CERN

Pripremio: M.R.

Evropski centar za nuklearna istraživanja u Ženevi nastavlja punom parom sa eksperimentima

Antimaterija „zarobljena“ hiljadu sekundi

Marija Milosavljević i Nenad Vraneš

Uprkos tome što sada VHS može da omogući sudare na energiji upola manjoj od predviđene, proboj je napravljen na drugom planu: u ostvarenom intenzitetu protonskih snopova. U junu je količina podataka sakupljena na VHS premašila brojku od 70 miliona miliona (da, milion se pominje dva puta) sudara, kažu Marija Miloslavljević Vranješ i Nenad Vranješ iz Instituta za fiziku, članovi našeg ATLAS tima.

Ovako velika količina podataka u rukama hiljada fizičara, koji ih analiziraju, pruža mogućnost za otkriće novih čestica. ATLAS eksperiment je do sada objavio više od stotinu novih rezultata, u kojima je istraženi energetski domen značajno iznad onog ostvarenog ranijim eksperimenatima.

Da li je svet sada bliži otkriću Higsovog bozona, popularno vanom “Božja čestica”?

- S obzirom na odluku da se sudari nastave i u narednoj godini, i s obzirom na fantastičan progres u pogledu intenziteta snopa, otkriće Higsovog bozona postaje moguće u ovoj ili narednoj godini - opitimista je Nenad Vranješ. - Razlog što je higs tako neuhvatljiv leži u tome što njegova masa nije predvidljiva teorijski. U zavisnosti kolika od toga bi bila masa jednog higsa, njegovo otkriće je manje ili više komplikovano.

Tunel VHS

To znači da, ukoliko je higs veoma lak (tehnički, ako mu je masa oko 120 GeV), za njegovo otkriće je potrebna značajna količina podataka, bar desetina inverznih femtobarna (deset puta više nego sada). Progres u pogledu intenziteta snopa obećava da bi laki Higsov bozon mogao biti otkriven neredne godine na ATLAS detektoru, ili u kombinaciji podataka sa ATLAS i CMS detektora.

- Što se izučavanja antimaterije tiče, atomi antimaterije u veštačkim uslovima su u CERN-u prvi put formirani krajem 2010. godine na eksperimentima ALPHA i ASACUSA. Činjenica da su početkom juna atomi antivodonika prvi put “zarobljeni” na ALPHA (Antihydrogen Laser Physics Apparatus) eksperimentu u magnetskom polju, u trajanju od 1000 sekundi, značajan je napredak koji će omogućiti izučavanje antimaterije. Atom antivodonika, sačinjen od pozitrona i antiprotona, momentalno iščezava u kontaktu sa bilo kojom materijom. Ono što je naročito uzbudljivo sa antimaterijom jeste činjenica da nje u svemiru ima daleko manje od materije. Ako je svemir nastao iz Velikog praska, kako mnogi naučnici veruju, materija i antimaterija bi morale biti “simetrične”, odnosno njihova količina bi danas morala biti jednaka. Pošto to nije slučaj, za razumevanje istorije i budućnosti univerzuma bilo bi veoma važno razumeti kada i kako je došlo do narušenja simetrije između materije i antimaterije - kaže dr Marija Milosavljević Vranješ.

Marija bi uskoro trebalo da pređe u CERN na duži period, gde je zajedno sa suprugom boravila gotovo čitavu prošlu godinu.

M. R.