ASTRONOMIJA

Pripremio: I.J.

Misija Kepler

Otkrivanje planeta

Misija Kepler koja za cilj ima otkrivanje planeta koje nalikuju Zemlji otkrila je planetu koja do sada važi za najozbiljnijeg kandidata za nebesko telo na kome su uslovi takvi da omogućavaju život. Planeta pod imenom Kepler-22b nalazi se na udaljenosti od oko 600 svetlosnih godina od naše planete. Ona je od nje veća 2,4 puta i period njene orbite oko matične zvezde iznosi 290 dana.

Imenovana planeta nalazi se u tzv. nastanjivoj zoni oko svoje matične zvezde, koja predstavlja pojas koji okružuje zvezdu i u kome su temperature takve da omogućavaju postojanje života kakvog poznajemo. To znači da planeta nije ni preblizu, poput našeg Merkura ili mnogobrojnih otkrivenih džinovskih gasnih planeta koje spadaju u klasu tzv. vrelih Jupitera, niti predaleko tako da bi uslovi na njoj, zbog ekstremne hladnoće, takođe bili nepogodni za život.

Daglas Hadžins, član naučnog Keplerovog tima iz Vašingtona, izjavio je da je ovo otkriće “ogroman kamen temeljac na našem putu ka pronalasku Zemljinog blizanca. Keplerovi rezultati dokazuju va žnost naučnih misija NASA-e koje za svoj cilj imaju pružanje odgovora na neka od najvećih pitanja u vezi s našim mestom u univerzumu ”.

Dosada šnja Keplerova otkrića

Satelit je otkrio vi še od hiljadu tela koja su planetarni kandidati čime je udvostručio prethodno poznati broj. Deset od ovih tela jesu približno Zemljine veličine i orbitiraju oko nastanjivih zona svojih zvezda. Pošto je poslednji katalog obelodanjen u februaru prošle godine, broj planetarnih kandidata se povećao za 89 procenata i sada iznosi 2.326. Od ovog broja, 207 planeta je približno Zemljine veličine, 680 su nekoliko puta veće od Zemlje, 1.181 su veličine Neptuna, 203 su veličine Jupitera a 55 planeta je veće od Jupitera.

Broj planeta koje bi bile veličine Zemlje ili nešto veće od nje se povećao za preko 200, od februara. Od tih planeta, Keplerov tim je izdvojio 48 planeta koje orbitiraju u nastanjivim zonama oko svoje matične planete, što je manje od 54 planete koje su prijavljene u februaru zato što su naučnici striktnije definisali oblast koja bi predstavljala nastanjivu zonu računajući efekte zagrevanja atmosfera, što je zonu pomerilo od zvezde ka dužim orbitalnim periodima.

Pred sto hiljada zvezda

Misija Kepler funkcioniše na principu tzv. fotometrijskog postupka, odnosno satelit meri odstupanje sjaja matične zvezde usled tranzita planete preko njenog diska. Dijagram prikazuje smanjenje u intenzitetu sjaja matične zvezde usled tranzita vansolarne planete.

Satelit Kepler osmatra preko 100.000 zvezda u svom vidnom polju koje se nalazi između sazvežđa Lire, Labuda i Zmaja, u Orionovom kraku naše galaksije.

Kepler 22-b , koja je na umetni čkoj viziji predstavljena tako da se u njenoj atmosferi vide formacije belih oblaka, je tre ća planeta za koju se pouzdano zna da se nalazi u nastanjivoj zoni pored Glise 581d i planete HD 85512 b . Glisa 581d je otkrivena 3,6 metarskim teleskopom koji se nalazi u La Silji, u Čileu. Pomenuta planeta čini sistem od šest planeta koje orbitiraju oko crvenog patuljka klase M. Glisu 581d koja se nalazi na udaljenosti od oko 20 svetlosnih godina od Zemlje otkrila je Južna evropska opservatorija. Naredna planeta koja orbitira u nastanjivoj zoni nosi ime HD 85512 b i ona se nalazi na udaljenosti od 36 svetlosnih godina od Zemlje. Pomenuta planeta orbitira oko zvezde Glisa 370 koja pripada tzv. K tipu zvezde ili narandžastim patuljcima. Efektivna temperatura na njenoj površini bi mogla biti oko 24 stepeni Celzijusa. Ovu planetu je otkrio tim švajcarskih astronoma.

Sasvim drugačiji oblici života?

Na početku se smatralo da i planeta Glisa 581c poseduje pogodne uslove za život jer se nalazi unutar nastanjive zone sa efektivnom temperaturom koja varira od -4 do 40 stepeni Celzijusa. Međutim, nakon detaljnije analize, naučnici smatraju da je Glisa 581c najverovatnije pretrpela tzv. galopirajući efekat staklene bašte poput naše Venere i da na njenoj površini vladaju temperature od blizu 500 ° C.

Suština je u tome da astronomi tragaju za planetama koje orbitiraju u nastanjivim zonama i koje su približno veličine Zemlje jer se zna da takva tela pružaju mogućnost opstanka nama poznatom obliku života. Međutim, sasvim je moguće da se život pojavio i na planetama koje nisu Zemljinog tipa. U tom slučaju radilo bi se o sasvim drugačijem obliku života od onoga koji je nama poznat.

I.J.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"