MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRA�IVANJA I OTKRI�A
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 68
Planeta Br 68
Godina XIII
April - Maj 2015.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

MEDICINA

 

Pripremila: Gordana Tomljenovi�

doc. dr Ljiljana Jemuovi�, infektolog i gastroenterohepatolog

Virusni hepatitisi

Hroni�ni hepatitis C � izle�iva bolest

Virusni hepatitisi u svojoj lepezi imaju i �de�ju bolest� � hepatitis A � ali i vrlo ozbiljne hroni�ne bolesti koje te�ko o�te�uju jetru. Epidemiolo�ki je posebno zanimljiv hepatitis izazvan virusom C, koji mo�e decenijama asimptomatski da razara jetru, i obi�no se otkriva slu�ajno, u ve� poodmakloj hroni�noj fazi. Kako izbe�i ovu vrlo prisutnu, ali podmuklu opasnost, obja�njava doc. dr Ljiljana Jemuovi�, infektolog i gastroenterohepatolog u BelMedic-u

doc. dr Ljiljana Jemuovi�, infektolog i gastroenterohepatolog
doc. dr Ljiljana Jemuovi�, infektolog i gastroenterohepatolog

Hepatitis je zapaljenje jetre koje mogu da uzrokuju brojni agensi, ali ono �to ovo oboljenje �ini globalnim zdravstvenim problemom jesu hepatitisi izazvani takozvanim primarno hepatotropnim virusima � virusima koji primarno napadaju jetru i koji mogu te�ko da je o�tete. Jetra obavlja niz �ivotno va�nih funkcija i, sre�om, ima i veliku sposobnostre generacije, ali neki iz pomenute grupe virusa izazivaju ozbiljne hroni�ne bolesti i te�ke komplikacije kao �to su ciroza i karcinom jetre. �tavi�e, jedan od najozbiljnijih oblika hepatitisa, izazvan hepatotropnim virusom C, �ak decenijama mo�e da deluje podmuklo, asimptomatski.

Govore�i pre svega o zna�aju prevencije, odnosno informisanosti rizi�nih grupa stanovni�tva, doc. Dr Ljiljana Jemuovi�, infektolog i gastroenterohepatolog u beogradskoj Op�toj bolnici Bel Medic, ukazuje i na nove, mo�ne terapijske opcije koje mogu da zauzdaju i najte�e forme hepatitisa.

Forme i vrste

C:\Users\Alex\Desktop\virus.png
Struktura hepatitis C virusa:
-RNA genom
-Omota�
-Nukleokapsid (jedro) protein

Virusi koji primarno napadaju jetru � abecedno ozna�eni slovima A, B, C, D, E, F, G, TT i SEN - izazivaju hepatitise koji se me�usobno razlikuju po na�inu prenosa, du�ini inkubacije, patogenezi, te�ini bolesti i mogu�nosti prelaska iz akutnog u hroni�ni oblik. Od brojnih faktora, ali i imuniteta inficirane osobe, zavisi da li �e ona uspeti da se oslobodi virusa u akutnoj fazi bolesti (do �est meseci trajanja infekcije), ili �e virus i nakon tog vremena nastaviti da se replikuje u jetri i da pre�e u hroni�ni hepatitis. Kod inficiranih osoba, nakon povoljnog zavr�etka akutne faze bolesti, razvija se trajni imunitet na konkretni virus, ali ne i na druge hepatotropne viruse, obja�njava doc. dr Jemuovi�. Brojni faktori i oslabljen imuni status inficirane osobe pove�avaju verovatno�u da akutni hepatitis progredira u hroni�ni, ako su u pitanju hepatitis B, C i D virus. Ni tu, me�utim, nema pravila - �ak i zdrava osoba, jakog imuniteta, mo�e da podlegne najte�oj, takozvanoj fulminantnoj formi hepatitisa koja se vrlo brzo razvija ukoliko je organizam pod naglim dejstvom velike koli�ine virusa (HBV).

Neki od virusnih hepatitisa ne prelaze u hroni�nu bolest i samim tim su manja zdravstvena i epidemiolo�ka opasnost. Primer su virusni hepatitisi A i E, iz grupe feko-oralnih infekcija koje se prenose putem prljavih ruku i zara�ene hrane i vode. Hepatitis A (�zarazna �utica�) je obi�no vrlo blago oboljenje sli�no gripu, na koje se imunitet sti�e u najranijoj mladosti, i koje se, �tavi�e, mo�e prevenirati vakcinacijom. Za razliku od te gotovo �de�je bolesti�, hepatitisi B, C i D (delta) su ozbiljne zarazne bolesti. Incidenca delta hepatitisa je globalno ne�to re�a i uglavnom se povezuje sa intravenskim kori��enjem opojnih supstanci. Hepatitis B i hepatitis C su, me�utim, globalni zdravstveni problem zbog toga �to se prenose parenteralno, putem zara�ene krvi.

Prenos, rizici, detekcija

Doc. dr Jemuovi� isti�e da je mogu�nost prenosa infekcije virusa hepatitisa B (HBV) i virusa hepatitisa C (HCV) sa inficirane osobe, putem zara�ene krvi, ve� sama po sebi upozoravaju�a �injenica. Prakti�no nema osobe koja bi bila po�te�ena mogu�nosti da bude inficirana, pa o tome treba voditi ra�una. Ve� i samo sumnja na infekciju mo�e da bude prvi korak ka izle�enju.

Prevalenca HBV i HCV

Hepatitis B je jedna od naj�e��ih virusnih infekcija u svetu. Globalno, procenjuje se da je vi�e od dvemilijarde ljudi inficirano HBV, vi�e od 350 miliona inficiranih su hroni�ni nosioci virusa, a godi�nja smrtnost od hepatitisa B je pola do milion ljudi. Iako nema detaljnih zvani�nih podataka, smatra se da je incidenca u na�oj zemlji vi�a od 1,5 odsto (u regionu je od 1,5 do 8 odsto). Prema p odacima hepatologa iz najve�ih klini�kih centara u Srbiji, vi�e od 76 odsto obolelih ima HBeAg(-) negativni hepatitis B, koji se te�e le�i.

Virusom hepatitisa C je, prema podacima SZO, zara�eno vi�e od 180 miliona ljudi. U�estalosti HCV infekcije je od 0,1 odsto u zemljama Skandinavije do �ak 15 odsto u Africi. Godi�nja incidenca akutnog hepatitisa C opada, prvenstveno zahvaljuju�i obaveznom testiranju davalaca krvi na HCV i boljoj edukaciji stanovni�tva, ali se ipak svake godine registruje tri do �etiri miliona novoinficiranih. Smrtnost od posledica hepatitisa C je u porastu. U Srbiji se ne zna ta�an broj HCV inficiranih, zbog nedovoljne informisanosti gra�ana o hepatitisu C, izostanka simptoma bolesti kod ve�ine inficiranih, i nezadovoljavaju�eg prijavljivanja zara�enih. Procenjuje se, me�utim, da je u na�oj zemlji hepatitisom C zara�eno oko 75 000 osoba.

Virus hepatitisa B se lako prenosi. Za infekciju je, napominje doc. dr Jemuovi�, dovoljna koli�ina od 0,00004 ml zara�ene krvi. Taj otporni virus, koji se pri sobnoj temperaturi na raznim povr�inama zadr�ava i do nedelju dana, 100 puta je zarazniji od virusa AIDS-a. Osim zara�enom krvlju i krvnim produktima, neadekvatno sterilisanim medicinskim instrumentima, kao i priborom za tetoviranje, akupunkturu, HBV se mo�e preneti sa majke na dete (tokom trudno�e ili poro�aja), veoma �esto seksualnim kontaktom bez za�tite, nedovoljnom higijenom u zajedni�kom doma�instvu sa zara�enom osobom (deljenjem pribora za li�nu higijenu).

Kao i HBV, i virus hepatitisa C se naj�e��e prenosi putem zara�ene krvi, tokom intravenske upotrebe opojnihs upstanci, re�e seksualnim putem (�e��e kod promiskuitetnih osoba), i tokom poro�aja sa zara�ene majke na dete. Pre otkri�a HCV (1989. godine), �esta pojava su bili takozvani posttransfuzioni hepatitisi. Od kako se, me�utim, pri transfuzijama krvi nakon 1992. godine svaka jedinica krvi regularno testira i na HCV, taj put prenosa je uglavnom prese�en. Rizik od posttransfuzionog hepatitisa danas je smanjenna 0,01 odsto, ali osobe koje su pre 1993. godine dobijale transfuzije krvi ili produkte krvi, kao i osobe koje su imale neku medicinsku intervenciju (stomatolo�ku, endoskopsku, kateterizaciju srca, �ak i transplantaciju ro�nja�e i dr.), spadaju u rizi�ne grupe za mogu�u infekciju HCV.

U posebno rizi�ne grupe za infekciju HBV i HCV spadaju bolesnici na hemodijalizi ili na hematolo�kim odeljenjima, medicinsko osoblje (naro�ito ono koje dolazi u kontakt sa krvlju ili telesnim te�nostima bolesnika sa HCV), �lanovi porodica obolelih, promiskuitetne osobe (posebno one koje su tokom �ivota imale 20 ili vi�e seksualnih partnera), intravenski zavisnici od opojnih supstanci (kori��enjem zajedni�kog �prica i igle, njih 65 odsto inficira se hepatitis C virusom tokom prve godine, a 90 odsto tokom pet godina od po�etka upotrebe intravenskih opijata), kao i intranazalni u�ivaoci kokaina (koji dele cev�icu za u�mrkavanje).

Progresijabolestihepatitisa C
C:\Users\Alex\Desktop\Hepatitis C progresija bolesti.png

Govore�i o detekciji virusa, doc. dr Jemuovi� nagla�ava da dijagnoza virusnih hepatitisa zapo�inje vrlo jednostavnim dijagnosti�kim metodama. Na mogu�e postojanje ovih bolesti mogu da uka�u ve� i osnovne laboratorijske analize krvi, pre svega vrednosti takozvanih serumskih transaminaza, jetrinih enzima. Ukoliko su serumske transaminaze dva do tri puta povi�ene u du�em periodu, ima razloga za sumnju u neko oboljenje jetre, pa i na virusne hepatitise B, C ili D koji hroni�no o�te�uju jetru. Ukoliko se virus otkrije, sledi vrlo sofisticirana dijagnostika od koje zavise vrsta terapije i du�ina le�enja. U me�uvremenu, ultrazvu�nim pregledom trbuha mogu da se isklju�e ili potvrde druga oboljenja kao �to su kalkuloza �u�ne kese, fokalne promene u jetri i druga oboljenja, jer hroni�ni hepatitis karakteri�u difuzne promene (one koje obuhvataju sve �elije jetre). Tako�e, ukoliko postoji sumnja na hroni�no o�te�enje jetre, obavezna je i biopsija jetre, odnosno histopatolo�ka potvrda bolesti od koje presudno zavise na�in i du�ina le�enja obolelog.

Virusni hepatitis B

Infekcija virusom hepatitisa B, i bolest kra�a od �est meseci, smatra se akutnom fazom koja kod ve�ine odraslih mo�e da se povu�e i bez specifi�ne terapije. Za akutni hepatitis B karakteristi�ni simptomi � �uta prebojenost ko�e ili beonja�a, umor, gubitak apetita, groznica, bolovi u zglobovima, tamnjenje urina � javljaju se kod 70 odsto obolelih, ponekad nakon vi�e meseci od momenta infekcije. Hroni�ni hepatitis B razvija se kod oko 10 odsto odraslih inficiranih osoba, kod 90 odsto inficirane novoro�en�adi i 30 odsto inficirane dece do pet godina starosti.

Prevencija

Pored informisanja javnosti o opasnosti i na�inima za�tite od virusnih hepatitisa, kao i informisanja inficiranih osoba o na�inu spre�avanja daljeg �irenja infekcije, glavne preventivne mere su imunizacija (HBV), testiranje rizi�nih grupa na HBV i HCV, izbegavanje rizi�nog pona�anja, i op�te higijenske mere.

Protiv hepatitisa B postoji vrlo efikasna vakcina. Obavezna je i za sve �lanove porodice obolelog, kao i za osobe sa HCV infekcijom, zbog toga �to udru�ene infekcije daju mnogo te�e bolesti jetre. Vakcina protv hepatitisa C jo� ne postoji te su druge mere prevencije utoliko va�nije, a jedna od njih je izbegavanje rizi�nog pona�anja. Neke rizi�ne grupe su pod stalnom kontrolom - svi pacijenti na hemodijalizi, onkolo�ki i hematolo�ki pacijenti redovno se kontroli�u na prisustvo HCV (HBV i HIV), kao i medicinsko osoblje koje ih opslu�uje. Trudnice se tako�e testiraju na HBV, u poslednjem trimestru trudno�e. Ukoliko budu�a majka nosi virus B, njen poro�aj treba da prati posebna procedura za�tite novoro�en�eta koja uklju�uje davanje takozvanog hepatitis B imunoglobulina (HBIG) i prve doze vakcine protiv HBV.

Op�te higijenske mere su za�tita pri radu (zdravstveni radnici), adekvatna sterilizacija medicinskih instrumenata, adekvatna sterilizacija drugih instrumenata/pribora (za tetoviranje, pirsing, pedikir i dr.), kori��enje li�nog pribora za higijenu, upotreba kondoma i izbegavanje seksualnih odnosa tokom mese�nog ciklusa, jednokratna upotreba �prica, igle i slamke za u�mrkavanje me�u narkomanima.

Hroni�ni hepatitis B mo�e da se javi u dva oblika � kao HBeAg(+) pozitivni hepatitis B , ili HBeAg(-) negativni hepatitis B. HBeAg(-) negativna forma hepatitisa predstavlja kasnu fazu bolesti i veoma je te�ka za le�enje. I ma brzu progresiju i lo�u prognozu (u 60 odsto inficiranih osoba razvija se ciroza jetre tokom �est godina). Doc. dr Jemuovi� dodaje da se HBV DNK, tokom duge hroni�ne infekcije, inkorporira u genom doma�ina i gotovo ga je nemogu�e izbaciti iz organizma. Sre�om, h epatitis B se prevenira vrlo efikasnom vakcinom. U nas se obavezna imunizacija dece protiv HBV sprovodi od 2002. godine, te se u Srbiji mo�e o�ekivati postepeno iskorenjivanje hepatitisa B. Vakcina se daje odmah nakon ro�enja deteta, u tri pojedina�ne doze.

Virus hepatitisa B detektuje se jednostavnom laboratorijskom metodom kojom se utvr�uje prisustvo takozvanog HBsantigena, povr�inskog antigena virusa koji se nalazi u vi�ku u serumu. Pozitivan test zahteva dalju dijagnostiku, tra�enje drugih delova virusa u krvi (virusnih markera). Sofisticiranim testom PCR (test lan�ane reakcije polimeraze) odre�uje se HBV-DNK, odnosno kvantitativno se odre�uje koli�ina HBV u krvi, �to je od va�nosti za dijagnozu, odluku o na�inu le�enja, po�etak i pra�enje terapijskog efekta.

L e�enje hepatitisa B podrazumeva dve glavne terapijske opcije. Jedna je da se primenom lekova, takozvanih analoganukleozida i/ ili nukleotida (dugotrajna terapija - antivirusni lekovi), primiri replikacija virusa, odnosno uspori ili zaustavi napredovanje bolesti, smanji aktivnost serumskih transaminaza i smanji rizik od pojave hepato celularnog karcinoma. Sa prestankom ove terapije koja ima za cilj da infekciju dr�i pod kontrolom, bolest mo�e da se vrati u pre�a�nje stanje. Druga opcija, interferonska terapija (pegilovanim interferonima alfa), ima druga�iji mehanizam dejstva (definisano trajanje le�enja - antivirusno i imunomodulatorno delovanje) i predstavlja novinu u le�enju hepatitis B infekcije. Interferoni su proteini koje organizam prirodno proizvodi kao oru�je za odbranu od virusnih infekcija. Ponekad ih nema dovoljno, te se odbrana poma�e ve�ta�kim unosom interferona, odnosno podsticanjem imunog sistema. Interferoni koji se koriste u le�enju dobijeni su genetskim in�enjeringom, i imaju antivirusno, imuno modulatorno i antiproliferativno dejstvo. Danas se u terapiji koristi i jedna unapre�ena generacija interferona, takozvani pegilovani interferon alfa, kome je (pegilacijom) dodato svojstvo produ�enog antivirusnog delovanja. Za razliku od standardnog interferona koji se daje injekcijama vi�e puta nedeljno (obi�no tri puta), pegilovani interferon alfa du�e ostaje u organizmu i zadr�ava antivirusnu efikasnost i nakon samo jedne injekcije nedeljno. Ovom terapijom se posti�e dugotrajna stabilna kontrola bolesti.

Virusni hepatitis C

Infekciju virusom hepatitisa C, za koji vakcina jo� ne postoji, zara�ena osoba mo�e da nosi - bez ikakvih simptoma - 20 i vi�e godina. Akutni hepatitis C je vrlo blago oboljenje koje se manifestuje nespecifi�no, umorom i malaksalo��u, te se retko prepoznaje. Hroni�ni hepatitis C se �esto otkriva slu�ajno, nekad i posle vi�e decenija, pri rutinskim biohemijskim analizama ili dobrovoljnom davanju krvi. Taj �tihi ubica� u oko 80 odsto slu�ajeva prelazi u hroni�nu formu, pri �emu v eliki broj hroni�nih nosilaca HCV predstavlja ogroman izvor infekcije za neinficirane osobe. Pored HBV, HCV je naj�e��i uzro�nik ciroze i primarnog karcinoma jetre. Hroni�ni hepatitis C kod 20 do 30 odsto obolelih tokom dve do tri decenije progredira u cirozu jetre, �to vodi razvoju primarnog karcinoma jetre kod dva do pet odsto obolelih godi�nje. Za razliku od hepatitisa B, hepatitis C se ne mo�e prevenirati imunizacijom, ali se savremenim terapijskim opcijama mo�e uspe�no le�iti.

Ljiljana Jemuovic

Tri decenije iskustva

Vi�e od tri decenije se bave�i infektologijom, i kao klini�ki lekar i kao univerzitetski predava�, doc. dr Ljiljana Jemuovi� se posebno interesovala za virusne hepatitise. U vreme njenih medicinskih studija virus hepatitisa C jo� nije bio poznat, ali je upravo na tu temu doktorirala, usavr�avala se u Torinu (Italija) i, izme�u ostalih brojnih radova, napisala monografiju �Hroni�ni hepatitis C�. Izuzetnu profesionalnu karijeru ostvarila je i u poznatoj �vajcarskoj farmaceutskoj kompaniji �Roche�, jednom od najve�ih svetskih proizvo�a�a sofisticiranih antivirusnih medikamenata za le�enje hroni�nih virusnih hepatitisa. Kao glavni istra�iva� vodila je vi�e �Roche�-ovih klini�kih studija vezanih za primenu interferona u le�enju hroni�nih virusnih hepatitisa. Tokom svog redovnog rada, zajedno sa na�im priznatim hepatolozima, aktivno je u�estvovala u uvo�enju savremene kombinovane terapije (pegilovani interferon alfa plus ribavirin) u le�enju hroni�nog hepatitisa C u na�oj zemlji. Autor je vi�e od 70 radova u nacionalnim i me�unarodnim stru�nim �asopisima.

Kad je o dijagnozi virusnog hepatitisa C re�, ispitivanje se usmerava ka dokazivanju prisustva antitela na HCV , ukoliko se isklju�e ostali mnogobrojni uzroci povi�enih aktivnosti serumskih transaminaza, a epidemiolo�ki podaci ukazuju na mogu�u infekciju HCV. Treba, me�utim, imati na umu da se i kod onih 15 do 30 odsto obolelih od akutnog hepatitisa C koji se izbore sa virusom bez le�enja i elimini�u ga, antitela na HCV zadr�avaju u krvi kao jedini znak nekada�nje infekcije. Antitela na HCV javljaju se tek nakon 8 do 12 nedelja od infekcije, �ak i nakon vi�e meseci, te je najpouzdanija metoda za dokazivanje hepatitisa C pomenuti PCR test, kojim se virusna RNK (HCV-RNK) otkriva ve� dve nedelje nakon infekcije. PCR dijagnostikom se, pored detekcije prisustva virusa u serumu (kvalitativno), i odre�ivanja koli�ine virusa (kvantitativno), mo�e otkriti i genotip hepatitis C virusa. HCV, naime, ima �est genotipova (ozna�enih brojevima 1, 2, 3, 4, 5, 6) i 50 podtipova (ozna�enih slovima abecede). U svetu, ali i u na�oj zemlji, naj�e��i je genotip 1 (podtip b), koji je i najte�i za le�enje.

Terapija izbora u le�enju hroni�nog hepatitisa C je interferonska terapija (pegilovani interferon alfa). U po�etku je to bila monoterapija standardnim interferonima ali je, nakon �to se pokazalo da ima ograni�enu efikasnost, dopunjena jo� jednim lekom, ribavirinom. R ibavirin prevenstveno spre�ava relaps HCV, �ime zna�ajno pobolj�ava efikasnost interferona. Pegilacijom unapre�eni standardni interferon alfa (pegilovani interferon alfa), uz dodatak ribavirina, danas predstavlja standardnu terapiju svuda u svetu. U klini�ku praksu u Srbiji, savremena kombinovana terapija (pegilovani interferon alfa, plus ribavirin) uvedena je 2004. godine. Poslednjih nekoliko godina, u le�enju hroni�nog hepatitisa C u svetu se primenjuje i trojna terapija. Novi, antivirusni lekovi iz grupe proteaznih inhibitora, koji su u svetu odobreni, mogu se koristiti kao monoterapija ili dodatak postoje�oj kombinovanoj terapiji, sa visokom terapijskom efikasno��u. Ovi lekovi se mogu dodavati kombinovanoj terapiji (pegilovani interferon alfa, plus ribavirin) u posebnim slu�ajevima, kod obolelih koji ne reaguju na standardnu dvojnu terapiju, ili kod onih koji nisu ranije le�eni ali imaju te�e oblike hepatitisa C (genotip 1b).

Doc. dr Jemuovi� podse�a da je le�enje virusnih hepatitisa, ne tako davno, bilo gotovo nezamislivo, ali danas �ak 95 odsto pacijenata obolelih od hepatitisa C, genotipa 2 i 3, nakon savremene kombinovane terapije, posti�u stabilnu virusolo�ku kontrolu - �est meseci po zavr�etku terapije, opasnog virusa u njihovoj krvi vi�e nema!

Gordana Tomljenovi�

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potra�ite u magazinu
"PLANETA" - �tampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretra�i SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
U�tedite �itaju�i digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
U�tedite �itaju�i digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

�itajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predla�e
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 68
Planeta Br 60
Godina XIII
April - Maj 2015.
.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istra�ivanja i otkri�a
Copyright © 2003 -2015. PLANETA