ARHITEKTURA
Pripremila: Arh. Mirjana Lukić
Muzej kao umetničko delo
U obliku trske na vetru
Moderna muzejska zdanja dokazuje sentencu da je “Arhitektura prva umetnost”. Sadržaj umetničkih i prirodnjačkih zbirki prati ovu ideju, tako da se upotpunjuje i zaokružuje njihov smisao, čime postaju upadljive i značajne tačke u gradovima u kojima se nalaze. Među najupečatljivijim primerima za ovu tvrdnju su: Kraljevski muzej Ontario (Kanada), Nacionalni muzej u Osaki (Japan) i Akron umetnički muzej u Ohaju (SAD).
Umetnost arhitekture muzeja je svojim neobičnim i atraktivnim oblicima izašla iz zdanja i uspela da privuče publiku. Takvih primera ima mnogo, a ovo su tri izvanredna dostignuća.
Gradnja duža od veka
Kraljevski mu z ej Ontario jedan je od najvećih muzeja na severo-američkom kontinentu. Gradnja je počela 1870, a zatim je u više mahova dograđivan i doziđivan: 1912, 1933, 1947, 1968. i 1984. godine. Započet u neoromantičarskom stilu, dograđivan je u vizantijskom, a zatim u rimskom stilu, pa i sa elementima gotike. Arhitekt Daniel Libeskind je 2007. sagradio novi ulazni deo koji je ovaj muzej markirao kao atraktivan moderan arhitektonski objekat.
Daniel Libeskind, autor Jevrejskog muzeja u Berlinu, koji je svojim rešenjem uspeo da izazove emocije užasa i teskobe, u ovom slučaju je uspeo da stvori veoma privlačan i interesantan objekat, sa pokrenutim nagnutim formama, koje je i pored toga što se savršeno razlikuju od starog dela muzeja i klasičnih okolnih zgrada, uspeo da uklopi u skladnu celinu.
Muzej ima veoma bogatu prirodnjačku zbirku, sa osnovnim motom “Život je u krizi”. Tu su brojni primerci izumrlih vrsta životinja i onih koje su u opasnosti, kao što su: polarni medved, džinovska panda, beli nosorog, burmanski piton, morska kornjača. Postoji i galerija izumrlih ptica sa skeletom dodo ptice i moa jajetom. U Muzeju nastoje da obrazuju publiku da se bori za zaštitu prirode i planete. U duhu očuvanja prirode i biodiverziteta, osnovne pouke su: Život je različitost, Život je u međuzavisnosti i Život je rizik.
U muzeju su izloženi i fosili, a stalna je i postavka o Zemlji i kosmosu. Umetničke galerije imaju eksponate iz svih delova sveta, a održavaju se i brojne izložbe posvećene kulturi.
Postavka pod zemljom
Muzej u Osaki je sagrađen pod zemljom. Ima samo jedan nadzemni deo, koji je po želji njegovog tvorca, arhitekte Čezara Pelija (Cesaro Pelli) , oblikovan kao skulptura u vidu trščanih stabljika koje se povijaju na vetru. Njegov zvanični naziv je “Nacionalni muzej internacionalne umetnosti”. Nalazi se na ostrvu Nakanošima.
Muzej je začet kao deo Izložbene galerije “Expo” sagrađene 1970, koja je u međuvremenu srušena i ponovo sagrađena 2004. Najveći deo muzejske kolekcije je iz poratnog vremena, sa izuzetkom dela Pola Sezana, Pabla Pikasa, Maksa Ernesta, Cuguharu Foujita i Ijasio Kuniošija.
Struktura muzeja je primer umetnosti moderne arhitekture. Najveći deo sadržaja smešten je pod zemljom, u blizini Muzeja nauke Osake. Glavni ulaz, auditorijum, sala restorana i prodavnica nalaze se u prvom podzemnom nivou, dok su izložbeni i magacinski prostor dva nivoa pod zemljom. Prostor za stalne izložbe, kao i za pojedinačne, nalazi se u međunivou, dok su pojedinačne izložbe koje se menjaju nalaze na najnižem nivou. Muzej je na trasi Nakanošima podzemne železnice i u vezi je sa istoimenom stanicom.
Krov je oblak
Akron muzej u Ohaju, SAD, datira od 1850. godine. Galerijski prostor površine 1900 m2 sadrži dela američkog impresionizma i realizma do sredine prošlog veka. Umetnička dela nastala posle 1950. godine do danas smeštena su u novom delu muzeja zvanom “Knajt”. Tu se mogu videti primeri umetnosti s kraja 20. veka, eklekticizma, postmodernizma i pop-arta sa Endijem Vorholom i njegovim slikama Elvisa Prislija.
Zgrada “Knajt” je sagrađena 2004, ima površinu 5900 m2. Gradila ju je bečka arhitektonska kuća “Hilmelbau”. Ova zgrada dodala je galerijski prostor muzeju, sa iznenađujućim maštovitim vizuelnim efektima. “Kristal” obuhvata glavni ulaz, povezuje sve funkcije izložbenog, obrazovnog, administrativnog i programskog sadržaja i obezbeđjuje sve izložbe. Iznad njega je sto metara dug “krovni oblak”, koji povezuje stari i novi deo. Ovaj projekt je obezbedio prostor za inovativne izložbe, a svojim oblikom doprineo je da posetioci, osim u umetničkim eksponatima, uživaju i u novim obrisima gradske arhitekture.
Arh. Mirjana Lukić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|