INSEKTI

Tekst i fotografije: I. Hadžić

Lepidopterologija

NAJEZDA NOĆNIH LEPTIRA

Tekst koji sledi nije izveštaj stručnjaka lepidopterologa već radoznalog posmatrača prirode o neobičnoj prirodnoj pojavi (mada u prirodi ništa nije neobično) - invaziji noćnih leptira, tzv. moljaca - koji su se u enormnom broju javljali ove i prethodne dve godine na celom prostoru bivše Jugoslavije.

Izgled zlatotrbog moljca

U jezičkom smislu, pod invazijom se podrzumeva neprijateljski upad u neku zemlju... navala, provala. No, „invazije“ raznih živuljki (insekata, glodara, gmizavaca) prilično su česte, a pod tim se podrazumeva pojava pripadnika pojedinih vrsta u enormnim količinama na određenom prostoru. Nauka još nije dala definitivan odgovor o uzrocima te pojave. U svakom slučaju reč je o nekom značajnom poremećaju, da li promeni klime, da li povoljnim uslovima za razvoj određenih jedinki i njihovoj ekspanziji, ili nedostatku prirodnih regulatora (ptica, slepih miševa, osa i drugih insekticidnih životinja, pa i gljiva). U ovom našem podneblju u prošlosti, a i nedavno, ređale su se „invazije“ skakavaca, belih mušica, „vodenih cvetova“, osa, stršljenova, osolikih muva, smrdibuba, bubamara, puževa golaća, miševa, pacova, zmija itd. Dakle, ovaj tekst počeću dramatičnom izjavom: na moj zavičaj u toku dva letnja meseca t.g. bila je prava invazija lepih, belih, čupavih noćnih leptira, žutotrba kako se ovaj moljac zove na srpskom, zlatoritka na slovenačkom, zlatokraj na hrvatskom, na engleskom brown-tail moth i na nemačkom Braunschwänziger Goldafter. Naučno ime moljca je Euproctis chrysorrhoea L.

Dakle, letos sam pratio ovu vrstu leptira od njihovog noćnog okupljanja oko izvora svetlosti, zatim tokom dana spavanja na zidovima i svemu drugom što im je služilo kao parkiralište, potom polaganja spremljenih gnezdašaca u kojima su jaja (!!!) do izleganja gusenica.

Trenutak polaganje gnezda sa jajima	Gnezdo sa jajima	Tek izlegle gusenice zlatotrbog moljca

Pojava ovih leptira u prethodne tri sezone odvijala se stupnjevito: 2013. u tragovima, 2014. masovno, a 2015. još masovnije, skoro dramatično. Šta možemo očekivati 2016. teško je dati prognozu. U novinama i na Internetu ova pojava propraćena je sa puno besmislica kao, recimo, pojava leptira mutanata, pojava leptira koji ujedaju (leptiri nemaju usta već sisaljku, rilicu), ili leptiri su se raširili na okolinu iz Rožaja!!! Ali na Internetu sam naišao i na podatak da su se ovi insekti pojavili diljem bivše Jugoslavije, od Slovenije do Makedonije. Možemo se samo pitati kako je moguće da se odjednom stvori na milijarde ovih leptira srednje veličine.

Na sajtovima koji se bave žutotrbom, zabeleženo je da su njihova gnezda pronađena na 45 lišćarskih biljaka, pa i na nekim travama. Prateći ovu pojavu, krajem avgusta sam u svom zavičaju zabeležio 15 biljaka-domaćina na kojima su ztatotrbe položile jaja. Čini se da je kruška najčešći domaćin ( Pyrus sp. divlja i pitoma), a najmasovnija gnezda su bila na džanarikama ( Prunus ).

Zlatotrba pripada skupini šumskih štetočina koje izazivaju tzv. golobrst lišćarskog drveća, slično onome što izazivaju gubari, dudovci i drugi moljci. Osim štete koju prave biljkama, dlačice sa njihove „grive“ na ljudima izazivaju alergije, tzv. kontaktni dermatitis sa jakim svrabežom. Letos sam i sâm bio žrtva njihovih „ubojitih“ strelica kada sam previše prilazio blizu njihovim gnezdima da ih fotografišem. Ovaj osip naročito je bio izražen kod tinejdžera koji se u večernjim satima okupljaju na trgu i stoje ispod lampiona, gde su ovi insekti, privučeni svetlom, najbrojniji. Leptiri su poput pahulja leteli oko upaljenih lampiona da bi se u jutarnjim satima, kako to obično rade svi njihovi srodnici, „parkirali“ na metalnim konstrukcijama lampiona, ili na zidovima obližnjih zgrada pored kojih su proveli noć u skoro iscrpljujućem „plesu“.

Mlade zlatotrbe na nivou gusenica se u jesen spremaju za prezimljavanje, što se može uočiti po paučinastim smotuljcima listova, koji se mahom nalaze na vrhovima grana, a u kojima su tek izlegle gusenice kojih ima i do 300 komada u jednom smotuljku. Gusenice se hrane lišćem drveta domaćina.

Smotani list trešnje 10 Rad mladih gusenica	Rad mladih gusenica	Džanarika sa velikim brojem gnezda na vrhovima grana. Izbrojali smo preko 30 gnezdašaca.

Snimio sam i nekoliko primera izgleda alergije izazvane dlačicama moljca Euproctis chrysorrhoea .

Alergija na leđima, na vratu i na ruci

Tekst i fotografije: I. Hadžić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"