MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ 47
Godina IX
Jul - Avgust 2011.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

MEDICINA

 

Pripremila: Gordana Tomljenović

dr Predrag Todorović

Hirurgija stopala

Tesna cipela - kao trn u oku

dr Predrag Todorović
dr Predrag Todorović, ortoped, subspecijalista za hirugiju stopala, konsultant beogradske Opšte bolnice Bel Medic

Veliki evolucijski pomak koji se dogodio sa razvojem homo sapiensa - njegovo uspravljanje i hod na dve noge - za stopala je označio eru dodatnog angažovanja. Ako je verovati statistici, do 50. godine života prosečan čovek hodajući pređe više od 125.000 km, što je zaista puno rada za jednu vrlo komplikovanu anatomsku i biomehaničku strukturu kao što je stopalo - malo „ostrvo“ sa 26 kostiju, više od 30 zglobova, nebrojeno ligamenata, nerava, krvnih sudova... Taj tako složeni sklop ima vrlo zahtevne biomehaničke zadatke i izložen je ogromnim opterećenjima.

Složen i veliki rad stopala

Prema rečima dr Predraga Todorovića, ortopeda, subspecijaliste za hirugiju stopala, konsultanta beogradske Opšte bolnice Bel Medic, opterećenje koje trpe stopala pri normalnom hodu dva do tri puta je veće od telesne težine, a pri trčanju čak četiri do deset puta, te nauka tvrdi da nijedna veštačka struktura ne bi mogla da izdrži toliki rad. Ako bi se računalo opterećenje stopala kod osoba koje se bave raznim fizičkim poslovima, ili kod sportista, matematički pokazatelji bi bili još veći. Ukoliko je stopalo, pored složenih zadataka kretanja i nošenja multiplicirane telesne težine, pri tom izloženo i delovanju neodgovarajuće obuće koja sputava prirodne pokrete, ono će reagovati žuljevima, bolovima, stečenim deformitetima...

Ali, uprkos značaju, i jednoj od centralnih uloga koje stopala imaju u životu čoveka, većina ljudi ih zanemaruje. Problemi sa stopalima obično se tumače kao „normalni“ za poodmakle godine, ili kao prolazni, vezani za promenu vrste obuće i druge razloge. Drugim rečima, pacijenti obično sa zakašnjenjem traže pomoć ortopeda, onda kada se jave stalni bolovi ili deformacije pojedinačnih delova stopala. Strukturalna složenost i svakodnevna opterećenja, međutim, čine da su problemi i tegobe sa stopalima jedan od vrlo čestih zdravstvenih problema - po svetskim statistikama, svaki peti pacijent koji zatraži pomoć ortopeda dolazi zbog tegoba sa stopalima. Takođe, pored učestalosti, ove tegobe mogu značajno da remete i kvalitet života. Verovatno je malo onih koji nikad nisu osetili da je “tesna cipela kao trn u oku”, ili ne znaju kakav je osećaj kad se, što bi rekli Amerikanci, “stopalo na licu vidi”.

Dr Todorović naglašava da bilo kakav bol u stopalu nije normalan ili neizbežan i da je vrlo važno da se o stopalima vodi briga. Problemi stopala, naime, mogu da se odraze i na kompletnu posturu, na susedne zglobove, na skočni zglob, koleno, pa i na zdravlje kukova i kičme. I mnoge sistemske bolesti - šećerna bolest i neka neurološka oboljenja - za koje bi se reklo da nemaju veze sa stopalom, takođe mogu da pokažu svoje prve simptome na stopalu („dijabetsko stopalo“, na primer).

„Čukljevi“ kao najčešći deformitet

Za tegobe sa stopalima postoje brojna ortopedska rešenja, samo treba prepoznati problem i javiti se specijalisti. Najčešći deformitet prednjeg stopala je hallux valgus - „čukljevi“, što je krivljenje na nivou zgloba palca, između metatarzalnih kostiju i falangi prstiju. U normalnim anatomskih odnosima, fiziološki obim devijacije palca ustranu toleriše se do između sedam i devet stepeni, ali kad je taj ugao veći, posledica je širenje kompletnog prednjeg dela stopala i estetski neprihvatljiva i funkcionalno tegobna deformacija. Štaviše, budući da je reč o jednom od zglobova ključnih za biomehaniku stopala, koji pripada nosećem trouglu „prvi prst - peta - peti prst“, ovaj deformitet ima dalje posledice. Krivljenje palca ustranu tokom dužeg vremena automatski prouzrokuje deformitete drugih prstiju pa dr Todorović upozorava da je reč o dinamičkom deformitetu koji, u slučaju da se „zapusti“, može da dovede do zaista bizarnih deformacija i potpuno nefunkcionalnog stopala. Javljaju se, potom, i deformacije na nivou susednih zglobova, što može da ima trajne posledice po odnose sa drugim zglobovima, po kukove, kičmu, dakle po kompletno kretanje.

Sve traženije estetske operacije stopala

Većina pacijenata sa deformitetima stopala su žene, kaže dr Todorović. Spremne mnogo štošta da istrpe da bi pratile modu, često se obraćaju ortopedu zbog posledica nošenja neudobne obuće. Sa velikom sigurnošću se, uzgred budi rečeno, može tvrditi da je obuća jedan od glavnih uzročnika problema sa stopalima jer u Africi, na primer, plemena koja idu bosa, ne znaju za takve tegobe.

Za žene je karakteristično i da im je kasnije, kad već dođe do problema sa stopalima, dodatni problem to što ih postojeći deformitet sprečava da dalje prate modu pa su, pored funkcionalnih, razlozi za javljanje ortopedu i esteteske prirode. Radi nošenja otvorene obuće (sandala i sl.), pacijentkinje sve češće traže i esteteske intervencije na stopalima, baš kao i kad je reč o drugim delovima tela koji se odavno podvrgavaju estetskoj hirurgiji.

Kao vrlo česta pojava, ovaj deformitet je, kroz istoriju gledano, bio tema kojom su se bavili mnogi hirurzi i ortopedi. S obzirom na činjenicu da hallux valgus deformitet zavisi od mnogih faktora - od odnosa između koštanih i mekotkivnih struktura, kapsule zgloba, pripoja tetiva i drugog - u svetskoj literaturi je opisano više od stotinu hirurških tehnika koje su korišćene u lečenju „čukljeva“. Cilj većine hirurških procedura bio je da se koriguju geometrijski odnosi između kostiju stopala pa je, u zavisnosti od dejstvenog principa svake od tehnika, bilo manje ili više uspešnih. U poslednjoj deceniji, međutim, u svetu je trend da se pravi sužen izbor opisanih tehnika. Dr Todorović u tom smislu napominje da se i kod nas primenjuju najsavremenije tehnike hirurgije stopala, koje sa najvećom sigurnošću mogu da garantuju uspeh ove vrste operacije i trajno uklanjanje hallux valgus deformiteta. Naš sagovornik dodaje da je uspešnost operacija koje je dosad izveo potvrdila da je i kod nas načinjen dobar izbor operativnih tehnika.

Raznolika hirurgija stopala

dr Predrag TodorovićKad je reč o drugim deformitetima stopala, dr Todorović napominje da se često (posebno kod pacijenata sa „čukljevima“) javljaju deformacije malih prstiju, poremećaji na nivou zglobova između prstiju i metatarzalnih kostiju i problemi sa tabanskom stranom stopala, odnosno česte upale plantarne fascije, rigidne strukture koja povezuje prednji i zadnji deo stopala. Pored hallux valgus, u deformitete prednjeg stopala spadaju i hallux varus, hallux rigidus - čekićesti prsti, kandžasti prsti. I retrokalkanearni burzitis ili Haglundovo oboljenje (Haglundova peta) relativno je često stanje u kome se javlja otok mekih tkiva na zadnjoj strani petne kosti i/ili stvaranja koštane izbočine na spoju Ahilove tetive i petne kosti. Najčešće se javlja kod devojaka u adolescenciji (i povezuje se sa nošenjem cipela sa visokom potpeticom), ili kod sportista koji nose tvrde patike.

Kod adolescentkinja se javlja i Freibergovo oboljenje, ali je reč o retkoj bolesti stopala, u kojoj dolazi do osteonekroze (odumiranje kosti) druge donožne kosti stopala. Pretpostavlja se da je njen uzrok najverovatnije neka ranija povreda.

Hirurgija stopala se, zaključuje naš sagovornik, bavi i vrlo čestim postraumatskim stanjima - stopalo je po svojoj prirodi i lokalizaciji veoma izloženo traumi u saobraćaju, sportovima, industrijskoj proizvodnji - kao i akutnim i zastarelim povredama Ahilove tetive, a specijalnost dr Todorovića su i reintervencije kod prethodno neuspešnih operacija stopala.

Gordana Tomljenović

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA