MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 65
Planeta Br 60
Godina XI
Sept. - Okt. 2014.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

OSVAJANJE SVEMIRA

 

Pripremio: Dubravka Marić


Sećanja na kosmičko doba

Prvi korak na Mesecu

Zahvaljujući jednoj interesantnoj i medijski dobro propraćenoj izložbi, održanoj nedavno u Beogradu, mnogi su prvi put saznali da su kosmonauti koji su učestvovali u istorijskoj misiji prvog čovekovog iskrcavanja na Mesec, nedugo potom posetili Beograd. To se dogodilo 18. oktobra 1969. Astronaute je primio i odlikovao Josip Broz Tito.

Ljudi su oduvek maštali da se vinu van granica Zemlje, da istražuju Mesec i druga nebeska tela. Tako u svoja dva romana („Države i imperije Meseca“ iz 1657. i „Komična istorija država na Suncu“ iz 1662. godine), Sirano de Beržerak kao jedno od sredstava za osvajanje interplanetarnih prostora zamišlja i rakete. Žil Vern u svojim delima („Od Zemlje do Meseca“ iz 1865. i „Putovanje oko Meseca“ iz 1870) podstiče maštu svojih savremenika, a nešto kasnije, 1901. to čini i Herbert Džordž Vels sa svojim romanom „Prvi ljudi na Mesecu“.

- Postoji jedna kineska legenda o princezi koja je odletela na Mesec, i još uvek je tamo, pa se govorilo i o tome da Nil Armstrong, Majkl Kolins i Edvin-Baz Oldrin možda uopšte neće biti prvi ljudi na Mesecu pošto će ih dočekati pomenuta princeza - kaže Dragoljub Kuprešanin, savetnik Muzeja istorije Jugoslavije i autor izložbe održane u Domu omladine u Beogradu, pod nazivom „Povedi me na Mesec: eksponati svemirskih ekspedicija koji se odnose na program Apolo, kao pokloni Josipu Brozu Titu“, koju je 20. juna svečano otvorila Marša Ajvens, američki astronaut sa skoro 2.000 sati staža u kosmosu.

- Nameravali smo da na ovaj način, onima koji tada nisu bili ni rođeni ili se toga prosto ne sećaju, dočaramo atmosferu koja je pratila čitav događaj. Prikazali smo 12 predmeta koji se tiču kosmičkog programa „Apolo“. Među njima su najinteresantniji bili fragmenti mesečevog tla koje je Tito dobio 1970. i 1973. ali su ih posetioci zbog njihove vrednosti mogli videti samo tokom prvih šest sati od otvaranja izložbe. Prvi segment izložbe bio je posvećen periodu boravka misije „Apolo 11“ na Mesecu, drugi poseti tročlane posade sa suprugama Beogradu, 18. oktobra 1969. godine, dok se treći ticao Titove posete SAD do koje je došlo 1971. na poziv predsednika Ričarda Niksona. On je bio oduševljen reakcijama Jugoslovena na iskrcavanje i toplim dočekom kosmonauta prilikom njihove posete Beogradu. Između ostalog, prikazali smo i dva dokumenta - zahvalnice koje su Titu uputili Nikson i astronauti - objašnjava Kuprešanin.

Komandant leta Nil Armstrong, pilot komandnog broda „Kolumbija“ Majkl Kolins i pilot lunarnog modula „Orao“ Edvin Oldrin doleteli su američkim predsedničkim avionom na Surčin, gde im je priređena dobrodošlica. Potom su se u otvorenom automobilu provozali ulicama Beograda, a građani su ih zasipali cvećem i ovacijama. Predsednik Tito ih je primio u Belom dvoru zajedno sa suprugom Jovankom, odlikovao svakog pojedinačno najvišim jugoslovenskim odlikovanjem za strane državljane, koji nisu šefovi država - Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom. Na prijemu i ručku predsednik Tito je podržao kosmički program „Apolo“ rečima: ''Ja ne volim osvajače na Zemlji, ali u vasioni u osvajanju nebeskih tela to je druga priča, to ja visoko cijenim i želim najveće uspehe u tom pogledu''. Američki kosmonauti su zahvalili Titu i poklonili mu kopiju silikonskog diska ostavljenog na Mesecu sa urezanim porukama dobre volje 73 šefa država sveta, koje se mogu pročitati mikroskopom koji uveličava 70 puta. Tokom posete astronauti su položili venac na grob Neznanog junaka, bili su gosti gradonačelnika Branka Pešića i Doma pionira, učestvovali su na konferenciji za novinare upriličenoj u studiju Televizije Beograd i prisustvovali prijemu u Saveznom izvršnom veću. SFRJ je bila jedina socijalistička zemlja koju su kosmonauti posetili tom prilikom. Takođe, bila je i jedina među njima koja je direktno prenosila sletanje na Mesec, i jedina čija je štampa izveštavala o misiji „Apolo 11“.

Televizija Beograd je, osim direktnog prenosa lansiranja, leta i spuštanja na Mesec, prethodno prikazala i nekoliko emisija pod nazivom „Čovek između Zemlje i Meseca''. Zahvaljući uređajima koji televizijsku sliku prenose na bioskopsko platno, gledaoci su mogli da prate prenos u brigadirskom naselju na Novom Beogradu, na Trgu Republike i kod restorana „Zagreb“ (sadašnjeg „Ruskog cara“). TVB je za američku televizijsku mrežu CBS pripremila emisiju o utiscima Jugoslovena u Beogradu, Zagrebu, Skoplju, turista na Bledu i u Dubrovniku, i radnika u fabrikama u trenutku spuštanja broda na Mesec. Predsednik SFRJ Josip Broz Tito uputio je povodom ovog događaja poruku američkom predsedniku Ričardu Niksonu. Tito je dve godine kasnije posetio SAD i na sopstvenu želju, posetio NASA-in kosmički centar Kejp Kenedi u Hjustonu odakle je lansiran apolo 11.

Vreme malih ljudi i velikih poduhvata

Prvi zvanični akt kojim se objavljuje uvođenje astronautike u tehnološku stvarnost savremenog sveta potpisan je 29. jula 1955. Tada su SAD objavile nameru da, u okviru Međunarodne geofizičke godine 1957/1958. lansiraju satelit u Zemljinu orbitu. Samo dva dana kasnije i SSSR je objavio da ima iste ambicije. Time je otpočela trka u kosmosu u okviru atmosfere hladnog rata i zveckanja razornim oružjima, tokom koje su u istorijski kratkom perodu učinjeni neverovatni tehnološki prodori, a čovečanstvo istovremeno osetilo i strah i nadu.

 

Trka Rusa u Amerikanaca

Program „Apolo“ u okviru kojeg je bilo 11 misija sa ljudskom posadom, samo je vrhunac onoga što je u praktičnom smislu otpočelo 4. oktobra 1957. kada su Sovjeti lansirali prvi veštački satelit sputnjik 1 , sa psom Lajkom kao prvim sisarom poslatim u Zemljinu orbitu i prvom žrtvom čovekovog osvajanja kosmosa. Potom su Amerikanci naredne godine odaslali u Zemljinu orbitu svoj prvi satelit eksplorer 1 .

Onda su Sovjeti oktobra 1959. putem lunika 3 , poslali na Zemlju prve fotografije tamne strane Meseca. Kada je 12. aprila 1961. lansiran vastok 1 , njime je upravljao Jurij Gagarin, prvi čovek koji je poleteo u kosmos i kružio u orbiti oko Zemlje. SAD su taj podvig ponovile naredne godine sa brodom frendšip 7 i Džonom Glenom kao astronautom. Amerikanci su pretekli Sovjete, kada su desetog jula 1962. lansirali prvi telekomunikacioni satelit telstar 1 koji je omogućio televizijsku vezu između SAD i Evrope. Amerikanci su tog leta lansirali i kosmičku sondu mariner 2 koja je decembra stigla u blizinu Venere. Potom su Sovjeti 16. juna 1963. u vastoku 6 u kosmos poslali prvu ženu astronauta - Valentinu Terješkovu, a oktobra 1964. lansirali su vashod 1 u kojem su prvi put istovremeno boravila trojica kosmonauta. SAD su novembra iste godine odaslale u kosmos sondu mariner 4 koja je načinila prve fotografije Marsa.

Kosmonauti obe zemlje konačno su napustili kosmičke kapsule 1965. i lebdeli u bezvazdušnom prostoru. Prvo je to u martu učinio Aleksej Leonov, izašavši iz vashoda 2 , a onda je taj podvig juna meseca ponovio Edvard Vajt koji je napustio džemini 4

 

Najzad do Meseca

Prva faza u osvajanju Meseca započela je 1966. kada su obe supersile na njegovu površinu prizemljile prve istraživačke laboratorije. Ta godina u suštini predstavlja i pravi početak realizacije projekta „Apolo“. Naime, tada je počelo testiranje pogonskih raketa serije saturn koje će posadu apola 11 u sastavu Nil Armstrong, Edvin-Baz Oldrin i Majkl Kolins, dovesti na Mesec (sve misije u okviru projekta „Apolo“ imale su tročlanu posadu). Ključne misije u pripremi bile su apolo 7 koja je između ostalog testirala i ručno upravljanje, pa apolo 8 kada je isprobana raketa-nosač saturn 5 , a brod kružio oko Meseca. Posada apola 9 je deset dana kružila oko Zemlje i isprobala modul za iskrcavanje na Mesec. Dvojica kosmonauta apola 10 u Mesečevoj orbiti prešla su u lunarni modul i u njemu prišla Mesecu na udaljenost od samo 15 km. Trka supersila usmerena ka osvajanju Meseca okončana je 20. jula 1969. u 20:17 po Griniču, kada se u More tišine spustio lunarni modul orao u kojem su bili Nil Armstrong i Baz Oldrin. Iz njega je na mesečevu površinu 21. jula prvi iskoračio Nil Armstrong, izrekavši u direktnom televizijskom prenosu svima poznatu poruku: ''Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki korak za čovečanstvo''. Kada su ga nekom prilikom upitali kako se se osećao na Mesecu, odgovorio je: ''Vrlo, vrlo mali čovek''.

Lansiranjem apola 17 zaključen je ovaj kosmički program, kojim su prikupljene raznovrsne informacije o Zemljinom satelitu. Time je okončano pionirsko doba u ljudskom istraživanju kosmosa. Intenzitet događaja kakav je postojao tada, naročito u letovima sa ljudskom posadom, po svoj prilici neće biti ponovljen tako brzo, budući da ne postoji volja političara i industrije da finansiraju ovako skupe projekte. Obični ljudi tako ostaju uskraćeni za priliku da budu svedoci velikih događanja koja bude nadu u napredak i dobrobit za sve.

.

 

Dubravka Marić

 

 

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 65 naslovna
Planeta Br 65
Godina XI
Sept. - Okt. 2014.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA