja-Mesec. L2 se nalazi na oko 60,000 km iza Meseca. Sa ove tačke, planirano je da aparat bude prebačen na orbitu oko Meseca. Tamo je do završetka misije maja 2015. bio korišćen za testiranje balistike i energetike različitih putanja u cilju priprema za sledeći veliki korak Kine - donošenje uzoraka mesečevog tla na Zemlju. To je misija Change-5 koja je planirana za 2018. Za razliku od lendera ruskih “luna” iz 70-ih koji su se sa Meseca direktno vraćali na Zemlju, lender kineskog aparata “chang'e-5” će posle uzimanja oko 2 kg uzoraka tla prvo dospeti na orbitu oko Meseca, zatim biti spojen sa servisnim orbitalnim modulom aparata i pomoću njegovog motora vraćen na Zemlju.

Prvo lansiranje teške “angare”

Prvo lansiranje teške rakete-nosača “angara-A5” sa kosmodroma Pleseck je veliki uspeh ruske raketno-kosmičke industrije. Posle godina posrtanja, padova i neuspeha, preko “angare” Rusija se na velika vrata vraća na kosmičku scenu.

“Angara-A5” - oslonac kosmičkih planova Rusije

U prvom pokušaju uspešno je lansirana RN teške klase, nosivosti gotovo 26t za nisku orbitu. Nosivost “angare-A5” je na samom vrhu svetskih lansera - ispred je samo američka “kriogena” RN Delta IV Heavy sa gotovo 30t kapaciteta. Međutim, pošto je izrađen od kompozitnih materijala, uz primenu standardnih raketnih modula čijim se dodavanjem menjaju konfiguracija i nosivost “angare” u granicama od 3 do 35 tona, ovaj nosač je daleko fleksibilniji, a očekuje se da će za relativno kratko vreme, negde već oko 2020. postati potpuno rentabilan i konkurentan lanser na svetskom tržištu pružanja usluga lansiranja. Kada je ekonomićnost “angare” u pitanju, poslednje analize govore o cenama lansiranja od svega 2.700 dolara po kilogramu za satelite na nisku orbitu i 4.600 dolara za geostacionarne satelite, što je dva puta manje od postojeće cene najjeftinijeg američkog geostacioranog lansera - rakete “falcon-9” kompanije “SpaceX”.

Geostrateški, preko “angare”, Rusija je prvi put u prilici da sa svoje teritorije lansira kosmičke aparate u velikom rasponu masa i na orbite sa nagibom širokog opsega. Takođe, novim “ekološkim” lanserom će stare RN tipa “proton” koje koriste toksična goriva i lete samo sa Bajkonura etapno biti povučene. Time će se zavisnost Rusije od ovog kosmodroma koji se nalazi u Kazahstanu polako smanjivati. Ta zavisnost će biti dodatno umanjena kada gradnja kosmodroma Vastočnij bude završena. Na njemu će se inače nalaziti najmanje jedna lansirna rampa RN “Angara”.   

Za razliku od ostalih nosača, zahvaljujući modularnoj koncepciji, “angara” može da evoluira ne samo u nosače različite klase već i različitih kategorija. Kao nosač telekomunikacionih satelita, vojno-osmatračkih platformi, naučno-istraživačkih aparata, kosmičkih teleskopa, međuplanetarnih i mesečevih letelica, orbitalnih modula budućih kosmičkih stanica i kosmičkih brodova nove generacije. Sa “angarom” u svojoj floti, Rusija dobija vrlo moćno lansirno sredstvo koje će igrati vrlo važnu ulogu u budućim kosmičkim istraživanjima.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"