EVOLUCIJA
Pripremio: I.Jakšić
Život u morskom dnu
Hiljadama godina ispod morskog dna
Da li je moguća evolucija bez reprodukcije? Bakterije koje žive stotinama metara ispod morskog dna nose više genetskih promena od bakterija koje su bliže površini, iako se mikrobi ne razmnožavaju i ne potpadaju pod proces prirodne selekcije u tradicionalnom smislu.
Istraživanjima u proteklih trideset godina utvrđeno je da život postoji i na dubinama od nekoliko kilometara ispod kopna i morskog dna. Ili, još preciznije, život nekako opstaje jer je nivo ishrane toliko slab da mikrobi jedva mogu da funkcionišu. U stvari, ćelije pokazuju tako malo znakova života da su naučnici tek 2011. potvrdili da su mikrobi u sedimentima ispod površine zaista živi.
Da bi otkrili više o njihovom načinu opstanka, Brendon Brigs (Univerzitet Majami, Oksford, Ohajo) i Frederik Kolvel (Univerzitet Oregon, Kovalis) izdvojili su i uporedili genome koji pripadaju određenoj klasi, tačnije bakteriji Firmicutes , čiji je uzorak uzet sa 21m, 40m i 554 m ispod dna Adamanskog mora, na zapadu Tajlanda. Najdublji sedimenti datirali su iz perioda od pre 8,76 miliona godina.
Rezultati pokazuju, po prvi put po Brigsovom mišljenju, da se bakterijski genom menja s dubinom. Mikroorganizmi na 554 m nose veće mutacije gena. To se odnosi na procese u vezi sa energijom kao što je podela ćelija i biosinteza aminokiselina.
Misteriozne mutacije
Dobijeni rezultati pokreću bezbroj novih pitanja na koja je u ovom trenutku teško dati odgovor. Da li pomenute mutacije pomažu bakterijama da uspevaju u uslovima gde jedva da ima hranjivih materija? Ili su u pitanju štetne mutacije izazvane ekstremnim uslovima? U svakom slučaju, kako je došlo do razvoja većeg broja mutacija kod populacije Firmicutes ?
U klasičnom smislu evolucije, organizmi sa korisnim mutacijama morali bi svoje sposobnosti da prenose na potomstvo, smatra Brigs. Međutim, na ovim dubinama ima tako malo energije da se mnogi istraživači pitaju: da li je moguće potomstvo mikroba? Teško je i zamisliti da se ovi mikrobi dele na osnovu procenjene energije koju dobijaju. A ako se ne dele, može li postojati evolucija, na kraju postavlja pitanje Brigs. Hans Roj (Univerzitet Arhus, Danska) smatra da u dubinama nema dovoljno energije po ćeliji da se omogući rast. Dženifer Bidl (Univerzitet Delaver, Njuark, Nju Džerzi) dodaje da je teško otkriti šta se zaista tamo duboko dešava. Danski tim naučnika je prethodno otkrio tragove koji upućuju da bi ćelije mogle da rastu u takvim uslovima. Ali do sada niko nije zaista prikazao umnožavanje ćelija pa je stoga teško znati da li bi se evolucija odigrala.
Ali ako se uzme u razmatranje evolucija u širem smislu kao genetska promena populacije, onda se ona može odigravati čak i bez podele ćelija, tvrdi Brigs. U teoriji, bakterije u ovim sredinama rastu tako sporo da mogu da opstanu stotinama hiljada godina. Pojedine bakterije su možda započele život na morskom dnu pre nego što su postepeno prešle ispod. To je, sasvim moguće, trajalo hiljadama godina uporedo sa akumuliranom sedimentacijom na dnu mora. Ako je to tačno, možda je bakterija koja živi na dubini od 554 m bila retka - ali se u međuvremenu nametnula kao dominantna jer su ostale, koje nisu prenele svoje genetske mutacije, na kraju uginule.
Bez obzira na to kako se shvataju dobijeni rezultati, jasno je da oni pokazuju da još uvek može da se nauči mnogo o stanovnicima unutrašnjosti naše planete. Brigs se nada da će se razumevanjem ovih genetskih mutacija bolje shvatiti priroda života u ekosistemima koji su u pitanju. Ovo pitanje je važno u potrazi za eventualnim greškama u merenjima, pretpostavkama i predrasudama čoveka o tome kako život funkcioniše.
I.Jakšić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|