RETKE VRSTE
Pripremio:Oliver Klajn
Fosa
Ma čka ili pas? Mungos!
Fosa je pomalo bizarnog izgleda: telo joj je kao kod mačaka a njuška je slična psećoj. A nije ni jedno ni drugo. Reč je o endemičnoj životinjskoj vrsti sa Madagaskara. Njen stručni naziv je Cryptoprocta ferox. Ime joj je dao engleski zoolog Benet u prvoj polovini 19. veka.
Bilo je dosta nedoumica oko naučnog definisanja vrste. Fose imaju znatne sličnosti i određena preklapanja sa porodicom cibetki. To posebno važi za vrstu cibetke sa Madagaskara. Ovo je nagnalo Beneta da najpre svrsta fosu u taksonomsku familiju Viverridae . Takođe, često su dovođene u veza sa mačkama. Krajem prošlog veka urađena je studija uticaja temperature na strukturu DNK. Tada se došlo do saznanja da su fose bliske mungosima a ne cibetkama ili mačkama.
Molekularna filogenija utvrđuje evolutivne veze među organizmima na osnovu naslednih molekularnih karakteristika. Istraživanje ove vrste je sprovedeno 2003, i to na osnovu mitihondrijskog i jedrenog DNK. Ovo je potvrdilo srodnost svih mesoždera sa Madagaskara, u koje spada i fosa.
Fosa pripada vrsti Eupleridae . U toj vrsti ima deset mesožderskih vrsta koje sve potiču od zajedničkog pretka koji je na Madagaskar stigao iz kopnenog dela Afrike, u vremenu od 24 do 18 miliona godina. Fosa je najveća od njih.
Neobično zvuči podatak da je naziv roda potekao od jedne specifične anatomske odlike. Naime Cryptoprocta je složenica od starogrčkih reči za skriveni anus. Jedna analna izraslina prekriva taj deo probavnog trakta. U nazivu vrste je i reč ferox , odnosno divlja ili žestoka.
Usamljeni lovci
Fose love i danju i noću. U stanju su da se dočepaju plena i na drveću. Za penjanje su im od velike pomoći kandže koje uvlače i izvlače prema potrebi. Veoma dugačak rep ima funkciju u postizanju ravnoteže pri kretanju. Najviše se hrane lemurima.
Ipak, njihova ishrana je prilično raznovrsna. Uključuje manje sisare, glodare, ribe, zmije, guštere, ptice i insekte.
Uglavnom žive usamljeničkim životom. Odstupanje se dešava u vreme parenja i u periodu kada majka brine o mladima. Ipak ima primera saradnje više mužjaka u lovu. Mogu da se zajednički obruše na plen i da ne odustanu dok ga ne savladaju. Ovo može trajati skoro sat vremena. Potom mužjaci podele među sobom ulov.
Komuniciraju na razne načine. To mogu biti vizuelni znaci, čula i zvukovi. Kada ova životinja prede, ona zapravo preti. Dugotrajnim kevtanjem komunicira sa drugim jedinkama svoje vrste. Kada je uplašena, glasno dahće i žurno udiše vazduh. Njihova teritorija pokriva do 4 km2.
Imaju nekoliko mirisnih žlezda.Sekretom iz tih žlezda koje se nalaze na grudima i ispod repa ostavljaju svoj miris na drveću, stenama i na zemlji. Na ovaj način označavaju teritoriju ali i komuniciraju međusobno kako bi znali kretanje drugih jedinki.
Od uzdaha do urlika
Kada se pare, mužjaci fose uzdišu. Ako postoji konkurencija za naklonost ženki, urliču. Ženka da bi privukla pažnju muških jedinki, ispušta zvuke slične mijaukanju. Najčešće se pare u septembru i oktobru, mada se to dešava i kasnije. Nekada se i do osam mužjaka takmiče za jednu ženku. Ona bira da li će se pariti sa jednim ili više muških fosa.
Obično, parenje se odvija na drveću posle čega se rađa jedno od šest mladunčadi. Trudnoća traje oko tri meseca. Mladunci se rađaju u decembru ili januaru.
Žive po šumama Madagaskara. Njihov areal je na nadmorskim visinama od 800 do 2000 m.
Ono što je jedinstveno za fosu je faza maskulinizacije kod ženki u dobu između jedne i dve godine. Tada ženke privremeno dobijaju odlike koje podsećaju na mužjake: klitoris im se uveća, postaje bodljikav i podseća na penis mužjaka. Takođe, izlučuju narandžastu supstancu kao što čine zreli mužjaci. Kada ženka sazri, ove pojave nestaju.
Zasad nije razjašnjen uzrok te maskulinizacije mladih ženki. Pojedini naučnici veruju da je funkcija toga da ih zaštiti u mladom dobu od nasrtanja mužjaka, odnosno da ih starije ženke ne bi zlostavljale zbog borbe oko teritorije.
Oliver Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|