BIODIVERZITET

Pripremila: Dubravka Marić Snimci: Saša Preradović

U vreme otopljavanja

Promene klime i opstanak vrsta

Pitanje klimatskih promena, njihovog uzroka i čovekovog uticaja, predmet je spora među naučnicima. Deo naučnika veruje da taj uticaj ne postoji i da su se one oduvek dešavale, izazvane prirodnim mehanizmima. Međutim, poput većine njihovih kolega u svetu, klimatolozi i biolozi Škole za opstanak iz Beograda smatraju da je klima već drastično promenjena i da će nastaviti da se menja, ali da je čovečanstvo dužno da uspori i ublaži negativne posledice smanjenjem uticaja antropogenog faktora. Jedna od ključnih posledica klimatskih promena jeste i negativan uticaj na raznovrsnost života na Zemlji.

Polaznici seminara na pokaznom monitoringu zimskih vodenih ptica na Dunavu

Prvih deset meseci 2014. bili su svaki za sebe najtopliji zabeleženi meseci od početka merenja temperature 1880. godine, saopštila je američka Nacionalna okeanografska i atmosferska agencija, objavljujući podatke za oktobar 2014. Sa ovim se potom saglasila Svetska meteorološka organizacija, saopštivši da ako bi se takve prosečne temperature na kopnu i na moru održale tokom novembra i decembra, 2014. bi zaista mogla da bude proglašena za najtopliju godinu - topliju od 2010, 2005. i 1998. kao i da to potvrđuje globalni trend otopljavanja. Predsednik ove organizacije Majkl Žaro rekao je da se od 15 najtoplijih izmerenih noći, njih 14 dogodilo u 21. veku, a da rekordne vrućine sa obilnim padavinama praćenim bujicama i poplavama uništavaju živote i sredstva za život.

Nekako istovremeno, početkom decembra, udruženje „Škola za opstanak“ je za predstavnike državne uprave, naučnike, predstavnike NVO, nastavnike, studente i novinare organizovalo besplatni dvodnevni seminar sa predavanjima i radionicom na terenu. Predavači su bili meteorolog i klimatolog mr Verica Gburčik, botaničar mr Olga Vasić i zoolog dr Voislav Vasić, dok je radionicom rukovodila Jelena Nikolić Antonijević, biolog. Seminar je realizovan u okviru projekta „Promene klime i ugroženost biodiverziteta“ koji je sufinansiralo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Bog je rekao Noju...

- Protekla godina je i zvanično proglašena za najtopliju. Postoje dokazi da je svaka sledeća dekada u poslednjih stotinu godina bila toplija od prethodne. Ali, stvar je još gora jer biodiverzitet nije osetljiv samo na visinu srednje godišnje temperature i ne reaguje samo na njen porast već i na njenu promenljivost. Ekstremi su sve veći tako da, na primer, iako je ukupna količina padavina sve manja, nikada nije bilo više klizišta pošto, kada kiša konačno padne - potopi sve. Postoji granična tačka tolerancije za biodiverzitet. Neke vrste su otpornije i lakše se prilagođavaju, dok su druge osetljivije i kao takve ugrožene - kaže dr Voislav Vasić, rukovodilac projekta. - Tačno je da su se kroz čitavu istoriju Zemlje događale ogromne klimatske promene. Bilo je tu svega, od žarkih perioda do ledenih doba. Biološka raznovrsnost je između ostalog i odgovor evolucije na te promene. Ali, čovek se pojavio u pojasu tropske klime i odatle se širio dalje. Civilizacija je nastala kada je čovek kamenog doba došao u takav biodiverzitet gde je mogao da kultiviše biljke i životinje. To je našao u sutropsko-mediteranskoj klimi. Vrlo je paradigmatična priča o Nojevom kovčegu. Bog je pred klimatskim promenama rekao Noju: „Spasi sve“, a ne „uzmi ovcu i ostavi vuka“. Nije tu sad važna priča o Bogu - reč je o onom čega je čovek bio svestan u vreme nastanka Biblije, o njegovoj mudrosti, shvatanju da mu je nephodan celokupan biodiverzitet. Za današnjeg učenog čoveka potrebno je organizovati seminare da bismo ga ubedili. Ovo je vrlo važno kada se kaže da je „oduvek bilo klimatskih promena“. Da, ali nije bilo čoveka u njima. To znači da on nije spreman na velike promene klime, da traži poznatu i stabilnu situaciju. Mi ne možemo da preseljavamo čitave gradove već moramo da nastavimo da živimo u okviru poznatog sveta.

Monitoring austrougarskih poštara

Naša zemlja je formalno prihvatila značaj biodiverziteta usvojivši 2011. Strategiju biološke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. Strategijom je biodiverzitet određen kao jedan od osnovnih prirodnih resursa, važan za biološku vitalnost Srbije i cele planete. U Strategiji se na mnogo mesta pominje očuvanje i prilagođavanje biodiverziteta na klimatske promene. Ipak, prema rečima našeg sagovornika, u praksi u vezi s tim nije učinjeno skoro ništa.

Ono što Srbiji nedostaje jesu sveže informacije o mogućim posledicama klimatskih promena na raznovrsnost živog sveta i na eko-sisteme. Ne postoji sistem redovnog praćenja efekta klimatskih promena na biološku raznovrsnost niti javna služba koja ima kapacitete za srednjoročni monitoring ovih promena i procesa, a ni nevladin sektor nije valjano obučen. Monitoring se ne sprovodi u svim zaštićenim područjima, a o promenama populacija i rasprostranjenosti stotina formalno zaštićenih vrsta nema podataka.

Nedostaje i razumevanje prirode činilaca koji utiču na rasprostranjenje i brojnost vrsta, kao i uzroka koji određuju otpornost i sposobnost prilagođavanja eko-sistema. Nema ni analiza sadašnjih i budućih socio-ekonomskih gubitaka i procena štete zbog uticaja klimatskih promena na biodiverzitet, podseća studija Škole za opstanak.

- Monitoring biodiverziteta praktično ne postoji. Imamo jedan - zimsko brojanje ptica sredinom januara i to zato što se sprovodi već decenijama, a mi „ptičari“ smo brojni i posvećeni. Prati se još brojnost nekih atraktivnih populacija, kao što su beloglavi supovi ili medvedi. Na Biološkom fakultetu se ne uči kako se praktično vrši monitoring. Mi želimo da pokrenemo stvari i da inspirišemo kolege sa Biološkog i srodnih fakulteta. Možda bi zavodi za zaštitu prirode mogli da budu ti koji će preuzeti posao nadzora i obuke posmatrača?

Seminar je bio prilika da saopštimo da Srbiji nedostaju fenološka osmatranja (fenologija je nauka o promenama u prirodi). Nekadašnji Savezni hidrometeorološki zavod je angažovao ljude koji su na terenu merili temperaturu, padavine i druge meteorološke i hidrološke parametre. I oni su, kao i izviđači i gorani, pratili šta se dešava sa biljnim i životinjskim svetom. Beležilo se kad je počela žetva, kad su došle rode, kad je prvi put zapevala kukavica, a onda se to upoređivalo sa promenama temperature, oblačnosti, osunčanosti itd. Kada pratite ove izveštaje tokom pedesetak godina, sve vam je jasno i stvari sagledavate u pokretu. Još su u Austro-ugarskoj poštari brojali rodina gnezda po selima ili pratili dolazak lasta, pa su se pravile mape. Kad se sve to uporedi, lako se sagledavaju uticaji klimatskih promena na taj deo biodiverziteta - podseća dr VoislavVasić. - Sada je to mnogo lakše zahvaljujući tehnologiji koja je dostupna i nije skupa. Škola za opstanak je uključila decu u jedan svoj terenski eksperiment. Ona su koristila mobilne telefone da snime to što nama treba na terenu, i samo je trebalo da fotografije okače na našu internet stranicu ili da nam ih pošalju elektronskom poštom ili sms-porukom. U centrali sedi stručnjak koji prati i identifikuje pojave i dobija geografske koordinate i podatke o vremenu kada je načinjen snimak. Obuka bude gotova za dva sata. Mi im samo kažemo da određenog dana u godini budu na određenom mestu, da imaju dve reperne tačke u kadru i treću tačku sa koje snimaju. Ako se postavi i kamera koja može da snima danonoćno tokom čitave godine i koja se periodično nadzire, dobija se dostupan sistem monitoringa. To je jeftinije od stalnog angažovanja ljudi, posebno stručnjaka. U svetu su uveliko razrađene metode, a mi možemo odabrati ono što je nama najpogodnije.

Mediteranci, severnjaci i planinci

Na seminaru su prikazane moguće strategije prilagođavanja na klimatske promene i ublažavanja njihovih posledica na raznovrsnost života, kao što su povećavanje zaštićenih područja, obezbeđivanje selidbenih pravaca, umanjivanje drugih negativnih antropogenih uticaja itd. Istaknut je značaj refugijuma, prirodnih utočišta gde se nalaze reliktne endemske vrste, kakve su Pančićeva omorika i ramondija, a koje su već preživele prethodne klimatske promene. Projektom „Promene klime i ugroženost biodiverziteta“ predloženo je proširenje zaštićenih površina refugijuma, budući da će oni postati utočišta za nove vrste kojima će biti potrebna hladnija i stabilnija klima.

U uslovima promenjene klime u kojoj će svuda biti toplije, mada ne u istoj meri, sa promenjenim rasporedom i količinom padavina (što će izazvati suše u jednim a poplave u drugim državama, ili i jedno i drugo), neke vrste će morati da se presele, da smanje svoju rasprostranjenost ili da nestanu, dok će se druge proširiti - sve u zavisnosti od svog genetskog potencijala za jačanje tolerancije na klimatske promene. Situacija će biti povoljnija za životinje nego za biljke.

- Postoje biljke koje se lako rasejavaju, kao što je ambrozija. Njoj klimatske promene još dugo neće smetati. Ali, divlji kesten koji je endemska biljka poreklom sa Balkana, ne rasejava se lako i može postati ugrožen. Mi koji proučavamo i pratimo ptice često boravimo na terenu pa imamo dobru sliku stanja. Za poslednjih pedesetak godina primetili smo dolazak mediteranskih vrsta ptica. One idu ka severu sve dok je zima blaga, zaustave se kad bude oštra pa onda sačekaju neku narednu blagu zimu i opet idu dalje. Vrste su takve - čim im odškrinete vrata, one gurnu nogu i gledaju da se uvuku. Tako su došle nove vrste lasta. Međutim, zapazili smo i povlačenje snežnog vrapca koji nastanjuje vrhove planina. Ima ga dosta na Alpima i Karpatima, a kod nas gde su planine niže, živi na „ostrvima“ kao što su Durmitor, Prokletije ili Rila u Bugarskoj. Kako se pomera donja granica snega a gornja šume, snežnih vrabaca je sve manje. Pošto su pri tom i izolovani, neće iščeznuti samo zbog klime. Kada brojnost jedne populacije padne ispod stotinu parova, ona teško da može da se oporavi čak i u idealnim uslovima. Dakle, dobićemo priliv „mediteranca“, a izgubiti „severnjake“ i „planince“. Toga moramo biti svesni i moramo se pripremiti - upozorava dr Voislav Vasić.

Dubravka Marić

Snimci: Saša Preradović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"