AERONUTIKA
Pripremio: Darko Mladenović
Let oko sveta na solarni pogon
Epsko putovanje lakokrilog aviona
Nakon prvog leta braće Rajt, kroz jedanaest decenija leta aviona mnoge granice su pomerane, avioni su postajali brži i veći, mogli su leteti na većoj visini i preleteti sve veća i veća rastojanja. Dosad su svi avioni imali jednu zajedničku karakteristiku: bila su im potrebna fosilna goriva za let... I tako sve do pojave Švajcaraca Bertrana Pikara i Andrea Boršberga i njihovog projekta Solar Impuls...
Prve solarne letelice su se pojavile sedamdesetih godina prošlog veka. To su u pocetku bili modeli solarnih aviona a osamdesetih su se pojavili i prvi avioni sa ljudskom posadom. Solarni impuls nije prva letelica na solarni pogon ali je svakako po do sada prikazanim karakteristikama daleko ispred svojih prethodnika. Projekat aviona na solarni pogon proizvod je istraživanja koje datira od kraja prošlog milenijuma, kada je potekla ideja Bertrana Pikara koji je, nakon uspešno obavljenog leta oko sveta u balonu, kao svoj sledeći cilj postavio let oko sveta u avionu na solarni pogon.
 |
Solar Impuls 2 predstavlja prvi pokušaj leta oko sveta avionom koji će za pogon koristiti isključivo motore koji, kao pogonsko gorivo, koriste energiju dobijenu iz solarnih ćelija smeštenih na samoj letelici. |
Avion neće konstantno leteti već će imati niz sletanja na svom putu oko sveta, u različitim zemljama i na različitim kontinentima, gde će pored osnovnog održavanja letelice njeni tvorci promovisati obnovljive i čiste izvore energije. Pošto je letelica sposobna da primi samo jednog člana posade, Bertrand Pikard i Andre Bošberg će se smenjivati u ulogama pilota na mestima predviđenim za sletanje Solar Impulsa . U početnim deonicama njihovog epskog putovanja, Pikard i Bošberg neće provoditi u letu više od 20 časova; međutim, kako se završetak putovanja bude bližio, u avionu će svaki od njih provoditi i po pet dana. Ove etape će svakako biti i najkomplikovanije tokom celog poduhvata jer će, prilikom preleta Atlantika, Pikard ili Bošberg biti prinuđeni da u skučenom pilotskom prostoru u letelici prežive višednevni let u kabini koja nije pod pritiskom i nije klimatizovana. Konstruktori su naravno mislili o ovoj situaciji, pa je pilotska kabina, iako rudimentarna, opremljena toaletom koji je tokom ovakvog leta neophodan.
Budilnik u naočarima
Sedište pilota je moguće postaviti u ležeći položaj da bi se pilot tokom leta na neki način odmorio. Za vreme odmora, upravljanje avionom preuzeće uprošćeni autopilot, koji ima mogućnost održavanja pravca i stabilnosti leta letelice. Predviđeno je da pilot, tokom višečasovne etape, pravi pauze nakon svaka dva sata leta, u trajanju od 30 minuta. Da su konstruktori mislili na sve, pokazuje podatak da je sistem za buđenje pilota ugrađen u naočari pa će se pilot buditi svetlosnim signalima; a u slučaju nepredviđenih okolnosti, celo pilotsko sedište vibrira i na taj način signalizira pilotu da je vreme da preuzme kontrolu nad letelicom.
 |
?Pilotska kabina ima zapreminu manju od 4m3 što je
manje od prosečne telefonske govornice. |
Problem je svakako odnos dimenzija i male mase letelice, pa je avion veoma podložan vremenskim uticajima, što čini da pilot gotovo neprekidno kontroliše let. Temperatura na visinama na kojim ova letelica leti je do - 40 stepeni Celzijusove skale tako da je klimatizacija rešena dobrom izolacijom prostora za smeštaj pilota. Avion je veoma lagane konstrukcije, sačinjen je od ugljeničnih vlakana sa rasponom krila od 72 m, što je više od raspona krila džambo-džeta, a sama masa iznosi oko 2,3 t. Krila aviona su prekrivena sa 17.248 solarnih ćelija koje tokom dana pune 4 litijumske baterije i obezbeđuju dovoljnu snagu za pogon motora koji omogućuju maksimalnu brzinu letelice od 140 km/h. Letelica ima 4 elektromotora snage po 17,4 KS na kojima se nalaze dvokrake elise prečnika 4 m svaka.
Motori ove letelice predstavljaju svojevrsno tehnološko čudo, sa koeficijentom iskorišćenja od 94 %. Konstruktori su veliku pažnju poklonili bezbednosti pilota; avion je opremljen opremom za spasavanje, a obezbeđeni su praćenje misije i posebne ekipe na etapama koje su spremne da krenu u eventualnu potragu i spašavanje pilota.
 |
| Motori Solar Impulsa će za pogon tokom leta koristiti
isključivo električnu energiju akumuliranu iz 17.248
solarnih ćelija koje se nalaze na njegovim krilima |
Sam koncept letelice se zasniva na svom prethodniku, Solar Impulsu 1 koji je već postavio niz rekorda od kojih je svakako najzanimljiviji rekord u noćnom letu letelice na solarni pogon. Za razliku od svog prethodnika letelica je za nijansu većih dimenzija, a zahvaljujući iskustvima stečenim u gradnji prethodne letelice Solar Impuls 2 ima čvršću strukturu, što je jedan od preduslova za odvažan zadatak koji joj predstoji. Prvi let Solar Impulsa 2 je obavljen na aerodromu Pajern, u Švajcarskoj, 2. juna prošle godine a prvi let je obavljen tri godine od početka projektovanja.
Rizik nad Atlantikom
Solar impuls 2 je na let oko sveta krenuo 8. marta poletevši sa aerodroma u Abu Dabiju, a njegov povratak u Abu Dabi se očekuje tokom jula ili avgustu ove godine, što zavisi od vremenskih prilika. Tokom puta letelica će preleteti 35.000 km, prosečnom brzinom od oko 70 km/h. Najkritičnija deonica putovanja će biti prelet Atlantika, i to zbog vremenskih prilika; tokom simuliranog preleta piloti su morali da čekaju 30 dana da bi se stekli povoljni uslovi za ovaj poduhvat. Očekuje se da će gotovo svakodnevno biti obarani rekordi - već u drugoj etapi leta od Omana do Indije oboren je rekord u dužini leta na solarni pogon od 1.468 km, s tim da je sam let trajao 15 sati i 20 minuta.
Na stepenu današnjeg tehnološkog razvoja ne izgleda da će letelice poput ove imati veću komercijalnu primenu. Niko ne postavlja pitanje cilja leta pošto je cilj postignut samim postojanjem ovakve letelice. Primena obnovljivih izvora energije, čistih u odnosu na konvencionalna goriva, u budućnosti će svakako predstavljati imparativ tako da tvorci Solarnog Impulsa 2 predviđaju da će do polovine ovog veka solarna energija biti dominantan izvor energije za čitavo čovečanstvo.
Darko Mladenović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
