ISTORIJA TEHNIKE
Pripremio: Dalibor Čevizović
Car tenk
Kratak hod mamuta od gvožđa
Većina turista koji posete Moskvu i obiđu moskovski Kremlj neizostavno se fotografiše kraj Car zvona i Car topa. Za vreme hladnog rata, bivši SSSR je napravio i Car bombu, najrazorniju hidrogensku bombu koju su ljudske ruke napravile. Ipak, malo ko je čuo za Car tenk.
|
Mastodont je bio težak preko 60 t (po projektu je bilo predviđeno 40 t), visok 9, dužine 18 i širine 12 m.Prednji točkovi bili su prečnika 9 m, dok je valjak smešten na zadnji deo vozila bio prečnika oko 1,5 m. Četvrtasto telo u obliku slova T bilo je široko 12 m. Pokretala su ga dva motora „majbah“, snage 240 KS, pri 2500 obrtaja/min. Debljina oklopa je bila od 8 (dno i gornja strana tela, kao i telo streljačkih kula) do 10 (čelo, leđa i strane tela) mm (po projektu je bilo predviđeno 5 do 7 mm). Po ravnom putu se kretao brzinom 17 km/h, a po bojištu oko 10 km/h. Radijus dejstva mu je bio oko 60 km (na bojištu oko 40 km). Posadu je činilo 15 članova. Gornja (nepokretna) kula bila je na visini 8 m. Na krajnjim tačkama tela bile sujoš dve kule (po jedna sa svake strane). Postojao je plan da se još jedna kula smesti sa donje strane tela vozila. Vozilo je bilo naoružano sa dva topa 76,2 mm i mitraljezom“ maksim“, veoma popularnim oružjem u to vreme i u vreme građanskog rata, nekoliko godina kasnije. Kule su imale predviđen ugao dejstva od oko 180 stepeni. Nišani su bili optički. |
Sviđalo se to kome ili ne, ratovi su oduvek bili pokretači tehničkih izuma. Što je ulog u sukobima bio veći, po pravilu je ovakvih otkrića bilo više. Primeri su brojni: Arhimed je gradio ratne mašine, Leonardo takođe, o savremenom dobu da se i ne govori. Prvi svetski rat je, na primer, doneo masovnu upotrebu hemijskog oružja, presudno je uticao na razvoj avijacije (za 4 ratne godine, napredak na ovom polju bi u mirnodopsko vreme bio dostignut za 2 ili 3 decenije), prvi put je masovno primenjeno podmorničko ratovanje, na bojnom polju prvi put se pojavio tenk. Prvenstvo pripada britanskom tenku mk.I čija je serijska proizvodnja počela 1915. godine. Slična borbena vozila razvijana su i u drugim zemljama.
Zastao u glibu
 Projekat je razrađen u konstrukcionom birou u Moskvi, a delovi su izrađivani u fabrici u Hamovnicima (rejon grada Moskve). Radovi na vozilu su pod carskim patronatom išli neobično brzo. Krajem proleća 1915. godine mašina je tajno prevezena na poligon nedaleko od grada Dmitrova (sedamdesetak kilometara severno od Moskve, prema reci Volgi). Prva ispitivanja su izvršena 9. septembra. Mašina se pokrenula i u početku pokazala solidnu pokretljivost na neravnom terenu: ogromni prednji točkovi su na svom putu lomili breze kao šibice. Ubrzo je međutim valjak smešten na zadnji kraj vozila utonuo u meko blato. Bez obzira na dva snažna motora, zbog loše raspodele ukupne mase, vozilo nije uspelo da se izvuče iz gliba (upotrebljeni motori su bili trofejni, skinuti sa nemačkog cepelina. Iz karakteristika se vidi da njihova snaga daleko prevazilazi snagu tenkovskih motora primenjenih u Prvom svetskom rat).
Da stvari budu nepovoljnije, ispostavilo se da su veliki točkovi veoma ranjivi na artiljerijsku vatru. Osim toga, tajno dopremanje ovakvih mašina na bojište bilo je teško izvodljivo. Zbog svega ovoga projekat je uskoro obustavljen, a zaglibljeno vozilo ostalo je na poligonu do 1923. godine, kada je odvučeno na otpad. Nažalost, sovjetske vlasti ga nisu sačuvale u nekom muzeju tehnike. |
Strogo govoreći, Car tenk (u literaturi se pominje i pod nazivima netopir, Lebedenkovljev tenk , mamut i mastodont ) nije tenk u pravom smislu reči: to je najveća oklopljena borbena mašina namenjena dejstvu na kopnu koje su načinile ljudske ruke.
Po uzoru na kolica iz Azije
|
Fotografija Car tenka urađena na poligonu na kojem su vršena ispitivanja. Ovakvi modeli mogu da se nađu u tehničkim mužejima i u modelarskim kolekcijama zaljubljenika u tehniku |
Projekat pokrenut 1914. godine bio je veoma ambiciozan. Glavni konstruktor bio je vojni inženjer Ruske imperatorske armije Nikolaj Lebedenko. Na projektu je učestvovao i čuveni profesor teorijske mehanike sa Moskovskog tehničkog učilišta, akademik Nikolaj Jegorovič Žukovski (posle revolucije ostao je u SSSR; jedan od njegovih učenika bio je čuveni konstruktor aviona u SSSR, A. N. Tupoljev. Zbog velikih zasluga za razvoj mehanike u SSSR, pedesetih godina, vlada SSSR uvela je orden Žukovskog koji je dodeljivan istaknutim pojedincima na polju tehničkih nauka. Aerodrom na kojem se svake godine održava velika izložba savremene ruske avioindustrije, kao i nekoliko instituta i tehničkih škola nose njegovo ime).
Osim Lebedenka i Žukovskog, na projektu su sarađivali Boris Sergejevi č Stečkin i Aleksandar Mikulin. Lebedenko je nadahnuće za svoju konstrukciju dobio u srednjoj Aziji, gde je video teretna kolica koja točkovima velikog prečnika kao od šale savlađuju neravan put. Zbog toga se odlučio za prednje točkove velikog prečnika umesto za gusenice (u isto vreme postojao je konkurentski projekat male tankete koja se kretala na gusenicama. Vezdehod , kako je svoje vozilo nazvao njen konstruktor A. A. Parahovšihov, veoma liči na britanski tenk mk.I . Ovaj projekat je doveden do ispitivanja prototipa, ali je i njega državna komisija odbila. Parahovšikov je bio talentovan mladi konstruktor, koji je u to vreme imao niz uspešnih projekata. Bio je poznat po tome što je 1909. godine konstruisao avion koji je prošao testove pod nadzorom Žukovskog. Parahovšikov je tada imao samo 17 godina!).
Projekat je uspešno prošao sve instance pa je 21. januara 1915. bio predstavljen caru Nikolaju II Romanovu. Za tu priliku Lebedenko je napravio drveni model koji je pokretala opruga i poklonio ga imperatoru. Novac za realizaciju projekta i izgradnju opitne mašine je uskoro dobijen.
Sistem proba i promašaja
Zbog velikih nedostataka, komisija je projekat Car tenka ocenila nepodesnim. Jedini efekat na ratištu koji bi ovakvo vozilo moglo imati je psihološki: njegova pojava bi većini tadašnjih vojnika ličila na noćnu moru i verovatno bi u početku izazvala paniku. S današnje tačke gledišta, izdvajanje velike sume novca za ovakvu mašinu a zatim potpuno gašenje projekta izgleda kao razbacivanje novca. U to vreme, kada nije bilo preciznih tehničkih i taktičkih zahteva za novo oružje, ovakav način rada je bio neminovan. Sistem proba i promašaja, sa tek po nekim uspešno realizovanim projektom opšte je primenjivan metod rada tog vremena.
|
Poklon caru
O Lebedenkovljevoj mašini je do danas ostalo nešto tragova na fotografijama i tehničkoj dokumentaciji. Model koji je Lebedenko poklonio caru Nikolaju II Romanovu je bez traga nestao u vihoru građanskog rata. Mašina je međutim nekoliko puta pominjana u književnosti.
Projekat Car tenka gotovo da nije uticao na dalji razvoj tenkova. Možda je najveća korist od ovog projekta iskustvo koje su stekli u to vreme mladi inženjeri Mikulin i Stečkin, koji su kasnije postali vodeći sovjetski i svetski konstuktori aviomotora. Interesantno je da se pomene i da je izgled raketnog tenka prikazanog u filmu „ Ratovi zvezda: napad klonova “ bio inspirisan ovom mašinom. |
Dalibor Čevizović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
