ENERGIJA

Pripremio: G. Tomljenović

Izložba Francuskog instituta u Srbiji

Energetska tranzicija, pitanja i odgovori

U povodu francusko-srpskog meseca nauke, u Beogradu je održana izložba “Obnovite svoje energije”. U organizaciji Francuskog instituta u Srbiji, izložba je ponudila niz vrlo zanimljivih podataka i različitih uglova iz kojih se može posmatrati problem energetskog snabdevanja savremenog globalnog ljudskog društva

Jutra u Mongoliji

“Vreme jeftine energije i energije u izobilju je na izmaku. Broj stanovnika na planeti je, s druge strane, u stalnom porastu a sa njim i potražnja za energentima, posebno u zemljama u privrednom usponu, te je i pitanje energetske raspoloživosti dospelo u središte društveno-ekonomskih i ekoloških rasprava. Rešenje tog problema je u razvoju održivih energetskih izvora, u ograničenju potrošnje i ravnopravnoj raspodeli tih resursa.” Ovo je, u najkraćem, bila tema i suština poruke naučne izložbe “Obnovite energije!”, održane tokom septembra i oktobra u Francuskom institutu u Srbiji, u Beogradu.

U povodu francusko-srpskog meseca nauke, Francuski institut u Srbiji je, naime, u saradnji sa Ambasadom Republike Francuske u Srbiji i drugim partnerima, pored pomenute izložbe organizovao i projekcije, radionice, takmičenja, debate i druga dešavanja na temu obnovljivih izvora energije. Na oko dvadesetak ilustrovanih panoa na francuskom i srpskom jeziku, uz projekcije epizoda iz poznatog francuskog naučnog serijala “ C'est pas sorcier” (“Nije to ništa strašno”), cilj izložbe bio je da posetioca navede na razmišljanje o svakodnevnoj upotrebi energije, i da podseti na značaj naučnih istraživanja u traganju za trajnim i čistim energetskim izvorima. Pri tom, izložba je ponudila niz vrlo zanimljivih podataka i različitih uglova iz kojih se može posmatrati problem energetskog snabdevanja savremenog ljudskog društva.

Energetska nejednakost

Čovek koristi energiju praktično već 400.000 godina, od kako je pronašao vatru i počeo da kroti snagu životinja, vode, vetra… Sve do 1800. godine svoje energetske potrebe zadovoljavao je, savremenim rečnikom govoreći, obnovljivim izvorima energije, ali sa prvom i drugom industrijskom revolucijom, u 19. i 20. veku, počinje da koristi fosilna goriva i nuklearnu energiju. Industrijalizacija i težnja ka udobnosti vode ga, pri tom, ka sve većoj potražnji za energijom, te pripadnik savremenog tehnološkog društva troši 115 puta više energije od čoveka u prvobitnoj zajednici, i 9 puta više nego u vreme naprednog poljoprivrednog društva; svaki stanovnik planete danas u proseku koristi ekvivalent 1,6 t nafte.

Društvena nejednakost obeležava, međutim, i sferu energetske potrošnje. Tri četvrtine raspoložive energije koristi, zapravo, samo četvrtina svetske populacije. Svaki peti stanovnik planete nema pristup struji, dok je u razvijenim zemljama pristup energiji toliko olakšan da se zanemaruje njena vrednost. Razlika u potrošnji energije između Afrikanca i Amerikanca, na primer, u odnosu je 1:20; da bi jedan zapadnjak zadovoljio svoje energetske potrebe, ne računajući aktuelne izvore (fosilnu i nuklearnu energiju), potreban je rad ekvivalentan radu stotinak robova. Takva nejednakost ograničava mogućnosti za društveni i privredni razvoj, pa i životni vek pojedinca, te je borba protiv energetske nejednakosti jedan od prioriteta u redefinisanju globalne energetske održivosti i stabilnosti. Za bolju raspodelu energije, potrebno je, dakle, racionalnije upravljati potrošnjom u bogatim zemljama, poboljšati mrežu u zemljama u usponu i pružiti podršku razvoju tehnoloških inovacija.

Iz geopolitičkog ugla gledano, odnosi između zemalja, u pogledu proizvodnje i potrošnje energije, veoma su osetijivi. Energetska sigurnost varira u zavisnosti od političkih sporazuma, tehnološkog razvoja, međudržavnih sukoba, klimatskih neizvesnosti... Za snabdevanje planete naftom “zaslužno” je samo nekoliko zemalja, što je i uzrok sukoba jer većina država proizvođača ubira najveći deo prihoda od nafte i gasa. Radi kontrole resursa i teritorija i danas se odigravaju prave “partije šaha” između starijih svetskih sila i zemalja u ekonomskom usponu, a složenosti geopolitičkih odnosa doprinosi i osetljivo pitanje transporta energenata, kopnenim ili morskim putevima koji zahtevaju i mrežu za distribuciju i preradu. U nastojanju da se umanji neravnoteža između proizvođača i potrošača, države diversifikuju svoje resurse i razvijaju energetske izvore u blizini potrošača.

Problem “naftnog vrhunca”

Solarna rerna u Boliviji

Čovek je svestan da je ušao u neumitan period opadanja prerade ograničenih prirodnih resursa kao što su nafta i gas, u period “naftnog vrhunca”, pa je energetska raspoloživost u fokusu društveno-ekonomskih i ekoloških rasprava. Kakav je plan za sutrašnjicu, kako će izgledati energetski pejzaž budućnosti? Rešenje je, po svoj prilici, u većem izboru energetskih izvora - energija je prisutna svuda oko nas u različitim oblicima, samo treba pronaći odgovarajući način da se preradi uz najveću moguću produktivnost. Naučnici pokušavaju da poboljšaju performanse ekoloških tehnika koje su već u upotrebi, da osmisle nove i da energetska postrojenja učine bezbednijim (efikasne gorive ćelije, efikasniji materijali za prenos struje, proizvodnja hidrogena, kontrolisana nuklearna fuzija…). Takođe, obnovljivi izvori energije kao što je solarna energija ili energija vetra zahtevaju nova rešenja za skladištenje proizvedene energije. Pri tom, ključne tačke racionalizacije energetske potrošnje trebalo bi da budu energetski održiva poljoprivreda, energetski štedljivo stanovanje, inovativni saobraćaj, inteligentne mreže za snabdevanje energijom.

Kad je reč o razvoju održive poljoprivrede u velikim zemljama proizvođačima, u fokusu treba da je smanjenje potrošnje sintetičkih đubriva i fitosanitarnih proizvoda, kao i dobro upravljanje energetskom potrošnjom poljoprivrednih mašina. U zemljama u razvoju, svakako je poželjno koristiti obnovljive izvore energije, bilo radi očuvanja životne sredine, energetske nezavisnosti ili konkurentnosti cena, ali problem može biti “nelojalna konkurencija” fosilnih goriva, čiji su troškovi tehničkih investicija i dalje neznatni, i imaju tu prednost što su istog trenutka na raspolaganju.

Detalj sa izložbe u Francuskom kulturnom centru

Savremeni način stanovanja odgovoran je za gotovo polovinu ukupne energetske potrošnje, te treba menjati i građevinsku praksu. Građevinska evolucija podrazumeva upotrebu lokalno proizvedenih ekoloških materijala, inovativnih materijala, i korišćenje obnovljivih izvora energije. Stambena izgradnja budućnosti treba da je usklađena sa klimatskim uslovima i životnom sredinom, posredstvom upravljanja solarnom svetlošću, na primer, i smanjivanjem potrošnje putem zdravih izolacija. Nove stambene jedinice, bilo da su individualne ili kolektivne, treba da obezbede zdravu i udobnu životnu sredinu, i da podstiču ekološki odgovorno ponašanje.

Jedna od glavnih energetskih bitaka u ovom veku vodiće se za smanjenje potrošnje nafte u saobraćaju - drumskom, vazdušnom, pomorskom - uz ograničavanje štetnog uticaja saobraćaja po životnu sredinu i uvođenje raznovrsnih energetskih izvora.

Automobilska industrija već je počela da nudi čista i ekonomična vozila. Hibridno vozilo koje koristi električni i termički motor je interesantno rešenje za kraći period, a upotreba vozila na pun električni pogon treba da je rezervisana za gradski prevoz. Tramvaji u gradovima, a vozovi u predgrađima i za prevoz tereta, dodatni su aduti i u ekološkoj zaštiti planete. Kad je reč o dopremanju električne energije, dosad je usled štetnih dejstava većina proizvodnih jedinica bila daleko od potrošačkih centara, ali se pojavio alternativni model, takozvano distribuirano generisanje energije, u kome je proizvodnja energije fizički i virtuelno bliža potrošaču. Podudarnost ta dva modela već je osnov za razvoj budućih energetskih sistema. Distribuirana proizvodnja, naime, omogućava da se proizvede, skladišti i upravlja energijom u istom mestu u kome se i troši, uz pretpostavku da korisnici od svojih kuća mogu da naprave male energetske centrale.

G. Tomljenović

Neiscrpna energija sunca

Sunce bi moglo da bude primarni izvor energije u proizvodinji toplote i struje, budući da sunčeva energija može da se koristi na tri načina - solarno-termički, solarno-fotonaponski i solarno-fotodinamički. Termički kolektori uglavnom se upotrebijavaju za zagrevanje sanitarne vode, i sve više se koriste jer obezbeđuju energetsku autonomiju po umerenoj ceni, a odlično su rešenje za južne i neke zemlje geografskog severa. Fotonaponska energija ima tu prednost da energiju Sunca direktno pretvara u struju, pa se istražuju mogućnosti poboljšanja produktivnost i smanjenja troškova te proizvodnje. Solarni termodmamički sistem takođe se već primenjuje u solarnim centralama.

Obnovljivi izvori energije

Obnovljiva energija dobija se direktno, od Sunca, ili indirektno, zauzdavanjem vetra, rečnih voda, morskih struja ili talasa, kao i upotrebom biljaka. Obnovljivi izvori energije ne stvaraju, ili samo u neznatnim razmerama prave otpad ili zagađenja, pomažu u borbi protiv efekta staklene bašte ograničavanjem količine ugljen-dioksida u atmosferi, i neiscrpni su u poređenju sa energentima koji se skladište a koji se dobijaju iz fosilnih ili rudnih izvora.

Pojedini izvori obnovljivih energija već pokazuju bolje uporedne performanse, kao što su hidraulika (dosta razvijena već čitav vek) i biomasa, ali one čine tek 12,5 odsto svetske proizvodnje.

Vetroparkovi su upotrebljivi na terenima na kojima vetar dostiže brzinu od 10 do 90 km na sat. Energija vetra će, ipak, uvek biti samo dopunska, pri čemu vetroparkovi na moru omogućavaju korišćenje vetrova koji redovnije duvaju. Čovek odavno koristi kao energente biljke i drvo, a i biomasa bi mogla da bude značajan izvor obnovljive energije. Geotermalna energija čini jedva dva odsto svetske energetske potrošnje, dok se na Islandu, na primer, 90 odsto domaćinstava greje na taj način. Vulkanska aktivnost zemlje je, međutim, takva da bi mnogi regioni mogli da koriste toplotnu energiju iz utrobe zemlje.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"