GEOLOGIJA

Pripremio: N . K .

Hladni rat i geomagnetizam

Zagonetka sa dna okeana

Amerikanci su sumnjali da su se Sovjeti odlučili na slanje raketa podmornicama pa su , sa za tu svrhu usavršenim detektorima , pročešljavali dubine Atlantika . Trake sa nalazima deponovane su u Okeanografskom institutu SAD , a šta je otkriveno od vojnih i drugih objekata , ne zna se . Što se nauke tiče , ispostavilo se da je dno Atlantika isprugano različito namagnetisanim stenama . Pruge su se pružale sa severa na jug , paralelno sa Srednjeokeanskim grebenom Atlantika . Iznenađujuće je bilo to da je svaka pruga bila drugačije namagnetisana : jednoj je pravac severa bio kao i danas ( normalno ) a susednoj je pravac severa bio okrenut ka jugu ( reversno ). Još uvek nije nađeno objašnjenje za ovakvo okretanje Zemljinog jezgra .

Manetske pruge preko dna Antlantika

Magnetičnost vulkanskih stena prvi je merio Francuz Bernard Brune ( Brunhes ) na vulkanskom ostrvu Kergelen . To je mlad vulkan i magnetični minerali iz ohlađenih slivova lave , odozgo do dole , bili su upravljeni na sever .

Japansku naučnik Matujama je na slivovima lave , kod japanskog jezera Biva , obavio ista merenja . Pomenuto jezero je bilo uzgajalište slatkovodnih bisera .

Magnetske nepravilnosti Antlantika

Matujama je dobio ' pogrešne ' rezultate jer su svi uzorci bili reversni , pošto je vulkan kod jezera Biva bio nešto stariji . Umro je tražeći gde je načinio grešku pri merenju . U njegovu čast , prvi reversni hron dobio je naziv Matujama a normalni hron meren na Kergelenu - Brunes . Granica im je određena u istočnoj Africi , na mestu gde su , u vulkanskim naslagama , otkriveni tragovi prvih ljudi : čoveka , žene i deteta između njih , što je staro oko milion i osamsto hiljada godina .

Govoreći o prugastom dnu Atlantika u jednoj nedavnoj emisiji BBC ( iz serije ' Kako je nastala Zemlja '), kratko je navedeno da se mesta severnog i južnog pola smenjuju na svakih 300 hiljada godina . U stvari , te su pulsacije neujednačene a postoje i subhroni kao što je Olduvajski , iz istočne Afrike , sa tragovima prve ljudske porodice . Dalja razrada se mora prepustiti stručnjacima koji usavršavaju i dopunjuju šemu pa se ispod Brunesa i Matujame nalaze Gaus i Džilbert a potom slede uglavnom indeksi , retko kad imena , i to samo za subhrone .

Tu počinje nova priča : terenski rad - kartiranje - čiji je prvi krug u razmeri 1:100.000 završen u Evropi , uključujući bivšu Jugoslaviju . Novi krug kartiranja (1:50.000) u Srbiji je već bio započet a prvi rezultati štampani , kao npr . karta Borskog ležišta bakra , ležišta hroma Mačkat , itd . Amerikanci nisu postigli da iskartiraju Aljasku pre 80- ih godina prošlog veka pošto su , prateći geološku granicu , ' udarili ' na neočekivan tip stena . Uzorci su kao i uvek poslati u laboratorije : paleomagnetska merenja su pokazala da su te stene stvarane na ekvatoru ili južnije , u vremenu od pre dvesta i više miliona godina .

N . K .