HOBI

Pripremio: Oliver Klajn

Astronomija

Amateri kao profesionalci

Da bi neko počeo da se bavi ovim hobijem, ne mora prethodno da bude veliki poznavalac astronomije. Dobro je za početak kombinovati znanja koja se stiču uz pomoć računara sa izlaskom u prirodu i posmatranjem neba. Takođe, treba prevazići predrasude da je astronomija nemoguća bez teleskopa. Teleskop jeste od izuzetne koristi mada su se, recimo, drevni astronomi snalazili i bez tog instrumenta.

Dobru osnovu predstavlja poznavanje sazvežđa. Početnicima se preporučuje da ih nauče kako bi mogli da napreduju. Saz vežđa može da uoči svaki astronom amater koristeći se plani-sferom. To je analogni instrument u obliku dva prilagodljiva diska koja kruže oko zajedničke tačke. Prikazuje vidljive zvezde na nebeskoj karti, u svako vreme. Pošto se Zemlja okreće oko svoje ose sa zapada prema istoku, plani-sfera omogućava da se uoči predvidljivost kretanja zvezda.

Zvezde se inače vrlo malo pomeraju jedna u odnosu na drugu. U ovome pomaže i džepna lampa sa crvenom sijalicom ili poklopcem za sočivo koje ne ometa posmatranje udaljenijih zvezda. Dvogled može biti korisniji od teleskopa budući da pruža kompletniji i obimniji pregled sazvežđa. Sa njime se mogu videti i krateri na Mesecu. Teleskopom se uglavnom posmatraju manji delovi sazvežđa. Pri odabiru dvogleda, preporučuju se oni čije su dimenzije 10x42 i 10x50. Prvi broj se odnosi na uvećanje a drugi na aperturu, odnosno otvor kroz koji svetlost prolazi, i to izraženo u milimetrima. Okulari i sočiva treba da budu od stakla i da imaju zaštitni sloj.

Domaća izrada teleskopa

Unutar hobija se razvila posebna delatnost - amatersko pravljenje teleskopa. Ovo sve više postaje hobi za sebe. Ipak, stvaranje teleskopa na ovaj način predstavlja samo ogranak amaterske astronomije.

Od dvadesetih godina prošlog veka, izrada teleskopa u kućnoj radinosti je u ekspanziji budući da je taj instrument tada bio previše skup za većinu ljudi. U Americi se tada počelo sa pisanjem kolumne posvećene ovoj temi u časopisu “Sajentifik Amerikan” koju piše jedan od najznačajnijih amaterskih astronoma Albert Ingals.

Najčešće, danas se prave Njutnovi reflektorski teleskopi. Idealni su za hobiste i početnike jer su jeftini i jednostavnog su dizajna. Apertura im je 15-20 cm.

Pri izradi se najviše pažnje posvećuje primarnim ogledalima budući da je to površina koja sakuplja svetlo. Moraju da budu uglačana, preciznog oblika. Sve se može ostvariti uz dosta jednostavan alat. Osim prostijih varijanti, pojedini amateri su u stanju da naprave izuzetno složene teleskope koji se upotrebljavaju pri komplikovanim naučnim istraživanjima. Otud i vrlo velike razlike u veličini, izgledu i načinu izrade.

Amaterima uglavnom nije dostupna oprema visoke preciznosti. Zato je nedavno preminuli američki astronom amater Džon Dobson osmislio pokretnu verziju Njutnovog teleskopa koja će omogućiti da se prave vrlo veliki instrumenti. Ideja za ovako nešto nastala je šezdesetih godina 20. veka. Mogle su da se posmatraju magline, odnosno nebule koje predstavljaju međuzvezdane oblake prašine i gasova. U celini gledano, Dobsonov teleskop je omogućio da se vide nebeska tela na velikoj udaljenosti od Zemlje. Ovo je, uz specijalna postolja i mehanizme za fokusiranje, pomoglo amaterima da prevaziđu slabosti kada je reč o preciznosti. Pri izradi teleskopa, znatno teži zadatak predstavljaju oni sa većom aperturom. Pojedinci su uspeli da naprave i sprave kod kojih ona iznosi 1m!

Pogled u lunarna mora

Prilikom posmatranja Sunca, ne sme se gledati pravo u za nas najvažniju zvezdu - ni očima ni dvogledom! Pojedini teleskopi imaju filtere za posmatranje Sunca i samo u takvim slučajevima ono se može posmatrati.

Postoji i jednostavniji metod, koji ne uključuje instrumente. Najpre se načini manja rupa u centru jedne strane kartonske kutije čija je dužina najmanje 180 cm. Potom se stavi parče aluminijumske folije preko rupe i izbuši rupica u foliji sa čiodom. Sa strane se napravi prorez za glavu posmatrača. Poslednji korak je da se stavi parče belog papira na kraj kutije. Ka Suncu se usmeri kraj sa izbušenom folijom a njegova projekcija se vidi na papiru.

Za posmatranje Meseca služe mesečeve mene, odnosno oblici osvetljenog dela ovog našeg prirodnog satelita viđenog sa Zemlje. Pun Mesec izlazi na istoku zahvaljujući svetlosti koju dobija od zalazećeg Sunca sa zapada. Mlad Mesec zalazi na zapadu jer je između Zemlje i Sunca.

Znanje o menama pruža mogućnost amateru da utvrdi tačnu mesečevu lokaciju na nebu, u svakom trenutku. Kroz dvogled se mogu posmatrati lunarna mora. To su zapravo tamne ravnice od bazalta koje su izuzetno prostrane. Nastale su od protoka lave unutar Meseca, pre više milijardi godina.

Naša galaksija Mlečni put ima stotine milijardi zvezda. Tu su i koncentracije gasa i prašine. Dvogledom se promatraju rasejana i zbijena zvezdana jata.

U većini slučajeva, sve ove aktivnosti astronoma amatera odvijaju se noću jer je tada nebo najpogodnije za gledanje. Posebno je rasprostranjeno gledanje četiri najsvetlija Jupiterova meseca koje je početkom 17. veka otkrio Galileo Galilej.

Skakutanje među zvezdama

Potrebni su veliko strpljenje i upornost jer, neretko, vremenski uslovi i preterana udaljenost nekog nebeskog tela mogu ometati posmatranje. Većina objekata su jedva vidljivi teleskopom, što ukazuje da je ovo delatnost koja traži dosta truda da bi se postigli bilo kakvi rezultati. Pored pomenutih, amateri nastoje da vide i planete, asteroide, komete, meteorite, galaksije ali i neke privremene fenomene poput sunčevih pega ili pomračenja Sunca. Otuda se unutar hobija javljaju specijalizacije budući da se pojedinci radije posvećuju određenim nebeskim telima ili pojavama u svemiru.

Postoji metod koji se naziva „skakutanje“ među zvezdama. Naročito je pogodan ako neko ima opremu sa manjim vidnim poljem. Kod ove tehnike, amateri polaze od svetlijih zvezda kako bi se orijentisali i pronašli bleđe. Zatim se koriste nebeskom kartom i finderoskopom (mali pomoćni teleskop sa većim vidnim poljem, vrlo koristan za utvrđivanje lokacije nekog nebeskog tela). Taj instrument se pomera i time se utvrđuju ugaona rastojanja. Na osnovu utvrđenih obrazaca, na nebu se nađe željena zvezda koja je, recimo, slabo vidljiva.

Što promakne profesionalcima…

Od sredine 19. veka razvila se i astrofotografija. To je posebna disciplina amaterske astronomije. Uglavnom se više teži lepoti fotografija nego što se time pruža doprinos naučnim istraživanjima.

Iako je reč o hobiju, entuzijasti često doprinose uvećanju naučnih znanja i uspevaju da učine ono što relativno mali broj profesionalaca sa velikim teleskopima nije ostvario. Astronomi amateri se bave prikupljanjem podataka, prate kada jedno nebesko telo prikrije drugo, što može biti vrlo korisno u utvrđivanju oblika pojedinih tela. Takođe, vode računa o tome u kojoj meri svetle eksplozije supernove i promenljive zvezde čija je osnovna odlika promena sjaja. Mere i elektromagnetni, odnosno svetlonosni spektar koji emituju objekti iz svemira. Pomažu i da se pronađu i asteroidi.

Amaterski astronomi nekad uoče nešto što je promaklo profesionalcima u opservatorijama. Grupa amatera je, zahvaljući podacima sa interneta, uočila Krojcovu grupu kometa koje imaju putanju vrlo blizu Sunca. Bile su deo jedne velike komete koja se raspala pre više vekova. Inače, otkrivanje kometa

je uobičajeno u ovom hobiju mada su u međuvremenu pronađeni sistemi za automatsko lociranje asteroida pri čemu i većina nepoznatih kometa biva registrovana.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"