TEMA BROJA - Istraživanje Sunčevog sistema

Pripremio:

Četiri godine oko Merkura

Planeta koja se smanjuje

NASA-ina “mesinžer” svemirska letelica završila je četvorogodišnju misiju oko Merkura. Prva sonda koja je je kružila oko planete koja je najbliža Suncu je prikupila veliki broj važnih podataka pre nego što je ostala bez goriva i potom se sudarila sa površinom Merkura, završavajući istraživanja ove planete na čijoj je površini napravila novi krater.

Bez goriva je ostala posle više od decenije boravka u svemiru. Robotizovana sonda “mesindžer” (eng. Messenger) sudarila se sa planetom na daljoj strani Merkura i izvan vizuelnog dometa teleskopa.

Ubrzavajući pri padu let prema planeti na više od 14.000 km/sat, “mesindžer” je pao na ravnicu uglačanu prethodnim poplavama lave. Sonda se srušila blizu udarnog sliva nazvanog Šekspir, što je 400 km široki krater. NASA je potvrdila sudar tek pošto se sonda nije pojavila i ponovila kontakt sa bazom na Zemlji, tokom svoje 4105. orbite po redu .

„Odlazeći u istoriju sudarom sa Merkurom, smatramo da je sonda obavila veoma uspešnu misiju“, naveo je Džon Grunsfeld (John Grunsfeld), pomoćni administrator za NASA-inu upravu naučnih misija u Vašingtonu.

Ne samo zbog Sunca

“Mesindžer” je prva svemirska letelica koja je kružila oko planete najbliže Suncu i koja je snimila na stotine hiljada fotografija planete na kojoj se temperature kreću od +427 stepeni C preko dana do -180C noću.

Nensi Čabot (Nancy Chabot), zadužena za instrumente na sondi (Džon Hopkins laboratorija za primenjenu fiziku) istakla je da je misija je u korenu promenila naše viđenje Merkura i da je potrebno prepraviti knjige o ovoj planeti. „Veliki je izazov staviti svemirsku letelicu u orbitu oko Merkura, gde je sve veoma toplo. Ovo je zahtevalo stalno učenje; letelica je morala da uradi nekoliko interesantnih manevara i to ne samo zato što je sunce toplo već i zato što površina planete zrači toplotom.“

NASA je lansirala “mesindžer” 2004. Letelica se kretala delom uz pomoć planetarne gravitacije a delom na osnovu privlačne sile Sunca čitavih sedam godina, kružeći oko planeta sve dok nije stigla u njenu orbitu.

Kada je led stigao

Misija je zamišljena da traje godinu dana i bilo je predviđeno da sonda pošalje oko 2.500 snimaka na Zemlju. Međutim, posle četiri godine letenje napravila je čak 277.000 fotografija!

Za četiri godine u orbiti, sonda je prikupila veliki broj podataka pa su naučnici mogli da potvrde da je uspeh misije spektakularan. Među otkrićima su bili Merkurovi polarni regioni koji sadrže velike količine zamrznute vode, ispod misterioznog „tamnog sloja“ za koji se nagađa da bi mogao biti organskog sadržaja.

Naučnicima sada predstoji proučavanje ogromnog broja prispelih podataka o planeti. Oni će detaljno mapirati polarne naslage i pokušati da utvrde kada je led stigao na planetu, što bi moglo pomoći da se utvrdi kako je voda raspodeljena u Sunčevom sistemu. A za tamnikavi materijal na površini zasad nagađaju da je posredi možda organski karbonski materijal pao na Merkur, kamen temeljac organske hemije i života.

Sondom je utvrđeno da se trajno oštećena vulkanska površina sastoji od velike količine različitih elementa i minerala koje su naučnici očekivali, ali i da planeta ima zapanjujuće magnetno polje koje je ekscentrično u odnosu na severni pol za 20% - za razliku od centriranog i simetričnog polja planete Zemlje koje nije pomereno za više od 11%.

Smanjen za par km

Otkrića sastava Merkura odbacuju dosta modela o tome kako su formirane planete i Sunčev sistem. Misija je iznedrila jasno mapirane fotografije planete, pokazivajući znake erupcije vulkana ispod drevnih polja lave i čudne „šupljine“, tj. strme rupe na površini odakle materijali zbog vreline iščezavaju u vakuumu svemira.

Šupljine su i dalje misteriozne. Izgleda da se materijal aktivno gubi sa planete ali nema objašnjenje zašto.

Druga otkrića uključuju činjenice o tome da se Merkur smanjio za par kilometara od kad je formiran i da se svemirske promene vremena dešavaju i na Merkuru koji je možda samo džinovski sakupljač prašine po kojem dobuju periodične kiše meteora i rasipaju njegov materijal.

Tim kojim je vodio misiju sonde planira da obznani što više podataka kako bi ljudi mogli da istražuju Merkur bez NASA-ine složene tehnologije.

Iako NASA-ini naučnici planiraju eventualnu misiju sa sletanjem na Merkur, sledeći let ka ovoj planeti obaviće Evropska svemirska agencija, čija bi BepiColombo misija trebala da stigne u Merkurovu orbitu 2020.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"