ŠTEDNJA ENERGIJE
Pripremio: Msc. Jozef Baruhović
Energetska efikasnost u stanu
Srpsko domaćinstvo troši više od nemačkog
Energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, očuvanje životne sredine, klimatske promene, efekti staklene bašte… termini su koji su sve prisutniji u našem svakodnevnom rečniku. Šta pokriva pojam energetska efikasnost? Reč je o više aktivnosti usmerenih na domaćinsko upravljanje energentima u makro i mikro sistemima. Najkraća definicija energetske efikasnosti mogla bi da bude: zadržati dostignuti životni standard a ipak trošiti manje energenata (fosilnih goriva - uglja, gasa i nafte, vetro i energije vode). Na prvi pogled, protivrečni i neostvarljivi zahtevi a ipak mogući i realni.
 Postoji prazan prostor između trenutne potrošnje energenata i potrebe da se potrošnja smanji. Prazan prostor mogao bi da se popuni nizom mera na koje smo skoro zaboravili. Na primer, u okviru stambenog prostora mogla bi da se postigne ušteda od 15-20% energenata po domaćinstvu a da se ne uruši dostignuti standard. Sledeće prirodno pitanje bilo bi: a šta sa izdacima za ostvarenje cilja energetske efikasnosti u našem stanu! Odgovor bi mogao da bude: sve zavisi od stepena ostvarene energetske efikasnosti uz koji idu troškovi investicija. Te izdatke možemo grubo svrstati u tri nivoa.
Prvi nivo: ušteda se postiže na kućnim aparatima, bez većih građevinskih troškova u stanu ili kući. Bez zamene starijih električnih aparata, uz pojačanu termičku izolaciju stana postavljanjem termoizolacionih lepljivih traka na svim otvorima i “tajmera” za programirano uključenje-isključenje jačih termičkih potrošača (ta peći, bojlera, električnih štednjaka, mašina za veš i za posuđe, drugih električnih aparata manjih snaga).
Drugi nivo: ušteda se postiže delimičnom zamenom postojećih električnih aparata generacijom aparata koji su energetski efikasniji (smanjenog gabarita i sa poboljšanom termičkom izolacijom) i pojačanom termičkom izolacijom spoljnjih i unutrašnjih zidova, postavljanjem termoizolacionih ploča…
 Treći nivo: uvođenje savremenih klima uređaja, toplotnih pumpi, solarnih instalacija za sanitarnu vodu, solarnih fotonaponskih instalacija za proizvodnju električne energije, vetrogeneratora, korišćenje bio-goriva… Time bi se postiglo da stan ili stambeni zgrada postanu energetski samodovoljni 85-90%, tj. nezavisni od spoljnjih mreža za struju i gas. Ugradnja uređaja iz trećeg nivoa uštede zahteva znatna finansijska ulaganja koja bi se iz uštede mogla otplatiti za 6-10 godina (procena na osnovu trenutnih cena).
Može se očekivati da cene opreme uskoro padnu tako da perod otplate bude kraći. Za primer se mogu uzeti fotonaponski paneli za proizvodnju električne energije čija je cena u poslednjih pet godina opala sa 3-4 E/Wattu, 2006, na 1/E/Wattu, 2014.
Razlika 1:5
Tarifni pravilnik EDB-a za domaćinstvo sa dvotarifnim brojilima stimuliše štednju energije. Uvedene su tri zone: zelena, plava i crvene. Potrošnja u zelenoj zoni ograničena je na 300/350 kWh mesečno, u plavoj na 1600 kWh mesečno a u crvenoj je preko tih vrednosti. Cena u crvenoj zoni po kWh tri puta je veća od cene u zelenoj zoni.
EDB je uveo nižu i višu tarifu. Niža se obračunava u periodu svakog dana od 24.00 do 8.00 časova izjutra a viša je tokom ostatka dana. Razlika između više i niže tarife iznosi oko 1:5. Cilj EDB-a je da ujednači potrošnju energije u dnevnim i noćnim satima. Cilj potrošača je da se uklopi u te zahteve kako bi imao što niže mesečne izdatke za struju.
Korist od tajmera
Najjednostavnija i prva mera štednje bila bi da velike potrošače (ta peći, grejalice, radijatore, bojlere, mašine za veš, mašine za sudove i električne štednjake) prebacimo na nižu tarifu, tj. noćni rad. Za većinu potrošača nije jednostavno ostati budan do ponoći. Za takve je rešenje ugradnja “tajmera”, uređaja koji ukljičuje ta peć u 24.00 časa a isključuje ga u 8.00 ujutro. Neke savremene mašine za pranje veša i posuđa imaju ugrađene “tajmere”, što omogućava uključivanje mašine po želji.
 Za korisnike koji se greju daljinski iz toplana i plaćaju troškove po m2 površine stana jedina nada za racionalnu potrošnju je uvođenje kalorimetara i razdelnika toplote koji će, slično kao kod električnog brojila, evidentirati utrošene kWh. Potrošač koji je rešio da smanji račune za daljinsko grejanje ima mogućnost da, u pojedinim prostorijama stana, zatvori ventile na pojedinim radijatorima.
Sledeća mera je pojačanje termičke izolovanosti stambenih objekata. Radikalno rešenje je pojačati termičku izolaciju naknadnim postavljanjem ploča od stiropora ili sličnog izolacionog materijala na spoljne i unutrašnje zidove stambenog objekta. Takva mera zahteva znatne finansijske izdatke. Nešto manje efikasna ali finansijski povoljnije mera je zamena dotrajale “drvenarije“ vrata i prozora aluminijumskim prozorima sa gumenim zaptivanjem. A krajnja i najbezbolnija mera je oblepiti isušenu drvenariju vrata i prozora samolepljivom termoizolacionom trakom i šupljine između drvenarije i zidova popuniti “pur penom”. Za bolju termičku izolaciju treba koristiti roletne i zavese koje u izvesnoj meri usporavaju gubitak toplote iz prostorija. Na kraju, treba biti skromniji u pogledu zagrejanosti prostorija u kojima boravimo: temperatura ne bi trebalo da bude viša od 21 C, a temperatura spavaće sobe ne viša od 18 C.
Par minuta ranije
Sledeći uređaj velike instalisane snage (4-6 kW) na kome se mogu ostvariti znatne uštede je električni štednjak. Teško je zahtevati da se hrana priprema u ranim jutarnjim satima, kada je niža tarifa, tako da ostaje da se hrana priprema u vremenu više tarife. I pri tim uslovima moguće je sa nekoliko jednostavnih mere ostvariti znatne uštede: grejne ploče štednjaka treba da su čiste, posude u kojima se vrši priprema hrane isto tako čiste, sa ravnim dnom i prečnika koji je jednak ili veći od prečnika grejne ploče. Posuda u kojoj se priprema hrana treba uvek da bude pokrivena. Grejnu ploču treba isključiti 2-3 minuta pre završetka pripreme hrane. Grejne ploče savremenih štednjaka imaju veliku termičku inerciju i zadržavaju toplotu neko vreme posle isključenja grejne ploče. I, na kraju, efikasan je i uređaj za pripremu hrane “pretis lonac”, izum koji znatno skraćuje vreme pripreme hrane.
I u korišćenju mašine za veš, uz primenu nekoliko jednostavnih mera, moguće je ostvariti ustedu energije. Većina domaćica zna da je mašinu potrebno napuniti do punog kapaciteta tj . napuniti bubanj do 5 kg. Važno je razvrstati veš za pranje da bi se program prilagodio vrsti tkanine. Manje energije se troši sa programom koji zagreva vodu do 30 C, za razliki od programa koji zagreva vodu do 90 C. Treba izbegavati sušenje veša u mašini ukoliko mašina raspolaže takvim programom.
Većina bojlera u našim domaćinstvima su termoakumulacioni bojleri. To znači da jednom zagrejana voda ostaje topla nekoliko narednih sati. Podešavanje temperature vode u bojleru vrši se preko termostata koji treba podesiti na temperaturu od 60-65 C, kada se stvara najmanje kamenca. Treba nastojati da se i bojler uključuje za vreme niže tarife. U toku dana, kada se koristi topla voda, može se vršiti samo dopunsko uključenje bojlera.
Sijalice - skupe a pojeftinjuju
Na osvetljenje stana otpada 10-15% ukupne potrošnje električne energije. Uvođenjem “štedljivih sijalica“ problem uštede na osvetljenju uglavnom je rešen. Njihov vek je oko deset puta duži a troše 5-6 puta manje energije u poređenju sa sijalicama sa užarenim vlaknom. Nedostatak štedljivih sijalica je da su dosta skuplje od sijalica sa užarenim vlaknom (odnos 1:8). Takođe, potreban je oprez prilikom njihovog odlaganja jer sadrže živu i druge opasne materijale.
Na pitanje: da li sve sijalice u stanu treba zameniti “štedljivim”, odgovor bi mogao da bude da sve zavisi od prostorije gde se sijalica postavlja. U prostorijama gde se duže boravi korisno je postaviti štedljive sijalice. U prostorijama gde se manje boravi i gde se češće ulazi i izlazi, dobre su i sijalice za “užarenim vlaknom”. Štedljivoj sijalici potrebno je 10-20 minuta da dostigne puni sjaj.
Energetska strategija EU sadrzana je u šifri “20-20-20 do 2020”, što znači 20% unapređenje energetske efikasnosti, 20% uštede i 20% smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte. Uz masovnu primenu mera energetske efikasnosti na makro i mikro planu u našem stanu pojedinačni doprinos može da bude znatan, bar što se tiče prvih 20% tj. unapređenje energetske efikasnosti.
Msc. Jozef Baruhović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
