MEDICINA
Pripremio: Gordana Tomljenović
dr Lidija Kandolf - Sekulović
Estetska dermatologija Podmladjivanje u pauzi za ručak Brze, bezbedne i efikasne nehirurške metode rejuvenacije sve su traženije u svetu, pa i kod nas. O vrstama i karakteristikama ovih procedura za “Planetu” govori dr Lidija Kandolf - Sekulović, dermatovenerolog VMA i konsultant Opšte bolnice Bel Medic.
 |
Dr Lidija Kandolf-Sekulović |
Toliko je toga što ostavlja tragove na našoj koži - UV zračenje, neumoljive godine, mladalačke akne ili kožne bolesti, svakodnevne brige i stres… Oduvek je, međutim, bio imperativ, o kom god vremenu govorili, da se godine “brišu” i traže načini za očuvanje mladalačkog izgleda. Egipatska kraljica Kleopatra se u te svrhe kupala u mleku i medu, mnoge istorijski nam bliže ličnosti podvrgavale su se serijama estetskih operacija na licu i telu, a današnji imperativ su što bezbednije, što brže i što efikasnije intervencije estetske dermatologije.
Metode rejuvenacije
U svetu i kod nas sve su traženiji neinvazivne, nehirurške estetske intervencije koje ne zahtevaju anesteziju i mogu da budu obavljene “u pauzi za ručak“, kaže doc. dr Lidija Kandolf-Sekulović, dermatovenerolog VMA i konsultant Opšte bolnice Bel Medic, ukazujući na već zaista brojne vrste estetskih dermatoloških tretmana.
Karakteristika im je, dodaje dr Kandolf-Sekulović, da ne nose velike rizike, a omogućavaju rejuvenaciju (podmlađivanje), odnosno izvesnu korekciju znakova starenja ili nepravilnosti kože - bora, pigmentacija, ožiljaka od akni ili sitnijih povreda. Prema principu delovanja, mogu se podeliti u četiri osnovne grupe: hemijske pilinge, tretmane koji koriste botulinski neuromodulator, tretmane filerima i laserske tretmane.
Tretmani hemijskim pilinzima su nešto starije procedure koje se mogu raditi na licu, vratu i šakama, a omogućava i uklanjanje sitnih bora, različitih pigmentacija i ožiljaka. Hemijskim pilinzima se na kontrolisan način uklanja površni sloj (ili slojevi kože), što podstiče njenu regeneraciju. U zavisnosti od dubine, oni mogu biti površni, srednje duboki i duboki. Kod rejuvenacije, dovoljni su površni i srednje duboki pilinzi, dok su kod tretmana ožiljaka za dovoljno dobar učinak neophodni duboki pilinzi. Hemijski pilinzi se uglavnom rade tokom zime jer koža nakon tretmana mora rigorozno da bude zaštićena od sunca.
 Botulinski toksin je prirodni protein koji proizvodi bakterija clostridium botulinum, sa toksičnim delovanjem na veze između nerava i mišića tako što remeti prenošenje nervnih impulsa. Pre nekoliko decenija je, međutim, otkriveno da u izuzetno malim dozama može veoma korisno da deluje kao neuromodulator pa se već dugo koristi kao odlično terapijsko sredstvo u više grana medicine, pre svega u neurologiji. U dermatologiji, botulinski neuromodulator (popularno botox) dokazana je metoda estetskog korigovanja dubokih mimičnih bora i pojačanog znojenja.
Tretman botox-om podrazumeva injektovanje veoma male količine ove supstance potkožno ili u mišić, s ciljem da se on opusti i da se na taj način bore, nastale snažnom mimikom na licu, smanje ili izbrišu. Tretman zahteva precizno poznavanje anatomije lica i iskustvo u primeni ove metode, koja je najefikasnija za tretman bora na čelu i oko očiju. Preciznim aplikovanjem izbegava se neprirodni izraz lica, kao i retki ali mogući neželjeni efekti kakav je pad kapaka (ptoza).
Metoda je blago neprijatna ali ne i bolna, jer se koriste ubodi tankom iglom, na nekoliko mesta. Dr Kandolf-Sekulović dodaje da pacijenti često pitaju: da li će mimične bore, nakon prolaska dejstva botulinskog neuromodulatora, možda biti dublje? Odgovor je da to nije zabeleženo. Istina je, međutim, da proces starenja kože napreduje svojim prirodnim tokom tako da će, posle niza godina, bez obzira da li se za to vreme pomenuta terapija primenjuje ili ne, bore svakako biti dublje.
Botoksom i protiv prekomernog znojenja
Kod osoba sa problemom hiperhidroze (prekomernog znojenja) koje može značajno da ometa život i svakodnevnu komunikaciju sa ljudima, botulinski neuromodulator se koristi za blokadu funkcije znojnih žlezda. Hirurška intervencija torakotomija svojevremeno je bila jedini način da se zbrinu takvi pacijenti, ali je terapija botulinskim neuromodulatorom pokazala veoma dobre rezultate u lečenju hiperhidroze. Metoda je najefikasnija u regiji pazuha, potom na dlanovima i na tabanima.
Značaj psihološkog statusa pacijenta
Pigmentacije ili ožiljci su očigledne indikacije za primenu tretmana estetske dermatologije. Ali, kad je o rejuvenaciji reč, često je potrebno da se pažljivo proceni da li je estetska intervencija zaista potrebna, pa dermatolog treba da uzme u obzir i psihološki status pacijenta.
Dr Kandolf-Sekulović kaže da se dermatolozi svakodnevno susreću sa pacijentima kojima estetski tretmani zapravo nisu potrebni; obično je reč o mladim ljudima koji nisu zadovoljni svojim izgledom.
U psihološkom smislu, treba dobro odmeriti i kakve su realne mogućnosti pojedine intervencije u odnosu na želje i očekivanja pacijenta, jer veliki broj ovih procedura zapravo ne može da potpuno koriguje izražene bore, ili bore kod (generalno govoreći, starijih) osoba sa punih 60 godina života. Kod osoba u trećem dobu ove intervencije mogu samo delimično da poboljšaju stanje kože, ali ne i da u potpunosti koriguju atrofiju i gubitak elastičnosti nastao hronološkim starenjem. |
Botulinski neuromodulator se, prema rečima dr Kandolf - Sekulović, sasvim uspešno primenjuje, ali sa privremenim efektima, pa tretman treba ponavljati na šest do osam meseci, u ređim slučajevima na godinu dana. Kad se tretman botulinskim neuromodulatorom primeni u nekoliko navrata, efekti mu mogu biti i trajniji, bez obzira da li je reč o korigovanju bora ili lečenju hiperhidroze.
Primena filera čini posebnu vrstu estetskih dermatoloških tretmana koji se koriste za direktno popunjavanje bora, ali i ožiljaka od dermatoza. Tretmani ove vrste sastoje se u ubrizgavanju u kožu različitih supstancija - na engleskom jeziku filler-a - koje se vremenom resorbuju, ali i takozvanih permanentnih filera koji sobom nose veće rizike u smislu reakcije organizma na njihovo prisustvo.
Jedan od svakako najpoznatijih filera, koji se primenjuje već duže od deset godina, jeste hijaluronska kiselina. Reč je o prirodnom sastojku vezivnog tkiva kože, čija je uloga da za sebe vezuje vodu, pa intradermalna primena hijaluronske kiseline ovim mehanizmom poboljšava elastičnost kože i doprinosi podmlađivanju. Kao metoda za direktno popunjavanje bora, tretman hijaluronskom kiselinom se pre svega koristi za “peglanje” bora na donjem delu lica, za korekciju izgleda usana ili kao dodatak uz tretman mimičnih bora botulinskim neuromodulatorom. Kad je o ožiljcima reč, hijaluronom se koriguju oni ožiljci koji izgledaju kao udubljenja na koži.
Dr Kandolf-Sekulović ističe da su rezultati hijaluronskog tretmana trenutni, a vreme oporavka minimalno. Procedura zahteva primenu anestetika, pri čemu je za bore oko usana najčešće dovoljna anestezija u vidu krema, dok se za tretman “pušačkih” bora (iznad i ispod usana) primenjuje anestezija slična stomatološkoj. Na mestu primene filera najčešće se javlja otok koji može da traje do pet dana i koji se potom povlači. Efekti tretmana su od 6 do 12 meseci, u zavisnosti od tipa preparata, te se moraju ponavljati.
Fizički agensi za rejuvenaciju
Rejuvenacija se podstiče i primenom fizičkih agenasa - različitih vrsta laserskog zračenja i drugih izvora svetlosti kao i radiofrekventnih talasa. U ovoj grupi tretmana za podmlađivanje, koji takođe mogu stimulativno da deluju na dermalno vezivno tkivo (kolagen), dr Kandolf-Sekulović na prvo mesto stavlja radiofrekventne talase, pa potom različite vrste lasera (diodni, aleksandritni i drugi). Laserski tretmani koriste se za uklanjanje pigmentacija na koži, ali pre svega za trajnu epilaciju, kao najsavremeniji način uklanjanja neželjene dlake na licu i telu. Ciljni molekul im je pigment melanin, te su indikacije za primenu ovih lasera pigmentacije na koži i pigmentovane malje.
Tokom intervencije, laserski zrak se pigmentom sprovodi do korena dlake i termički ga oštećuje. Ovako izmenjen koren dlake više nije u stanju da stvara dlaku istog kvaliteta kao pre, pa se ponavljanim tretmanima (četiri do šest, ređe i do deset) oštećenje postepeno povećava sve do trajnog izostanka rasta dlake.
Dr Kandolf-Sekulović dodaje da se u poslednje vreme primenjuje i neablativna rejuvenacija frakcionisanim laserom, koja se sastoji u kontrolisanom mikrooštećivanju kože laserskim zrakom - pravljenju sićušnih pora - što podstiče njenu regeneraciju. Pored rejuvenacije, ovim tretmanom se mogu korigovati i sitniji ožiljci.
Radiotalasi se, kao radiohirurška-elektrohirurška metoda, koriste za uklanjanje različitih benignih izraštaja na koži (keratoza, fibroma, hemangioma…) koji se javljaju posle tridesete godine života i doprinose starijem izgledu kože. Zahvaljujući prilagođenim aparatima, radiofrekventni talasi se uspešno koriste i za “zatezanje” kože.
Prema najnovijoj studiji, nedavno objavljenoj u “Američkom dermatološkom žurnalu”, dokazano je da tretman radiofrekventnim talasima ima značajan klinički efekat u podmlađivanju - posle tri meseca primene u ponavljanim tretmanima, povećava nivo kolagena I, kolagena III i novosintetisanog kolagena u koži, sa minimalnim neželjenim efektima.
Gordana Tomljenović
|
