TEMA BROJA - Istraživanje Sunčevog sistema

Pripremio: Miomir Tom

Razmere Sunčevog sistema

Avionom po ekvatorima

Sunce je izuzetno veliko, bar je to postalo jasno od kada su počele da se koriste nove mere za upoređenja prostora i nebeskih tela koja čine Sunčev sistem. Ipak, ljudskom umu takve veličine kao da nisu shvatljive. Možda i zato što mislimo da je Zemlja velika pa našu planetu podsvesno doživljavamo kao najveći planetarni prostor u vasioni.

Da se poslužimo poređenjima: ukoliko putujemo avionom po pravcu ekvatora, i to najvećom mogućom brzinom za današnje putničke avione, potrebna su nam 42 sata da obletimo Zemlju. Ako bismo istom brzinom putovali oko Sunca, trebalo bi nam oko 6 meseci da ga jedanput obletimo.

Mesec je veoma udaljen

Mesec je Zemlji najbliže nebesko telo; nalazi se na prosečnoj udaljenosti od oko 384.400 km. U međuprostoru između Zemlje i Meseca, ako bi se pažljivo poslagale, stalo bi svih sedam drugih planeta (sa samo oko 8000 km praznog međuprostora). Primera radi, Saturn je oko devet puta a Jupiter oko jedanaest puta veći od Zemlje.

Zemlja kao tačka

Posmatrana sa Marsa, Zemlja je samo mala svetlucava tačka u moru vasionske tame. Ako bismo se spustili na površinu „crvene planete“, po redosledu planeta smo prve komšije, Zemlja bi izgledala kao mala svetla tačka u bezdanu ogromnog tamnog međuprostora. Ova slika snimljena je sa NASA-inog rovera „kjurioziti“ u vreme kada su dve planete bile relativno približene po osama kruženja oko Sunca. Daljina iznosi oko 1.600.000 km. U drugim prilikama, tokom kruženja oko Sunca, razdaljina između dve planete se uveća do pet puta.

Severna Amerika na Jupiteru

Za Jupiter se odavno zna da je velika planeta. Ipak, to koliko je velika prevazilazi sve ovozemaljske pretpostavke. Uzmimo za primer Jupiterovu Veliku crvenu mrlju, prvi put primećenu 1665. godine. Od tada do danas mrlja se bitno smanjila ali je još uvek mnogo veća od površine Severne Amerike.

Na Jupiteru i drugim gasnim panetama tamošnje niske temperature omogućuju da se zadrže laki gasovi kao što su vodonik i helijum koji se obično ne zadržavaju na toplijim stenovitim planetama koje su bliže Suncu.

Ako Mesec zamenimo Suncem

Drugi način da se shvati koliko su veliki tzv. „gasni džinovi“ jeste da ih zamenimo sa Mesecom. Da je na mestu našeg jedinog satelita, Saturn bi bio toliko veliki da bi prekrivao celo nebo a Sunčeve eklipse bi trajale satima. O uticaju gravitacije tako bliskog i velikog nebeskog tela na sve što se nalazi i događa na Zemlji može se samo pretpostavljati ali je izvesno da bi bio razarajući.

Čak su i komete velike

Kometa Čirjumov-Gerasimenko, na koju se lender „file“ spustio novembra prošle godine, široka je preko 5,5 km, što je u vasionskim razmerama izuzetno malo. Na slici je montaža kako bi to izgledalo prema veličini Los Anđelesa.

Pluton nije na ivici Sunčevog sistema

Mnogi misle da je Pluton blizu ivice Sunčevog sistema. Međutim, dalje od ove male planete je Kujperov pojas a potom sedi Ortov oblak - za koje se veruje da veličinom više hiljada puta prevazilaze razdaljinu između Plutona i Neptuna, prve planete od Plutona ka našoj Zemlji.

Još malo dalje...

Ako bismo mogli da izađemo iz našeg Sunčevog sistema, naišli bismo na džinovske zvezde koje su, primera radi, veće od Sunca za onoliko koliko je Sunce veće od Zemlje (Antares, Betelgus...). Sve dalje prevazilazi mogućnosti poimanja današnjeg ljudskog uma. Na primer, Mlečni put je samo jedna galaksija Univerzuuma. Nedavno su naučnici utvrdili postojanje i mapirali oko sto hiljada galaksija u okruženju Mlečnog puta i našli da je reč o širem sazvežđu zvanom Laniakea.

Astronomska jedinica

Astronomical units (AU) se koristi za određivanje udaljenosti planeta od Sunca. Iznosi koliko i razdaljina Zemlje od Sunca - 149.600.000 km. Tom merom mereno, Merkur je od Sunca udaljen 0,4 AU, Venera 0,7 AU, Mars 1,5 AU, Prsten asteroida 2,8 AU, Jupiter 5,2 AU, Saturn 9,6 AU, Uran 19,2 AU, Neptun 30,0 AU.

Orbite

Da bi Zemlja završila krug oko Sunca potrebno joj je 365 dana i 6 sati. Merkur to uradi za 88 dana a Neptun za 165 godina.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"