TEMA BROJA - MEGA BRODOVI

Putnički saobraćaj

Gradovi na vodi

Na palubama velikuih krstarećih brodova, kruzera kako ih danas nazivaju, sve je primetnija armosfera gradskog života. Ulice, pozorišta, dućani, kafane, bazeni, svetleće reklame... nema samo automobila. Ali, zato ima na hiljade turista pešaka koji tumaraju po prolazima na po desetak spratova i između radnji, po ulicamna koje su duge koliko i dva fudbalska igrališta, u nečemu što liči na ogromni zabavni šoping centar. Gužva je neprestana; jer, na jednom putovanju nađe se više hiljade putnika. Osim kabina za smeštaj, ti ljudi traže reazonodu, hoće da kupuju, zavlače se u neki od više desetina restorana. Svi su se ukrcali u saznanju da su za neko vreme samo primenili adresu boravka - ali su i dalje u gradskom okruženju

„Rojal karibijen“

U velikom poslu sa kruzerima najdalje su otišle kompanija „Rojal karibijen“, domicilno sa Jamajke, „Karnival“ i norveška „Kruz lajn“. Njihove flote postaju problem za luke u koje pristaju: gde naći toliko duboke dokove, kako za kratko vreme iskrcati više hiljada ljudi, imaju li mesta u koja pristaju mogućnosti da odjednom ugoste toliko turista? Ili, na kolikoj razdaljini od obale brod može zastati a da ne dodirne dno? Bez izuzetka, prosečnom posetiocu putovanje se nudi se za stotinak dolara po danu, što je cena prosečnog hotelskog smeštaja negde na kopnu.

Trka u ovom poslu počela je osamdesetih godina prošlog veka kada su kompanije sa velikm brodovima shvatile da su bezrazložno ograničene tzv. Panamskom konvencijom, po kojoj brod ne može da bude toliko veliki da ne može da prođe kroz Panamski kanal. Za tako nešto, procenjeno je, nema razloga pošto turistički brodovi pomenutih kompanija najveći deo vremena provode u područjima gde ne prolaze kroz kanale i tesnace. Tako je 1988. zaplovio brod „Gospodar mora“, vlasništvo „Rojal karibijena“, sa 2600 putnika. To je označilo prvi korak u pravcu korišćenja velikih brodova pošto je najveći prethodnik pomenutom brodu bio krstareći brod „Norveška pesma“ na kojem je moglo da se smesti 724 putnika. Samo par godina kasnije pojavio se „Vojadžer klas“, koji je bio gotovo dvostruko veći i na čijim je krstarenjima moglo da uživa čak 3800 turista.

• Da li će biti i većih kruzera?

Kruzer sa Jamajke, „Karnival“

Zasad se zna da je u toku projektovanje više brodova koji će moći da ugoste do 5000 putnika, ali se ne otkrivaju tehnički detalji. Više turističkih kompanija zanima se za takve brodove iako je svima jasno da njihovo korišćenje povlači niz drugih problema: od toga kako naći toliko interesenata za krstarenje, kako brzo i bezbedno ukrcavati i iskrcavati toliko svet, gde ploviti pošto je gaz takvih grdosija izrazito dubok...

Kao i u drugim prilikama, planeri navode da je granica samo u mašti. Na primer, „Kruz boul“, nešto kao plutajuće odmaralište na vodi sa sportskom dvoranom, što predlaže američki projektant Džon Meknis, predviđen je za oko 12000 putnika i nikada neće pristati na kopno već će lagano ploviti duž istočne obale Amerike. Putnici će do ovog čuda brodograditeljstva dolaziti u manjim brodovima, ostajati kao u gradu u kojem imaju nekakvog posla i uzeti smeštaj za određen broj dana a potom se vraćati na kopno

Zasad, najviše se kruži područjem Kariba i Sredozemljem. A najveće mogućnosti da izrade tolike putničke grdosije imaju evropska brodogradilišta. Što se tiče ogromnih brodova za trgovačku flotu, oni se, osim u Evropi, u znatnom broju prave i u brodogradilištima razvijenih država na istoku Azije.