ASTRONOMIJA

Pripremio: Stanko Stojiljković

Kosmičke izbeglice

Bekstvo po kosmičkom bezdanu

Od čega i kuda beže zvezde? Najbrža ikada izmerena, koja jureći brzinom od 12.000 k m/sec (ili 43 miliona k m/h ), upravo napušta Mlečni put! Da je krenula sa Zemlje, do Meseca bi stigla za pet minuta.

Astronomi su upravo razglasili da jedna bez imena zvezda (zavedena u spisima kao US 708 ), napušta Mlečni put u svekolikoj mrklini n ajvećom ikada izmerenom brzinom : 12.000 k m/sec ! Tako se za pet minuta sti že do Meseca. Sasvim je izvesno da joj toliko brzi beg omogućuje da napusti jedno od najbrojnijih sestrinstava u kosmosu, sastavljeno od 300 milijardi kresnica. Drugim rečima, da je nijedna sila neće natrag vratiti.

Istovremeno, naše Sunce podseća na sporu kočiju koja se kotrlja 201 k m/sec ( ili 720.000 k m/h ).

Pomenuta zvezda svrstana je među veoma brze (hiperbrze) zvezde koje je već nadmašila petnaestak puta, po čemu je - prema rečima Stivena Gejera iz Evropske južne opservatorije (ESO) - „znatno brža”. Šta ju je odaslalo na putovanje bez povratka?

Najviše se sumnja u izuzetno moćnu „crnu rupu” u središtu naše galaksije koja je, kako se pretpostavlja, još neke ranije kao praćkom izbacila.

Po svemu sudeći, ona i još jedna obrtale su se izuzetno brzo jedna oko druge , na veoma malom odstojanju. Kada je pratilja iznenada eksplodirala (pretvorivši se u supernovu), iščezlo je „nevidljivo uže” (sila privlačenja) kojim je bila povezana i ona je , pravolinijski , svom silinom jurnula ka ivici Mlečnog puta koj eg će zauvek napustiti za 25 miliona godina. Kao da se nenadano prekinuo lanac na ringišpilu u kojem se vrtela.

Ali zvezda izbeglica se razlikuje u još nečemu od ostalih: mala je (podvrsta patuljastih) i vrela, što upućuje na pretpostavku da je nekada bila kudikamo krupnija, verovatno „crveni džin” koji je obletao oko masivnog „belog patuljka”. Sada je spala na polovinu mase našeg Sunca i pretežno je sačinjena od helijuma.

Beg od „crne rupe ”

  Zvezda koja ubrzano napušta našu galaksiju prvi put je opažena pre jedne decenije . Zaputila se u prazninu međugalaktičkog prostora, pošto je izletela iz samog srca Mlečnog puta.

Kre tala se brže od 3,2 miliona km/h pa naučnici veruju da ju je neverovatn om snag om izbacila „ crne rup a ”, za koju se pretpostavlja da je smeštena u središtu Mlečnog puta. Takva brzina je skoro dva puta veća od one koja je neophodna da se otrgnete iz čvrstog zagrljaja galaksije.

„ Nikada ranije nismo videli zvezdu koja takvom brzinom napušta zatočeništvo naše galaksije. Zaista se nalazimo na iskušenju da je nazovemo beguncem, jer je izbačena na silu iz svog doma”, izjavio je Voren Braun, astronom Smitsonijen centra za astrofiziku na Univerzitetu Harvard.

Izbačena iz Mlečnog puta

Bila je deo dvojnog (binarni) para i plesala je sa svojom saputnicom blizu horizonta događaja „ crne rupe” , iza kojeg sve zauvek iščezava, verovatno na oko 50 puta već em rastojanju nego što je od Zemlje o d Sunca. Dok su se dve zvezde vrtele jedna oko druge, sve jače i jače ih je privlačio jedan od čudovnišnih „ slivnika” u kosmosu čija je gravitacija toliko jaka da ništa, čak ni sama svetlost ne može da joj pobegne kada je jednom usis ana!

I dok je jedna završila u grotlu „ crne rupe”, druga je nastavila skakutavom putanjom blizu ivic e . Tela se kreću sve brže što su bliže „kosmičkom bezdanu” i ova je, po svemu sudeći , dostigla neverovatnu brzinu - maltene 32 miliona k m/h ! T olika brzina , potpomognuta veoma brzim okretanj em oko same sebe , izbacila je zvezdu ka granici Mlečnog puta i dalje.

Tri godine docnije astronomi su opazili još jednu mladu zvezdu koja besomučno bežala iz Mlečnog puta, pa su se zapitali otkuda dolazi. Imajući i vidu mladost - tek 35 miliona godina (a Sunce je staro oko pet milijardi) - posumnjali su da stiže izdaleka. I nisu se prevarili.

Kada su izmerili brzinu kretanja, sjaj i, prvi put, hemijski sastav, Alseste Bonanos i Mersedes Lopes-Morales iz Karnegijevog instituta, i saradnici Ijan Hanter i Robert Rajans sa Kvins univerziteta u Belfastu, otkrili su da je iz susedne galaksije , iz Velikog Magelanovog oblaka.

Podaci su ukazivali da je izbačena čudovišno snažnom nevidljivom praćkom, ali ništa nije nagoveštavalo šta bi to moglo da bude. Prvi put je slično uspaničeno bežanje uočeno u Mlečnom putu pre više od tri godine.

Nazvana stručno HE 0437-5439 , tek je zakoračila u mladalačko doba i nalazila se na listi deset „nebeskih svetiljki” koje su ubrzano napuštale naš galaktički dom. Ali se u nečemu razlikovala od devet preostalih: vrsta, brzina i rana mladost nedvosmisleno su upućivali na zaključak da je izbačena iz samog središta u kojem, odranije je poznato, postoji ogromna „crna rupa”.

Lutalice i z susedne galaksije

  Primećena je 2005. i odmah se naslućivalo da je sličnog sklopa kao Sunce, što je još jedan od pokazatelja da je potekla iz srca galaksije. Nešto se nije uklapalo u slagalicu: trebalo je najmanje sto miliona godina da stigne na mesto gde je snimljena, a to je gotovo trostruko više od njenog veka.

Zvezdani dvojac

Da bi odgonetnuli tajnu ili „paradoks mladosti”, istraživači su je svrstali u tzv. plave lutalice, prilično mlade i krupne zvezde, nastale spajanjem dveju sitnijih - svejedno da li su iz Mlečnog puta ili Velikog Magelanovog oblaka. „Kosmičke sijalice” u susednoj galaksiji su u sastojcima siromašnije od većine u Mlečnom putu tako da je bilo neophodno ustanoviti hemijski sastav izbeglice da bi se saznalo odakle je pobegla.

Što se tiče mase, godina i brzine, nova merenja su se poklopila s pređašnjim proučavanjima. Begunica je oko devet puta krupnija od Sunca, nakupila je samo - u kosmičkim razmerama mereno - 35 miliona godina, a juri brzinom od dva miliona i 600 hiljada k m/h ka međugalaktičkim prostranstvima.

Iako se na osnovu prethodnih nalaza mogla, u grubim crtama, proceniti hemijska građa, ta merenja nisu bila dovoljn a da bi se bez okolišanja saopštilo iz koje je od dveju galaksija. Odmah je isključeno da potiče iz Mlečnog puta, jer su posestrime u Velikom Magelanovom oblaku dvostruko siromašnije od našeg Sunca. I kao posle uviđaja na mestu zločina , ispostavilo su da je utekla iz susedne galaksije.

Uzimajući u obzir brzinu okretanja, astronomi iz Karnegijevog instituta pretpostavljaju da se svojevremo s još jednom obrtala oko zajedničkog težišta (dvojna ili binarna zvezda) i da su tako obigravajući prošle blizu „crne rupe” hiljadu puta veće mase od Sunca, koja je jednu privukla i progutala. U isti mah je druga odbačena takvom silinom da je pojurila ka rubu galaksije. A to je prvi osmatrački trag da i u središtu Velikog Magelanovog oblaka obitava ogromna „crna rupa”.

Ne zaboravimo reči astronoma Alana Sendidža: „Svi ljudi su braća. Došli smo iz iste supernove”. (Supernova je džinovska eksplozija u kojoj je jedna zvezda skončala svoje prvobitno postojanje).

Stanko Stojiljković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"