MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 70
Planeta Br 60
Godina XII
Sept. - Oktob. 2015.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ARHITEKTURA

 

Pripremila: Dr arh. Mirjana Lukić


Masdar city

Grad održivog razvoja

Masdar city u Abu Dabiju je novovremeni arapski grad, konstruisan po principima najnovijih energetskih dostignuća; oslonjen je potpuno na solarnu energiju i druge vidove obnovljivuih izvora. Nalazi se 17 km jugoistočno od grada Abu Dabija, u blizini međunarodnog aerodroma.

Glavni arhitekta ovog poduhvata je Lord Norman Foster sa svojom ekipom stručnjaka. Projekat je započet 2006. godine od strane Mubadala investicionog fonda za razvoj. Cena ovog poduhvata planirana je na oko 18-22 milijarde dolara. Izgradnja je započeta 2008: prvih šest zgrada su završene i useljene 2010. Konačan završetak i opremenje celog grada planira se za 2020-2025. Grad će obuhvatati površinu od 6 km2, a naseljavaće ga 45.000 do 50.000 ljudi. Slično kao nekoliko ekperimentalnih gradova u svetu, ovaj grad predstavljaće naučno i tehnološko dostignuće koje će koristiti obnovljive izvore energije i njihovu primenu u praksi.

Osnovan je od strane Masdar instituta za nauku i tehnologiju i “IRENE”, Međunarodne agencije za obnovljivu energiju. Partneri u projektu su: Fond čiste tehnologije, banka Credit Suisse i Siemens Venture capital, svi udruženi u cilju korišćenja i primene najnovijih tehničkih dostignuća.

Po uzoru na hladovinu drevnih gradova

Gledano spolja, grad izgleda kao kubus. Zahvaljujući jedinstvenoj konstrukciji, ispunjen je osnovni zahtev rashlađivanja grada u uslovima ekstremeno tople klime i blizine pustinje. Postignuta je temperatura od oko 20 Celzijusovih stepeni tako što turbine vetrogeneratora, visine 45 m, guraju svež vazduh dole prema ulicama i na taj način ih rashlađuju. Zgrade su približene tako da sprečavaju preterano osunčanje ulica i putanja pešaka.

Arhitektonski tim Lorda Normana Fostera je proučio stare gradove kao što su Kairo i Muskat, tragajući za rešenjem kako se oni rashlađuju. Otkrili su da uzane ulice, dužine 70 m, na kraju kojih se nalazi zgrada, čine da se vazduh tu uzdiže, stvarajući efekat vazdušnih strujanja na osnovu kojih se ulica hladi. Zidovi kuća su od pečene cigle sa arabesknim motivima.

Klasičan saobraćaj je isteran iz grada, oko kojeg podignut zid za zaštitu od pustinjskih vetrova i vrućine. Komunikacija unutar grada vrši se malim električnim vozilima koje je izradio “Micubiši”. Javni saobraćaj se odvija električnim vozilima, dok je sa glavnim metropolitenskim područjem i Abu Dabijem povezan metroom i prigradskom železnicom.

Iza zida nalazi se spoljna mreža saobraćaja, a parkinzi su napravljeni po obodu naselja. Grad ima dovoljno prostora za komercijalne sadržaje. Broj stanovnika se od početnih hiljadu povećao na četiri hiljade lčjudi 2014. godine, a očekuje se da će dostići 10.000, za nekoliko godina.

Kao kutija u kutiji

Masdar Institut za nauku i tehnologiju je vodeći centar za istraživanje i razvojne aktivnosti. Ima svoj kampus u gradu, gde se bavi održivošću, čistim tehnologijama i alternativnim vidovima energije. Kampus je izgrađen od tradicionalnih arhitektonskih materijala ali i onih koji zahtevaju minimalnu količinu energije i prirodno osvetljavanje. U Institutu radi 336 studenta, izabranih među 2.000, koliko je konkurisalo. Od toga, trećina su žene. Planira se da ih bude 800. Angažovani su na projektima izgradnje “pametnih zgrada”, uštedi energije, planiranju i korišćenju vode, na obnovljivim izvorima energije i elektronici. Masdar Institut koristi 51% manje energije i 54% manje vode za piće nego druge zgrade u Ujedinjenim Emiratima. Masdar je domaćin i IRENI, Agenciji za obnovljive energije, koja ulaže 350 miliona dolara za zemlje u razvoju.

Zgrada “Simensa” u Masdaru je građena kao “kutija u kutiji”; koristi 45% manje energije i 50% manje vode od bilo koje poslovne zgrade u Emiratima. Njena površina iznosi 12.000 m2. Struktura se sastoji od unutrašnje fasade savršenog izolatora koja štiti od sunca, i lake aluminijumske spoljnje obloge koja pravi senku u enterijeru. Unutrašnji atrijum je oblikovan kao tunel koji usisava topao vazduh iz cele zgrade i, preko otvora na krovu, izbacuje ga napolje i tako hladi zgradu na prirodan i beplatan način. Pošto svetlost ulazi odozgo u atrijum, štedi se i na osvetljenju.

Slična je i “Inkubator zgrada” u kojoj su: “General Electric”, “Mitsubishi”, “Schneider Electric”, Zeleni svetski centar…

Često pročišćavanje vode

Grad se snabdeva energijom preko solarnih panela postavljenih na 22 ha površine u pustinji. Mada panela ima i na krovovima zgrada, došlo se do zaključka da je praktičnije i da imaju bolji efekat na jedinstvenoj površini. Pored fotonaponskih solarnih panela, koriste se i koncentrisani, tj. “položene cevi da bi se ispitala njihova upotreba u gradskim uslovima”. Upotreba vode je u fazi eksperimenta. Zasad se veoma često reciklira - čak 80% vode kasnije se koristi za zalivanje i u druge svrhe.

Drvo koje se koristi u ovom gradu je palmino, pošto je veoma čvrsto i ima izvanredna svojstva. Palme koje više ne daju plodove koriste se za izradu ulaznih vrata, drvenih pregrada i drugog.

Projekat podržavaju mnogi, počev od “Greenpeace” do Američke vlade i Alijanse za uštedu energije, koja je 2012. nagradila ovaj projekat specijalnom nagradom za uštedu energije.

Projekat Masdar grada ima i podršku Svetskog Fonda za prirodu i Bioregionalnog fonda zbog toga što ne proizvodi CO2 i nema otpada. Zbog toga a i zbog drugih ekoloških odlika, Masdar grad smatraju za jedinstvenu zajednicu življenja na Planeti.

Ima i onih koji ga smatraju za zatvoreno društvo u kojem se “kristalizacijom rastućeg podvajanja sveta u rafinirane izolovane enklave, stvaraju ogromna bezoblična geta gde održivost nema nikakvog upliva”.

 

Dr arh. Mirjana Lukić

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 70
Planeta Br 70
Godina XII
Sept. - Oktob. 2015.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA