MEDICINA -

Pripremio: G. Tomljenović

Neuropsihijatar dr Vladimir Lazić, lekar s ovlašćenjem Direktorata civilnog vazduhopovstva RS

Vazduhoplovstvo i zdravlje

Za siguran let savremenih Ikara

Svaka čovekova aktivnost u vazduhoplovu, bez obzira na to kojom brzinom se kreće i na kojoj visini, i bilo koja da mu je namena, zahteva drugačije čovekove fiziološke rezerve od onih na tlu. Vazduhoplovna medicina se od svog začetka bavi tim problemima, a danas i granicama čovekove sposobnosti da se prilagodi onome što od njega zahteva savremena tehnologija. O tome govori Bel Medic-ov neuropsihijatar dr Vladimir Lazić, lekar s ovlašćenjem Direktorata civilnog vazduhopovstva RS za preglede civilnih pilota klasa 1 i 2, kabinskog osoblja, padobranaca i kontrolora letenja

Dr Vladimir Lazić, specijalista neuropsihijatrije

Pionir letenja, francuski lekar De Rozije, prvi je čovek na planeti koji je u jesen 1783. godine poleteo balonom ispunjenim vazduhom. Istorija beleži i da se posle toga žalio na bolove u ušima i smetnje sluha pri sletanju, te je već naredne godine, zajedno sa bostonskim fizičarem Džefrisom, sproveo i objavio prvu studiju visinskog sastava atmosfere. Nepun vek kasnije, njegov sunarodnik, takođe lekar, Pol Berta sveobuhvatno je istraživao uticaj letenja na čovekovo zdravlje i 1878. objavio prvu studiju o uticaju visinskih promena sastava i pritiska vazduha na ljude. Berta se smatra začetnikom vazduhoplovne medicine.

Ljudi i danas lete balonima, ali su u međuvremenu toliko napredovali u vazduhoplovstvu - vojnom, civilnom i kosmičkom - da za čoveka, bar u komercijalnom letenju, sa stanovišta vazduhoplovne medicine više nema nepoznanica ili nepredviđenih situacija. Dr Vladimir Lazić, specijalista neuropsihijatrije, dugogodišnji stručnjak nekadašnjeg Zavoda za vazduhoplovnu medicinu JAT-a, odnosno Vazduhoplovno-medicinskog centra Jat Airwaysa, kaže da su tehnološka usavršavanja i odgovarajući propisi i ograničenja razrešili baš sve što se, izuzimajući ono što je van ljudske moći, može desiti s vazduhoplovom ili u vazduhoplovu, sve što se može desiti pilotu ili putniku, te da je sigurnost letenja, s aspekta ljudskog faktora, uslovno rečeno gotovo stopostotna.

Sistematski pregled kandidata

Evolucijom prilagođen da živi na površini zemlje, u određenom gasovnom okruženju i drugim uslovima na tlu, čovek je prisiljen da se svakoj drugoj sredini prilagođava. Čovekove aktivnosti u letelici - bez obzira na to da li se vazduhoplov kreće brzo ili lagano, na manjim ili većim visinama, i bilo koja da mu je namena (vojne svrhe, putnički transport, zabava, sport...) - zahtevaju drugačije čovekove fiziološke rezerve od onih na tlu. Kao zasebna grana medicinske nauke, vazduhoplovna medicina se od svog začetka bavi svim tim problemima, ali danas istražuje i granice čovekove sposobnosti prilagođavanja onome što od njega zahteva savremena tehnologija. I tehnologija se, s druge strane, prilagođava fiziološkim sposobnostima ljudi, pre svega u najširoj mogućoj populaciji. Dr Lazić podseća da su vojno i kosmičko vazduhoplovstvo potpuno odvojeni od civilnog, ali napominje da su medicinski kriterijumi civilnog vazduhoplovstva takođe dobrim delom proizašli iz kriterijuma koji su prilagođeni velikim brzinama, pre svega velikim ubrzanjima.

U praksi, odnosno pri oceni zdravstvene sposobnosti kandidata za rad u civilnom vazduhoplovstvu, primena vazduhoplovno-medicinskih saznanja odvija se po metodologiji koja se primenjuje u klasičnoj medicini rada. Tehnološka složenost upravljanja vazduhoplovima različitih veličina i namena, kao i činjenica da su vazduhoplovci socijalna bića sa svim opterećenjima koja nosi savremeni trenutak, ocenu njihove zdravstvene sposobnosti čini vrlo složenom, dodaje dr Lazić. Opterećenja koja prate delatnosti u vazduhoplovstvu su brojna i specifična, a jedan od primera je i dnevno-noćni rad, kao i brze promene vremenskih zona, što znatno utiče na cirkadijalne ritmove.

U praktičnom delu vazduhoplovne medicine, pri oceni zdravstvene sposobnosti kandidata za rad u civilnom vazduhoplovstvu, kriterijumi su vrlo jasni, ističe dr Lazić. Oblikovale su ih združene vazduholovne vlasti Evrope, počevši od devedesetih godina prošlog veka, u čemu su učestvovali medicinsko-administrativni timovi država ondašnje Evropske zajednice, odnosno EU. Kreatori pomenutih propisa su pažljivo sagledavali (po svim organskim sistemima) koje su to najniže moguće granice za selekciju i praćenje zdravstvenog stanja letačkog osoblja koje ne dovode, ili u najmanjem procentu mogu da dovedu do onesposobljavanja prilikom neke dužnosti u letenju, a što se pre svega odnosi na osoblje kokpita. Uloga vazduhoplovnog lekara koji ocenjuje zdravstvene sposobnosti kandidata jeste da se vrlo strogo drži propisanih zahteva, odnosno da detaljno sagleda da li kandidat ispunjava tražene uslove.

Pravilnik se, inače, neprestano unapređuje, dorađuje se na svakih šest meseci, pri čemu se svi podaci prikupljaju i obrađuju u jednom centru.

Da li sistematski pregled pilota ima neke specifične razlike u poređenju sa standardnim sistematskim pregledom namenjenim opštoj populaciji? Dr Lazić kaže da sam pregled nema dodatne analize koje bi bile izvan sistematskog pregleda kakav poznajemo, ali da razlika postoji kad je reč o rezultatima pregleda, odnosno kriterijumima koji određuju da li i kojom letelicom kandidat može da upravlja. Kriterijumi su različiti za pilote i za kabinsko osoblje, za padobrance i paraglajdere, za pilote balona, pilote lakih aviona... Lekar koji pregleda kandidata dužan je da uoči svaku promenu i da je stavi u kontekst mogućeg onesposobljavanja. Ukoliko proceni da je potrebno, pregled mora da proširi na svu raspoloživu visokospecijalizovanu dijagnostiku, kao i sve potrebne dodatne preglede, psihološke, neuropsihijatrijske i druge.

Imajući u vidu uslove rada pilota i drugog vazduhoplovnog osoblja, dr Lazić napominje da kardiovaskularni i respiratorni sistem čoveka po prirodi stvari zahtevaju posebnu pažnju lekara vazduhoplovne medicine. Naš sagovornik podseća da se preko pluća razmenjuju gasovi, a da se rad u vazduhoplovstvu odvija u hipoksičnim uslovima (nešto nižeg atmosferskog pritiska i nižeg parcijalnog pritiska u vazduhoplovu), te respiratorni i kardiovaskularni sistem treba da su tome prilagođeni. Poremećaji u funkcionisanju pluća i srca neminovno dovode do poremećaja funkcionisanja drugih organskih sistema, pa pri svakoj indiciji ispada u tom sistemu lekar mora detaljno da istraži uzrok.

U civilnom vazduhoplovstvu kandidat ne mora da ima astronautske performanse, ali postoji (tokom generacija) precizno utvrđen minimum zdravstvenih spososbnosti koje mora da poseduje. Posebno je važan i oftalmološki status kandidata, pri čemu se ne misli na to da li osoba ima dioptriju, već na opštu sposobnost vida - koordinaciju, fuziju slike i drugo. Za rad kandidata u vazduhoplovstvu jednako je značajan i zdrav vestibularni aparat (sistem za ravnotežu), pre svega samo čulo koje prima informaciju o položaju glave, kao i sposobnost promene položaja a da to ne dovede do onesposobljavanja. Pored ispitivanja samih receptora vida, sluha i ravnoteže, potrebno je proveriti i sprovodni sistem, odnosno nervne puteve do mozga.

Rizične situacije

Svaka situacija u vazduhoplovstvu u kojoj pilot ne može da savlada problem jeste rizična, te se ne bi moglo govoriti o postojanju neke specifično najrizičnije situacije, kaže dr Lazić. Primer je mogućnost nagle dekompresije, odnosno pada pritiska u avionu. Što je brža dekompresija, to je veći rizik od onesposobljavanja posade kokpita. Takva situacija je, naravno, rizična i za putnike .

Dekompresija je nagli pad atmosferskog pritiska i pad parcijalnog pritiska kiseonika u letelici, što onemogućava disanje i izaziva opadanje i, u krajnjem slučaju, gubitak svesti. S povećanjem visine, pri nagloj dekompresiji, skraćuje se period aktivne svesti, sve do jedne sekunde. Dr Lazić kaže da je u dosadašnjih 28 godina prakse saznao za samo dva takva slučaja u civilnom vazduhoplovstu uopšte, odnosno za samo jedan slučaj u putničkom vazduhoplovnom saobraćaju. Imajući u vidu stotine hiljada putničkih i komercijalnih letova u svetu, jasno je da je reč o krajnje izuzetnim slučajevima pojave nagle dekompresije.

Za takve rizične situacije procedura je da se maske s kiseonikom blagovremeno oslobađaju s tavanice aviona i na raspolaganju su osoblju i putnicima i pre no što dođe do brze dekompresije, čim pritisak u letelici padne do određenog stepena. Osobama koje koriste vazdušni saobraćaj poznato je da kabinsko osoblje pre svakog leta objašnjava putnicima kako se koriste maske s kiseonikom, i na to i te kako treba obratiti pažnju. Kad je reč o kokpitu, pilot i kopilot uvek imaju spremne maske s kiseonikom, pri čemu se uvek proverava koliki je pritisak kiseonika u bocama pre poletanja.

Navodeći i druge mere sigurnosti, dr Lazić kaže da je unutrašnjost aviona pod stalnim pritiskom koji nadoknađuje razliku sa spoljašnjim, što se usklađuje od nulte do visine leta. Čim motori počnu da rade, u kabini se povećava pritisak, a to se pred poletanje kod ljudi obično manifestuje onom poznatom zaglunutošću ušiju. Negativnih reakcija na ovo izjednačavanje pritiska može biti samo kod osoba koji već imaju neki problem - na primer patološki proces u korenu zuba (gde se stvaraju gasovi), ili tegobe sa sinusima, unutrašnjim uhom, čak i s očima, odnosno sa šupljinama u predelu glave uopšte. Osobe koje možda još nemaju izražene tegobe i nisu svesne da imaju neki od pomenutih problema, pred poletanje mogu biti neprijatno iznenađene, budući da kao posledicu mogu da osete i onesposobljujući bol.

Pravilnom selekcijom kandidata, odnosno redovnim kontrolama zdravlja i sposobnosti pilota i drugog osoblja civilnog vazduhoplovstva, predupređuju se sve potencijalno rizične situacije koje bi mogle nastati kao posledica njihovog onesposobljavanja. Prostorna dezorijentacija i senzorne iluzije su, na primer, nešto što se može dogoditi bilo kome, ali jednom pilotu to, uslovno rečeno, ne bi smelo da se dogodi. Čulne, prostorne i vizuelne iluzije mogu da se jave u određenim uslovima i stanjima, bilo da je reč o umoru kod zdravog čoveka, ili u poremećajima metabolizma i pri drugim zdravstvenim problemima.

I loše navike, a pogotovo pušenje, na velikim visinama za zdravstvenu posledicu mogu da imaju spuštanje praga osetljivosti i povećan rizik od javljanja čulnih poremećaja. Dr Lazić podseća da savremene letelice od pilota danas ne zahtevaju da direktno posmatraju vazdušni prostor, već upravljaju letelicom preko instrumenata u kokpitu. Te složene komande, međutim, takođe treba dobro shvatati i prepoznavati. U iznimnom slučaju, i mašina može da otkaže i tada je ljudski mozak na posebnom ispitu, a pogotovo u uslovima slabije vidljivosti, loših meteo uslova, nepovoljne orografije i slično.

Lekar u vazduhoplovnoj medicini ima zadatak da u okviru inicijalnih i svih daljih redovnih obaveznih sistematskih preglada kandidata i pilota uoči potencijalnu opasnost, budući da nije reč o pacijentima koji mu se obraćaju s tegobama, već o zdravim ljudima koji bi želeli ili se već bave određenom delatnošću u vazduhoplovstvu. Pri tom je lekar često u situaciji da kandidatu koji subjektivno ne oseća da ima bilo kakav problem mora da objasni da određeni nalaz ukazuje na potencijalan problem u letenju, čak na moguće incidentne situacije. S druge strane, obaveza je svakog kandidata koji je nosilac vazduhoplovne dozvole, pa samim tim i imalac lekarskog uverenja, da u vremenu važenja uverenja bilo kakav zdravstveni poremećaj prijavi ovlašćenom lekaru, vazduhoplovnom centru ili sekciji za vazduhoplovnu medicinu direktorata za civilno vazduhoplovstvo zemlje izdavaoca letačke dozvole. To je neophodno da bi iz navedenih izvora dobio odgovor u kakvom je odnosu konkretan poremećaj zdravlja s bezbednošću letenja.

Kad je o neuropsihijatrijskom pregledu reč, koji je do devedesetih godina spadao u obavezne preglede kandidata za letenje, dr Lazić kaže da prema evropskim standardima to više nije slučaj. Kandidate inicijalno pregleda jedan ovlašćeni lekar, aeromedical examiner (AME), koji eventualno, ukoliko tokom uzimanja anamneze i daljeg pregleda uoči bilo kakav znak psihičkog ili neurološkog poremećaja, uključuje i neuropsihijatra, a neuropsihijatar po potrebi i psihologa. Prema mišljenju našeg sagovornika, odgovornost lekara koji obavlja sistematski pregled je zbog toga veća nego ranije. Posebno je nepovoljno to što su iz sistematskog pregleda isključeni psiholozi, budući da su oni najmerodavniji u proceni sposobnosti u okviru zdrave ličnosti. Dr Lazić zaključuje da su ove izmene u praksi ustupak tehnologiji, koja tražene performanse pilota svodi na minimum, te da su i ustupak komercijalizaciji letenja, ali takođe kaže da pomenuti kompromisi ipak ne dovode do rizika.

G. Tomljenović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"