ASTROBIOLOGIJA

Pripremio: Vladimir Jeftić

Tajanstveni zaleđeni svet

Po tragu vanzemaljskog života

Već duže od jedne decenije, ledom prekriveni Jupiterov mesec Evropa privlači pažnju astrobiologa. Razlog za ovo je postojanje okeana tečne vode ispod ledenog prekrivača koji je, prema nekim procenama, dubok do zapanjujućih 100 km! Ukoliko je tako, ovaj vodeni omotač Evrope sadrži više vode nego sva mora i okeani na Zemlji!

Voda je osnova života tako da su mesta koja je imaju u obilju veoma pogodna za nastanak i razvoj vanzemaljskog života. Osim vode, potrebni su i drugi preduslovi, energija na primer. Pošto se Evropa nalazi daleko od „zone zlatokose“ (1), ona na prvi pogled ne pruža uslove za život zato što se nalazi suviše daleko od Sunca i ne dobija dovoljno energije. I voda na njenoj površini je u smrznutom stanju. Međutim, Evropa ima alternativni izvor energije. Taj alternativni izvor energije jeste masivni Jupiter koji svojim gravitacionim uticajem uzrokuje da se jezgro Evrope neprestano nalazi u stanju gravitacionih kontrakcija. Ova gravitaciona sila izaziva gravitacione „plime“ i „oseke“ na Evropi i podstiče geotermalnu aktivnost Evropinog jezgra. U skladu sa tim možda je dno okeana na Evropi prepuno geo-termalnih izvora koji pružaju dovoljno toplote da bi u njihovoj okolini nastali primitivni mikrobi.

Moguće je i da su se u okeanu Evrope, uprkos ogromnom pritisku i večnoj tami, razvili složeniji oblici života koji se hrane pomenutim mikrobima. Mogući su čitavi ekosistemi i lanci ishrane koji bi se nalazili u blizini geo-termalnih izvora. Ovo je, u svom čuvenom romanu „Odiseja u svemiru“, predvideo i najpoznatiji pisac naučne fantastike na svetu Artur Klark.

Evropa poseduje mladu površinu u geološkom smislu. Čitava površina ovog satelita, koji je sličan veličini Meseca, izbrazdana je i prekrivena linijama i pukotinama koje se nalaze između komada leda. Na osnovu postojanja ovih pukotina otkriveno je da mesec poseduje okean tečne vode ispod debelog sloja leda. Voda je ispod ledenog omotača ostala u tečnom stanju i zbog već pomenute gravitacije masivnog Jupitera. Gravitaciona „ugibanja“ ovog satelita zagrevaju njegovu unutrašnjost i predstavljaju zamenu za Sunce koje je previše udaljeno.

Plan sletanja na Evropu?

Površina meseca Evropa

Naučnici iz NASE planiraju za treću deceniju ovog veka misiju do Jupitera koja bi bila znatno jevtinija od drugih planiranih misija. Svemirska sonda kliper bi obletela površinu Evrope na udaljenosti od 25 km oko 45 puta. Pri tome ona neće moći direktno da traga za životom na Evropi ali će svojim eksperimentima utrti put za neku buduću misiju koja bi bila znatno složenija i koja bi koristila i mini sondu, ili čak podmornicu, kojom bi se direktno ispitao okean na Evropi.

Sonda kliper biće opremljena najsavremenijim instrumentima koji će imati brojne zadatke. Sonda će putem radio-talasa izmeriti dubinu leda i okeana, napraviti detaljnu trodimenzionalnu mapu Evrope i odrediti najpogodnije mesto za sletanje buduće istraživačke sonde. Pomenuta sonda meriće i količinu kiseonika koji dospeva u Evropin okean. Sve u svemu biće to do sada najsloženija letelica koja je ikada ispitivala Evropu. Zadatak buduće misije koja će uključiti i sletanje na mesec kao i bušenje debelog sloja leda biće veoma zahtevan mada snimci koje je učinila letelica galilej 2013. jasno pokazuju mlazeve tečne vode koji poput gejzira dospevaju do površine meseca. To dokazuje da led nije svuda tako debeo i da je moguće sprovesti u delo plan koji uključuje slanje sonde ili automatizovane podmornice, što je krajnji cilj naučnika.

Led-okean koji se menja

Evropa ne prestaje da iznenađuje. Naučnici su 9. septembra objavili otkriće da Evropa poseduje tektonske ploče poput onih na Zemlji. Reč je o ledenim formacijama koje se kreću i koje, slično Zemljinim tektonskim pločama, zadiru i podvlače se jedna pod drugu. To izaziva pojavu pukotina i raselina kao i uzvišenja na površini.

Planetarni geolog Sajmon Katenhorn (Univerzitet Ajdaho u Moskvi) i Luiz Prokter (Džon Hopkins Univerzitet primenjene laboratorije za fiziku) (2) , proučavali su stare fotografije površine Evrope sačinjene od strane letelice galileo tokom 2000. Uočili su nove terene na površini meseca. Kako su nastali ovi novi tereni? Upravo podvlačenjem ledenih tektonskih ploča kao na Zemlji.

Evropa je prvo nebesko telo koje poseduje geološku aktivnost u vidu pomeranja tektonskih ploča (osim planete Zemlje). Na ovaj način u okean tečne vode mogu dospeti kiseonik i druga organska jedinjenja koja bi omogućila nastanak i razvoj života. To dokazuje da je sistem led-okean dinamičan i da se stalno menja.

Vladimir Jeftić

(1) „Zona zlatokose“ (na engleskom: „Goldilocks Zone”) postao je popularni termin među astrobiolozima poslednjih godina. Naime, reč je o veličini nastanjive zone oko matične zvezde u jednom planetarnom sistemu. Zona zlatokose označava zonu u kojoj nije ni prevruće da bi voda isparila, niti prehladno da bi ona ostala u čvrstom stanju. Voda je u zoni zlatokose u tečnom stanju i na planeti koja se nalazi u ovoj zoni postoje optimalni uslovi za razvoj života. Udaljenost zone zlatokose od matične zvezde zavisi od mase zvezde. Kod najčešćih zvezda u svemiru tzv. crvenih patuljaka koji pripadaju „M“ redu spektralnih veličina, zona zlatokose se nalazi mnogo bliže zvezdi nego što je to slučaj sa našim Suncem.

(2) http://www.astronomy.com/news/2014/09/scientists-find-evidence-of-diving-tectonic-plates-on-jupiters-moon-europa

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"