ASTRONOMIJA

Pripremio: Ilijana Jakšić

Hipoteze

Hemijom do vanzemaljaca

Možda je teško pronaći vanzemaljce pošto se njihov oblik života bitno razlikuje od života na Zemlji: ne postoji DNK, nema proteina... Šta god da je u pitanju, sklonost ka hemijskom menjanju životne sredine mogla bi da rasvetli ovo pitanje

Život je imao bitan uticaj na hemiju Zemlje. Pre 2,2 milijarde godina došlo je do podizanja koncentracije atmosferskog kiseonika. Da je život imao sličan uticaj bilo gde drugde u Sunčevom sistemu, obilje hemikalija ključnih za opstanak, koje god hemikalije bile u pitanju, moglo bi da oda njegovo prisustvo.

Na Zemlji, ključne hemikalije, kao što su aminokiseline, postoje u relativno malom broju. Ponašaju se kao građevinski blokovi koji formiraju složene oblike. Identifikacija vanzemaljskih ekvivalenata tih hemikalija je jedini način da otkrijemo novi život - mada ne onakav kakav nam je poznat.

Da bi proverili ovu ideju, Kristof Adami, iz Kalifornije, SAD, i njegove kolege povezali su 30 eksperimenata merenja količine aminokiselina u abiotičkim sistemima, uključujući meteorite, u eksperimente laboratorijske sinteze, i uporedili ih sa 125 uzoraka uzetih iz tla, okeanskih sedimenata i vode. U beživotnim uzorcima dominirale su najjednostavnije aminokiseline, glicin i alanin. Za razliku od toga, i biološki izvori su sadržali veliku količinu složenijih aminokiselina koje su neophodne za život na Zemlji. Slična karakteristika je pronađena za karboksilne kiseline, uključujući i mravlju kiselinu. U beživotnim uzorcima preovladavale su kiseline sa najviše 30 ugljenikovih atoma, pri čemu je lanac atoma predstavljao uglavnom parni broj.

Avidijanski hemijski popis

Adami je otišao korak dalje. Uz pomoć kompjuterskog sistema “Avida”, koji koristi od 1993. godine, dobija se poseban veštački organizam avidijan, napravljen od grupe 29 jednostavnih kombinacija sastojaka analognih sa 20 aminokiselina, koje se nalaze na Zemlji. Kada je Adami izložio 350 avidijana različitim uslovima, otkrio je da su određene kombinacije uvek bile bogatije na račun drugih, stvarajući “avidijanski hemijski potpis” koji je pokazivao njihovo prisustvo. Dakle, ono što vidimo na Zemlji nije obična smicalica biologije naše planete, već univerzalni princip.

I drugi naučnici smatraju da se može ispostaviti da je navedena tvrdnja tačna. Međutim, neki upozoravaju lovce na hemijske reakcije da različiti minerali, temperature i pritisak mogu dovesti do pojave sasvim drugačijih hemijskih reakcija od onih koje se događaju na Zemlji. Utvrđivanje da li zabeleženo obilno prisustvo predstavlja abiotičku osnovu ili prisustvo života može biti varljivo. Ništa nije pouzdano i sigurno. Ima dosta nejasnoća, tvrde naučnici. Adami se slaže da ovo pitanje predstavlja veliki izazov za naučnike i dodaje da taj izazov nije nesavladiv.

Na Mars po kiseline

Tim koji stoji iza projekta ExoMars rovera, čije bi lansiranje trebalo da se dogodi 2018. godine, planira da traži aminokiseline istih srazmera. Život na Zemlji je zasnovan na aminokiselinama iste simetrije pa to može biti putokaz, pod pretpostavkom da život na Marsu podrazumeva aminokiseline!

Viktor Paro, iz Centra za astrobiologiju u Madridu, u Španiji, ima drugačiji pristup ovoj temi. Umesto rizika s jednom vrstom molekula, njihov uređaj, koji se naziva “solid 2” može da detektuje širok opseg molekula uključujući DNK i šećere. U studiji koja tek treba da se objavi, Paro je otkrio da je “solid 2” otkrio život u dve uglavnom beživotne sredine, a to su Antarktik u toku zime, a u sred leta pustinja Atakama. On sada istražuje načine da uređaj transportuje na Mars.

Sudeći prema mišljenju Kristofa Adamija, “solid 2” funkcioniše po principima koji važe za Zemlju, jer otkriva specifične nizove molekula. Ipak, on smatra da je, zahvaljujući tehnologiji, moguće modifikovati uređaj.

Ilijana Jakšić