RETKE VRSTE
Pripremio: O. K.
Mehurasta riba
Najru žnija životinja na svetu
Jedno od najneobičnijih vodenih bića pliva na dubinama podalje od obala ostrva Tasmanije koje pripada državi Australiji, ali i u teritorijalnim vodama Novog Zelanda. U septembru prošle godine Društvo za zaštitu ružnih životinja izabralo je ovu ribu za najružniju životinju na svetu. Ovo udruženje postoji u Velikoj Britaniji.
 Iako na prvi pogled deluje da se radi o pukoj zabavi i tome da je čitav poduhvat isključivo šaljivog karaktera, on ima svoju bitnu ulogu u borbi za očuvanje vrsta poput mehuraste ribe. Naime, ljudi su skloni da posvete daleko veću pažnju i ulože značajnija sredstva u spas životinjskih vrsta prijatnijeg izgleda. Ova riba, zahvaljujući delovanju Društva za zaštitu ružnih životnija, postala je poznata širom sveta pa je čak i deo pop kulture. Stručni naziv je Psychrolutes marcidus . U okviru roda Psychrolutes pored mehuraste postoji još deset vrsta riba. Sve su to ribe dubokih mora, što znači da žive u mračnim dubinama gde sunčeva svetlost ne dopire. Nalaze se ispod dela vode koji se zove epipelagijalna zona.
Mehuraste ribe je otkrio australijski ihtiolog Alan Mek Kalok, dvadesetih godina prošlog veka, istražujući životinjski svet istočne Australije. Telo im je mlitavo i mekano a glava velika i zaobljena. Kad su u fazi larve, pigment je promenljiv a donji deo tela i njuška kratki. Provode život na dubinama od 600-1200 m. Na toj dubini pritisak je do 120 puta veći nego na površini. Otuda ova vrsta funkcioniše bez ribljih mehurova.
Mehurasta riba ne poseduje mišiće. Telo im je želatinozna masa čija je gustina nešto manja od vode. Samim tim nije im potreban riblji mehur jer su u stanju da plutaju iznad okeanskog dna bez potrošnje energije.
 Usled života na velikim dubinama, retko se dešava da ih čovek vidi. Narastu do dužine od otprilike 30 cm. Način ishrane im je krajnje jednostavan budući da samo otvaraju usta u koja upada organski materijal ili takozvani “morski sneg” iz gornjih slojeva vode.U usta mehuaste ribe mogu da ulete i rakovi i jastozi. Inače, ova riba nije deo ljudske ishrane.
Mnogo komentirasani izgled ove životinje posledica je prirodnih uslova u kojima obitava i na koje je izvanredno prilagođena. Jedna od opasnosti za opstanak je što se često uhvate u ribarske mreže uprkos tome što ne postoji potreba da budu ulovljene. Otuda i mogućnost da postane ugrožena vrsta.
Dosta su osetljive i teško preživljavaju hvatanje u mrežu. Klimatske promene, odnosno povećavanje temperature vode su takođe smetnja da ova jedinstvena i zbog izgleda popularna riba nastavi da fascinira ljude širom sveta.
O. K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
