TEMA BROJA - Indija, od Veda do Marsa

Nuklearna istraživanja

Meteorski uspon atomista

Začetnik indijskog nuklearnog programa dr Homi Jehangir Bhabha, rodom iz Mumbaja, prvih dvadesetak naučnih radova objavio je u vremenu 1938-1940. Širom sveta poznat je po teoriji elektromagnetnih kosmičkih pljuskova i po relativističkoj teoriji elektronsko-pozitronskog rasipanja.

Na rad u Indijskom institutu za nauku, u Mumbaju, došao je kao mladi istraživač u oblasti teorijske fizike. Posle samo dve godine postao je profesor a 1945. osnovao je „Tata“ institut za bazična istraživanja, nazvan po Dorabji Tati, vlasniku industrijskog trusta koji je pomagao istraživanja i naučni rad.

„Tata“ institut je radio pod okriljem Odeljenja za atomsku energiju Indije. U tom institutu sprovođena su istraživanja u oblasti fizike, hemije, biologije, matematike i informatike. Već 1948. osnovana je Komisija za atomsku energiju Indije. Kao osnovne delatnosti navedene su: ispitivanje zemljišta radi korišćenja u svrhe nuklearnih istraživanja, izgradnja nuklearnih reaktora, prečišćavanje nuklearnih sirovina, ispitivanje materijala i obuka mladih naučnika.

Posle međunarodne konferencije u Ženevi (1955) na temu miroljubivog korišćenja nuklearne energije, Indija je sa Kanadom sklopila sporazum o pomoći u izgradnji prvog nuklearnog reaktora, što je utrlo put nastanku i radu reaktora „cirus“. Nedugo potom izgrađena su još dva reaktora: „apsara“ i „zerlina“.

Prvi nobelovac

Na Univerzitetu u Madrasu, Čandrasekara Raman bavio se izučavanjem zvuka i difrakcije svetlosti. Od 1917. do 1933. bio je profesor Univerziteta u Kalkuti gde je potvrdio već neko vreme postojeću pretpostavku da se svetlost rasipa po molekulima menjajući frekvenciju. Njemu u čast to je nazvano Ramanov efekat. Ovaj nalaz potvrđen je i kvantnom teorijom, što je dovelo do razvoja metoda za identifikaciju molekula, nazvanog Ramanova spektroskopija.

Godine 1930. postao je prvi Azijat kome je dodeljena Nobelova nagrada za fiziku.

Veza Boze-Ajnštajn

Na adresu Alberta Ajnštajna 1924. stiglo je kratko pismo indijskog fizičara Sartjandarata Nata Bozea u kojem ovaj mladi Indus opisuje svetlost kao gas fotona i moli Ajnštajna za pomoć u objavljivanju naučnih radova. Ajnštajn je shvatio da tu postojeća statistika može da bude primenjena i na atome pa je objavio članak na nemačkom jeziku u kojem je opisao Bozeov model i objasnio njegove posledice. To je bio začetak saradnje ova dva velikana nauke što je izrodilo Boze-Ajnštajnovu statistiku koja opisuje skupove takvih identičnih čestica celobrojnog spina - kao bozone.

Boze-Ajnštajnov kondenzat je fenomen predviđen od strane ova dva naučnika, a zasnovan na Bozeovom radu o statističkoj mehanici fotona, koji je potom bio formalizovan i generalizovan od strane Ajnštajna. Prvi takav kondenzat u alkalnim gasovima proizveli su Erik Kornel i Karl Vajnman, 1995. na Univerzitetu Kolorado, mada je Boze-Ajnštajnova kondenzacija bila opažana i u superfluidnom helijumu 4, tridesetih godina prošlog veka.

Saradnja sa Rusijom

„Rosatom“ iz Rusije izgradiće u Indiji, u naredne dve decenije, 12 nuklearnih reaktora. Za 2016. dogovoren je početak druge faze dogradnje trećeg u četvrtog reaktora atomske elektrane „Kudankulam“.

Indusi i Rusi sarađivaće i u izgradnji 20 blokova za atomske elektrane širom Indije, izgradnji atomskih elektrana po ruskom modelu u trećim zemljama, eksploataciji uranijuma, proizvodnji nuklearnog goriva i rešavanju pitanja nuklearnog otpada.

I Francuzi u igri

Po jednom nedavnom izveštaju, u Indiji radi 20 reaktora, 4 su u gradnji a 20 ih se planira da budu izgrađeni. Realno, do kraja ove decenije, Indija će obezbeđivati 14.600 MWe iz nuklearnih izvora.

Na osnovu ugovora iz 2010. Francuska u Indiji gradi 4 atomske elektrane po francuskoj tehnologiji.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"