TEMA BROJA - Šah između igre i uma
Pripremio: Oliver Klajn
64 polja u Aziji
Maloletni a najbolji na svetu
Koreni najlepše misaone igre svih vremena sežu u drevno indijsko carstvo Gupta koje se smatra zlatnim dobom Indije.To je period opšteg procvata nauke, tehnike i umetnosti. Osnivač dinastije je bio maharadža Šri Gupta u 3. veku a prvi veliki i moćni vladar Čandragupta oko 320 godine.
 Doba opšteg prosperiteta u istočnoj Indiji proizvelo je igru kao što je čaturanga. Sam naziv preteče šaha je složenica iz sanskrita. U prevodu, znači: imati četiri uda ili dela. U epskom smislu, dobija značenje: vojska sa četiri korpusa ili četiri divizije. Koreni naziva su u epu “Mahabharata” za koji se veruje da ga je napisao besmrtni Vjasa, inkarnacija boga Višnua. U “Mahabharati” se govori o bojnom poretku koji se sastoji iz konjice, ratnih slonova, kočija i pešadije. Čaturanga je zapravo projekcija drevnog bojnog poretka zvanog akšauhini . Poredak je prikazan u mitološkom ratu za svetu Hindu zemlju Kurukšetru, na severu Indije. Opis tog rata je dat u “Mahabharati”.
Srazmera u akšauhiniju je jedan ratni slon odnosno gaja , jedne kočije zvane rata , tri konjanika ili ašva kod Indijaca i pet pešadijskih vojnika koje Indijci zovu padhata . Svi oni formiraju osnovnu jedinicu pati . Dalje idu sve veće jedinice i tako do armije akšuahini, najveće vojne formacije u ovom sistemu.
Kao vojska dalekog vremena
Čaturanga je igrana na tabli sa kvadratnim poljima iste boje, dimenzija 8 puta 80 cm. Tabla je poticala iz još starije društvene igre aštapada . Postojale su i posebno označena ploči iz vremena koje je prethodilo čaturangi i čije značenje danas nije poznato. Vrlo su upadljive sličnosti današnjeg šaha sa svojim indijskim pretečom. I u čaturangi je beli vukao prvi potez. Cilj je takođe da se matira protivnički kralj, odnosno radža . Radžino kretanje je identično kao kod kralja - osim što nema rokade. Figura mantri (ministar) kreće se dijagonalno, ali samo jedno polje. Kočije odnosno rata su u potpunosti jednake modernom šahovskom topu. Kretanje slona je nešto komplikovanije. Može se kretati do dva polja po dijagonali u bilo kom smeru, ili dva polja napred i nazad, levo i desno preskačući prvo polje. Ašva odnosno konjanik je identičan konju u šahu. Ulogu današnjeg piona je u čaturangi vršio pešadinac, s tim što nema mogućnost da pređe dva polja u prvom potezu.U slučaju pata gubila bi strana koja je dozvolila pat u dobijenoj poziciji. Ako bi jedna strana ostala samo sa kraljem, automatski bi gubila partiju.
 Figure su bile u formi indijske vojske tog vremena. Najbitinija figura modernog šaha, kraljica proistekla je od mantrija, odnosno ministra. Pravila ratovanja su nalagala da, kada kralj bude ubijen ili zarobljen, njegova vojska mora da se preda. Iz Indije igra se proširila na Persiju gde je bila deo obaveznog obrazovanja plemstva.
Po Dalekom istoku igru su širili budistički hodočasnici i trgovci na putu svile.
Čaturanga je došla do Evrope preko Persije, Vizantije i Arapa. Vrlo je moguće da je, osim igre, bila i važno sredstvo za uvežbavanje vojne strategije. Ima mišljenja da je postojala i kockarska forma ove igre, odnosno da se kretanje figura određivalo bacanjem kocke. Prema toj teoriji, kockanje je izbačeno jer se protivilo hinduističkim verovanjima. Figure su se pravile mahom od slonovače.
Znalac bez titule
Jedan od najvećih indijskih pisaca, Premčand napisao je svetski čuvenu pripovetku „Igrači šaha“ po kojoj je snimljen i film u Bolivudu (jedan od najvećih centara filmske industrije u svetu, nalazi se u
Mumbaju). Tokom britanske vladavine Indijom (1858-1947) isticao se Mir Sultan Kan, najveći šahista Azije svoga vremena. Iako je došao u Britaniju kao običan sluga, postao je trostruki šampion Velike Britanije krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina prošlog veka. Čak je igrao na šahovskim olimpijadama kao predstavnik ostrvske države. Ovaj šahovski znalac bez formalne titule sa devet godina je naučio da igra indijski šah, varijantu koja je na prostoru Indije igrana tokom 18. i 19. veka.
Veruje se da se u nekim seoskim krajevima i danas odvijaju partije ove varijante… Kralj je i kod crnog u indijskom šahu bio desno od dame. Nije se mogao dati šah ako jedna strana ostane samo sa kraljem i pešacima, ali se moglo pobediti patom. Nije bilo ni pravila an pasan. Igrana je vrsta rokade sa skakačem bez klasične šahovske rokade. Pioni su se pretvarali, kada dostignu zadnje polje, u figuru koja je tu stajala na početku partije. Izuzetak je bio samo kralj. Kraljica je mogla da odigra potez kao skakač pa je zbg toga u indijskom bila jača nego u modernom šahu.
Legenda indijskog šaha bio je Mohešunder Banerdži. Ovaj šahista je ostavio traga i na moderni šah svojim otvaranjima poznatim kao indijska odbrana. Glavna odlika indijske odbrane je da beli pešak ide na polje d4 dok crni konj dolazi na f6 u prvom potezu.U toj odbrani crni pravi zamku belom da bi ga privukao u centar i zatim uništio.
Indijska odbrana dostigla je vrhunac četrdesetih godina prošlog veka kada su je primenili ruski igrači. Ime je nastalo 1884. kada ju je Banerdži igrao protiv škotskog šahovskog majstora Džona Kokrana, takođe velikana šahovske igre. Kokran je proveo mnogo vremena u Indiji. Čuo je da u selu kraj Kalkute igra nepobedivi Banerdži. Iako je jedva bio upoznat sa evropskim pravilima šaha, Indus je već 1848. odneo pobedu nad jednim profesionalnim igračem. Potom je u Kalkuti igrao sa Kokranom i izgubio.
 Od Barendžija i drugih indijskih savremenika ostala je briljantna igra lovcem. Takozvani fjanketo pozicionira ovu figuru u drugi red, omogućava napad na dijagonalu i kontrolu srednjeg dela table. Fjanketo je sastavni deo indijskih odbrana a Evropljani su ga uglavnom učili od Indusa. Ovaj način igre je u velikoj meri tekovina indijskog šaha u modernoj verziji igre budući da tamo pešaci nisu mogli da idu dva polja napred.
Banerdži je prvi odigrao tzv. Grinfeldovu odbranu, takođe protiv Kokrana 1855, što je više od šest decenija pre nego što ju je teorijski uobličio i na turnirima primenio austrijski velemajstor Ernst Grinfeld po kome je ovo otvaranje dobila ime.
Igrač koji ne voli remije
Vodeća ličnost šaha u Indiji u intervalu od preko dve decenije bio je Manuel Aron. Njemu je pošlo za rukom da se od 1959. do 1981. okiti sa devet titula državnog prvaka, od čega sa pet uzastopnih.
Aron je rođen u današnjem Mjanmaru od indijskih roditelja. U ranom detinjstvu doselio se u zemlju predaka, gde je postao šampion zapadne Azije i azijsko-australijske zone, što mu je donelo zvanje internacionalnog majstora. Ostao je upamćen kao igrač koji nije voleo remije. Nije postigao uspehe na internacionalnim turnirima u Evropi kakve je ostvarivao u svojoj zemlji ali je ipak savladao velikane kakvi su Ulman i Portiš. Igrao je za reprezentaciju Indije, a od 1986. je međunarodni sudija. Aron se bavi i novinarstvom a i istaknuti je šahovski funkcioner. Njegov značaj je u tome što je mnogo učinio na popularizaciji šaha i prihvatanju svetski priznatih pravila u Indiji.
Najveća svetska simultanka
Tek 1978. godine Indija je dobila svog drugog internacionalnog majstora. Danas ima 32 velemajstora među muškarcima a 8 među ženama. Svakako najveće ime je Višvanatan Anand. Po raznovrsnosti i različitosti takmičenja na kojima je bio prvi jedan je od najvećih šahista svih vremena u svetu.
Anand je naučio šah od majke. Po obrazovanju je trgovac. Juniorski šampion je postao sa 14 godina, 1983. Ubrzo je postao najmlađi indijski internacionalni majstor ikada a odmah zatim i prvak Indije. Titulu je osvajao tri puta uzastopno, poznih osamdesetih godina prošlog veka. Osvojivši trunir u Koimbatoru, u svom Tamil Naduu, postao je prvi velemajstor u istoriji svoje zemlje. Tada je imao 19 godina.
Pre skoro četiri godine učestvovao je, u svojstvu počasnog gosta, u najvećoj svetskoj simultanki koja je odigrana u zapadnoj državu Gudžarat. Na Univerzitetu u gradu Ahmedabadu bilo je preko dvadeset hiljada učesnika. Ginisova knjiga rekorda je zvanično potvrdila ovo dostignuće. Nadimak mu je “tigar iz Madrasa”.
Sredinom devedestih postojala je Profesionalna šahovska asocijacija, protivnik Svetske šahovske federacije FIDE. Anand je u meču za prvaka sveta u organizaciji te asocijacije bio poražen od Garija Kasparova, 1995. u Njujorku. Odigrano je dvadeset partija a Kasparov je imao tri pobede više
Tri godine kasnije, izgubio je i od Anatolija Karpova u borbi za svetskog šampiona u okviru FIDE.
Titulu je osvojio tek u Teheranu, 2000. Igrao je četiri partije sa Letoncem Aleksejem Širovim kome je pošlo za rukom da oduzme samo pola poena Anandu. Dve godine kasnije Indijac nije odbranio titulu jer je u polufinalu poražen od ukrajinskog igrača Ivančuka. Do novog trofeja svetskog prvaka došao je 2007. u Meksiko sitiju.Ovog puta nije igran finalni meč koji bi odlučio pobednika već je Indus ostvario devet poena u konkurenciji još sedmorice velemajstora po dvokružnom sistemu. Sledeće godine, u Bonu, Anad je i treći put bio šampion planete pobedivši Rusa Kramnika.
Godine 2010. pobedio je izazivača Veselina Topalova na njegovom terenu, u Sofiji. Igrano je 12 partija a tek je poslednja presudila pošto je Anand odigrao Laskerovu odbranu u odbijenom daminom gambitu. Dve godine kasnije odigrao je nerešeno sa izraelskim velemajstorom Geljfandom koji mu je bio izazivač. Svako je imao po šest poena. Odigrane su dodatne četiri partije iz kojih je Anand izašao sa pobedom i poenom više. Time je Anand peti put (četvrti put uzastopno) postao najbolji šahista na svetu.
Kuriozitet duela sa Geljfandom pretprošle godine je osma partija. Sa samo sedamnaest odigranih poteza to je najkraća partija u istoriji završnih borbi za prvaka sveta.
Najbolji u igri “na slepo”
Bez šampionske krune “tigar iz Madrasa” je ostao u svom gradu. Mladi Norvežanin i svetski rekorder po šahovskom rejtingu Magnus Karlson ubedljivo je pobedio „domaćina“ tako što je do potrebnih 6,5 poena stigao posle deset partija pa poslednje dve nisu ni igrane.
Osim u klasičnom, Indijac se istakao i u brzopoteznom šahu. Postao je i tu svetski prvak 2003. pobedivši Kramnika. Smatra se najboljim brzopoteznim igračem današnjice. Igra i disciplinu “napredni šah” u kome šahista koristi pomoć računarskog programa. I u naprednom šahu Anandu nema premca. Jedini je igrač koji je ikada osvajao turnir u brzopoteznom i šahu naslepo u istoj godini. To mu je uspelo u dva navrata.
Samo u Fišerovom nasumičnom šahu nije imao uspeha. Njegov sadašnji rejting po Elo sistemu (nazvan po mađarskom fizičaru Arpadu Elu) je 2785, tako da je trenutno šesti u svetu.
Bez oca na turnirima
I u konkurenciji dama, Indija ima čime da se ponosi. Šahistkinja Hampi Koneru je četvrta po rejtingu na svetu. Koneru je iz jugoistočne države Andra Pradež, ima 27 godina. Do 2008. bila je najmlađa žena velemajstor s obzirom da je tu šahovsku titulu dobila sa svega 15 godina. Te godine je njen rekord nadmašila Kineskinja Hou Jifan, koja ju je kasnije savladala u polufinalu svetskog prvenstva za žene. Pre dobijanja velemajstorskog zvanja postala je svetska prvakinja u juniorskoj konkurenciji iako je bilo dosta starijih šahistkinja na tom takmičenju. U sukobu je sa Šahovskom federacijom čitave Indije jer joj, pored ostalog, nisu dozvolili da vodi oca na turnire u svojstvu trenera i sekundanta.
Procvat “kineskog šaha”
Najraniji opis pravila kineskog šaha sijangću je iz vremena dinastije Tang, koja je vladala od 618 do 907. godine. Igra se na tabli 8x9 kvadratnih polja. Figure stoje na presecima polja. U centru prvih redova obeju strana su kvadratne zone koje predstavljaju palatu ili tvrđavu. U centralnom delu table je reka ili granica označena velikim kineskim slovima i vizuelno razdvaja protivnike. Figure su crni i crveni kružići. Uglavnom crveni igra prvi potez.
Cilj kineskog šaha je zarobiti protivničkog generala. Mat je situacija kada je nemoguće sprečiti zarobljavanje. Za razliku od modernog šaha, pat predstavlja momentalni poraz strane koja nema nijedan potez na raspolaganju. Danas se figure prave od plastike i drveta a za one sa dubljim džepom postoje i od žada. Osim generala tu su i figure savetnika, konja, slona, kočija, topa i vojnika.
Sredinom 17. veka za vladavine dinastije Ćing došlo je do procvata kineskog šaha. Od tada je napisano mnogo literature a razvile su se i mnoge škole ove igre. Danas je prevazišao granice Kine i Azije. Širom sveta postoje klubovi, lige pa čak i posebne federacije sijangćuja.
Dosta je sličan načinu na koji se određuje rejting u klasičnom šahu. Sijangći i misaona igra go potekla su iz drevne Kine i znatno su popularniji od šaha po pravilima FIDE. Moderni šah se u Kini igra od 19. veka.
Kineska šahovska asocijacija nastala je 1962. U početku je bila samo manji ogranak sijangći federacije. Podatak da su tek 1986. Kinezi dobili samostalno telo koje će upravljati šahom jasan je pokazatelj u kolikoj meri je šah bio u senci svojih kineskih pandana. Tokom kulturne revolucije Mao Ce Tunga (1966-1976) ova igra bila je zabranjena. Pred kraj revolucionarnih godina dolazi do popupštanja pa se od 1974. održava prvenstvo Kine a nedugo potom dopušta se šahistima da učestvuju u međunarodnim turnirima.
Najbolja na svetu sa 16 godina
Veliki podsticaj razvoju ove igre dalo je osnivanje amaterskih škola sporta u kojima su držani časovi šaha. Od sredine sedamdesetih, širom Kine rade šahovski treneri i u to vreme ta država postala je članica FIDE. Na Šahovskoj olimpijadi 1978. u Buenos Ajresu, internacionalni majstor Liu Venže je postao prvi Kinez koji je pobedio jednog zapadnog velemajstora. Uprkos veoma niskom rejtingu Ven Že je savladao Holanđanina Jana Donera - u samo 20 poteza.
Prvi međunarodni turnir u Kini održan je 1980. Deceniju kasnije, Olimpijada u Novom Sadu ostala je Kinezima u lepom sećanju pošto su njihove šahistkinje došle do prve medalje ikada a muškarci su zauzeli zavidno šesto mesto. Kineski ženski tim tada je osvojio bronzu a šest godina i srebrnu medalju. Vrhunac je dostigla Sie Đun koja se popela na svetski tron u dva navrata. Šampionka sveta je je bila 1991-1996. i 1999-2001.
Klasična šahistkinja je postala na insistiranje vlasti budući da je kao devojčica bila šampionka kineskog šaha u Pekingu. Svetsku titulu je osvojila pobedom nad Gruzijkom Majom Čiburdanidze. Izgubila ju je od Mađarice Polgar 1996. Tri godine kasnije ponovo je postala najbolja posle meča protiv Ruskinje Galjamove.
Odigrala je i egzibicioni meč sa Anatlijem Karpovom u gradu Guangžu i pružila mu zavidan otpor. Sie Đun je svojim uspesima udarila temelje rastu popularnosti šaha i pojavi niza sjajnih igračica u svojoj zemlji. Nakon nje prvakinja sveta je bila Žu Čen koja je u međuvremenu uzela katarsko državljanstvo. Sju Juhua postala je šampionka sveta 2006. I aktuelna šampionka Hou Jifan je iz Kine. Najmlađa je svetska prvakinja ikada - imala je tada 16 godina.
Oliver Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
