MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BR.44
Godina IX
Jan. - Feb. 2011.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

NOVE KNJIGE

 

Pripremio: Darko Mladenović

Godišnjak srpskog vazduhoplovstva (Autor: Čedomir Janjić , Beograd , 2010.)

Uvek svojom pameću

Pošto je prvi obnovljeni Godišnjak naišao na izvanredan prijem kod stručne javnosti , autor je nastavio rad u istom smeru , ne odstupajući od koncepta i izgleda predratnih izdanja istog naslova , naglašavajući pri tom da je Srbija zemlja izuzetne vazduhoplovne tradicije

Godišnjak srpskog vazduhoplovstva (Autor: Čedomir Janjić , Beograd , 2010.) U eri koja gotovo sasvim pripada informatičkim sistemima i kada se uveliko govori o elektronskim knjigama , štampano izdanje Godišnjaka srpskog vazduhoplovstva za 2008-2009, koje je promovisano početkom decembra u Domu Aerokluba , čini se kao izuzetak . Na svojevrstan način i samo mesto promocije vraća u zlatno doba srpskog vazduhoplovstva i vreme kada je ovakva knjiga , u doba Kraljevine Jugoslavije između dva svetska rata , izlazila . Poslednji predratni broj je predstavljen javnosti marta 1941. godine .

Tradiciju izlaženja ove kapitalne publikacije je , pre dve godine , obnovio zaljubljenik u vazduhoplovstvo , veliki vazduhoplovni entuzijasta i istoričar , osnivač Muzeja vazduhoplovstva Čedomir Janjić . Prvi obnovljeni Godišnjak je dobio visoke ocene za koncept , obim i kvalitet prikupljenih i objavljenih informacija , fotografija i priloga .

Knjiga daje kompletan pregled srpskog vazduhoplovstva danas , počev od samog školstva preko aerodroma , institucija , vazduhoplovne industrije , održavanja , novih letelica do vazduhoplovnih udruženja i organizacija na našim prostorima . Godišnjak srpskog vazduhoplovstva predstavlja važnu sponu u uspostavljanju boljih veza između vazduhoplovaca i u mnogome doprinosi boljem predstavljanju našeg vazduhoplovstva u svetu medija . Podaci objavljeni u ovoj knjizi potvrđuju da je , uprkos svim nedaćama , vazduhoplovstvo u Srbiji , iako znatno umanjeno , ostalo vitalno , mada razuđeno na osnovne tradicionalne i neke nove grane , u skladu sa trendovima razvoja vazduhoplovstva u svetu .

Vek avijacije - Sarićev avion

Vek avijacije - Sarićev avion

Ova kapitalna publikacija daje zaokruženu sliku trenutnog stanja srpskog vazduhoplovstva i govori o pravcima budućeg razvoja ove bitne grane ljudske delatnosti . A već i letimičan pregled sadržaja knjige upućuje na bogatu tradiciju i velike projektne i tehničke domete ovdašnjih stručnjaka ...

Vek avijacije na prostoru Srbije

Protekla godina je bila posvećena obeležavanju velikog jubileja - veka letenja avionom iznad Srbije pa su autori , u prilogu na 32 strane , posebnu pažnju posvetili tom velikom događaju . Retke su zemlje u svetu koje se mogu podičiti činjenicom da je njihovo vojno i civilno vazduhoplovstvo koristilo , bez balona i jedrilica , 9.000 vazduhoplova i oko 750 različitih tipova , od kojih su čak 240 tipova vazduhoplova domaći proizvodi . U tom delu publikacije autori su dali prikaz 225 najznačajnijih tipova letelica koje su se koristile na našim prostorima , od prvog leta do danas . Sve je propraćeno istorijskim tekstom vezanim za određeni period razvoja srpskog vazduhoplovstva .

Avio industrija „ Utva “

„ Utva “ je bila fabrika aviona i jedrilica još pre Drugog svetskog rata . Fabrika je osnovana 5. juna 1937. godine kao “ Jedriličarsko društvo Utva - Zemun ”. Sagradivši nove pogone u Pančevu , fabrika se do Drugog svetskog rata bavila izradom školskih , trenažnih i visokosposobnih jedrilica od kojih su mnoge bile upravo „ Utvine “ konstrukcije . Od okončanja rata do 1955. godine , fabrika je proizvela više od 200 jedrilica i gotovo 400 aviona raznih tipova i namena . Dalji razvoj fabrike išao je u smeru , pre svega , sportske avijacije i proizvodnje školsko - trenažnih letelica kao i dela sklopova za borbene letelice domaće proizvodnje .

U poslednjoj dekadi , u „ Utvinom “ prototipskom odeljenju razvijan je novi školski avion nazvan „ lasta -95“, za koji su pronađeni inostrani kupci , pa se ova letelica već isporučuje Iračkom vazduhoplovstvu . Predviđeno je i da naše vazduhoplovstvo bude opremljeno ovim školskim avionom . Zahvaljući pokretanju serijske proizvodnje „ laste -95“ fabrika je počela da , uz pomoć države , polako staje na svoje noge pa se u budućnosti od „ Utve “ mogu očekivati novi projekti .

„ Teleoptik “ žiroskopi

Srbija je zemlja sa bogatom tradicijom u izgradnji vazduhoplova i vazduhoplovne opreme . Jedna od fabrika sa tradicijom dugom gotovo 80 godina je „ Teleoptik “. Bavi se proizvodnjom avio - instrumenata još od 1925. za potrebe domaće vazduhoplovne industrije . Posle Drugog svetskog rata fabrika je , u skladu sa tadašnjim tendencijama , osvojila tehnologiju proizvodnje instrumenata za mlazne letelice .

Fabrika danas zapošljava 175 visokoobučenih radnika koji su angažovani na proizvodnji instrumenta za strane patnere i domaću „ lastu -95“. „ Teleoptik “ je danas angažovan na remontima raznih nišanskih sprava za potrebe Vojske Srbije a osvajaju se i novi proizvodi namenjeni domaćem civilnom tržištu . Sve ovo govori u prilog da će još jedna fabrika sa dugom tradicijom nastaviti uspešno da posluje i da naša vazduhoplovna industrija i dalje ima izuzetan potencijal .

Avio - motori iz Beograda

Motor, proizveden u “21. maju“ Rakovica

Motor, proizveden u “21. maju“ Rakovica

Kao naslednica fabrika avio - motora „ FAM “ i „ Vlajković - Walter “ koje su za potrebe jugoslovenskog vazduhoplovstva , još pre Drugog svetskog rata , proizvodile avio - motore , u Rakovici je 1948. godine osnovana fabrika „21. maj “. Fabrika je u početku proizvodila klipne motore da bi , krajem pedesetih godina , bila osvojena tehnologija proizvodnje mlaznih motora i dobijena licenca za remont motora proizvođača „ Dženeral elektrik “. Početkom šezdesetih godina , fabrika je počela sa preorijentacijom na proizvodnju helikopterskih transmisija , u čemu je ostvaren zapažen uspeh . Ova fabrika je , pre četvrt veka , proizvodila delove za „ boing “ i „ tupoljev “. Danas uglavnom radi remonte rotora i ostalih srodnih sistema helikoptera .

Vazduhoplovni zavod „ Moma Stanojlović “

Iako ima korene koji sežu u vreme postojanja Kraljevine Jugoslavije , vazduhoplovni zavod „ Moma Stanojlović “ kao takav postoji od sedamdesetih godina prošlog veka a bavi se remontom i održavanjem vazduhoplova Vojske Srbije . Zavod je , kao ustanova sa visokoobučenim osobljem , ovlašćen da održava i obavlja generalni remont vazduhoplova , sredstava PVO , radara , zemaljskih sredstava ... Osim navedenog , zavod se bavi i modernizacijom i modifikacijom sredstava iz svog remontnog programa . Dodatno , i proizvodnjom delova i opreme potrebne za remont sredstava iz njihovog programa . U minulom periodu zavod je , u saradnji sa ruskim partnerom , učestvovao u remontu helikoptera „ mi -17“, a u saradnji sa Vojnotehničkim institutom izrađen je prototip bespilotne letelice „ vrabac “.

„ Storch Aviation “

Kompanija „ Storch Aviation Serbia “, sa sedistem na novosadskom sportskom aerodromu u Čeneju , godinama se bavi proizvodnjom replike poznatog nemačkog aviona iz vremena Drugog svetskog rata tipa „ roda “, koji je umanjen za četvrtinu od originalnog nacrta i koji u potpunosti zadovoljava kriterijume postavljene za avion iz kategorije ultralakih letelica . Vlasnik kompanije Nestor Slepčev , devedesetih godina , napravio je svoj prvi avion u Australiji , gde su izvršena sva letna i statička ispitivanja letelice .

Slepčev u ponudi ima tri verzije ovog aviona , od kojih je najinteresantnija ultralaka letelica sa mogućnošću sletanja na vodu . „ Roda “ je visokokrilac jednostavne konstrukcije koji se kreće brzinama od 40 do 150 km / h . Može da preveze dva putnika na visinama leta do 4.500 m . Za poletanje i sletanje dovoljno mu je dvadesetak metara .

Letelica ispunjava visoke zahteve o emisiji nivoa buke od 66 db a struktura od hrom - molibdena može da izdrži opterećenja od +6 do –3 G . Niska potrošnja goriva , mali troškovi održavanja , visoka pouzdanost i odlične letne karakteristike čine „ rodu “ odličnim avionom za uživanje u čarima letenja . Ostale verzije ove letelice su „ super roda “ i „ roda - los “ koje ne spadaju u kategoriju ultralakih letelica a mogu da prevezu 2, odnosno 4 putnika .

„ Aero East Europe “

Aero - East urope

U Kraljevu , nedaleko od mesta gde su se do Drugog svetskog rata proizvodili avioni , smeštena je kompanija „ Aero East Europe “. U hangarima se , prema licenci , proizvode laki sportski avioni poznatog kolumbijskog proizođača „ Avio andina “. Trenutno se u ponudi ove firme nalaze četiri osnovna tipa : „ kimbaja “, „ embera “, „ tajrona “ i „ tumako “. Svaka od ovih letelica je proizvedena u skladu sa propisima predviđenim za ovu oblast vazduhoplovstva .

Struktura aviona je izrađena od hrom - molibdena i može da izdrži opterećenja od +6 do –3 G . Pomenute letelice imaju mogućnost poletanja , odnosno sletanja na stazi dužine 50-80 m , pri čemu je maksimalna brzina leta oko 190 km / h , a autonomija leta iznosi gotovo 1.000 km .

Kraljevačka fabrika svaki od ovih aviona izrađuje po željama korisnika pa je moguće svaku letelicu poručiti i u ultralakoj varijanti . Posebna pažnja kod aviona iz kraljevačke fabrike posvećena je bezbednosti putnika , tako da su letelice opremljene padobranima koji se aktiviraju u slučaju opasnosti i bezbedno spuštaju letelicu na zemlju . Tokom 2009. godine kompanija je isporučila 13 letelica tipa „ embera “ na evropsko tržište a radi se na razvoju nove letelice „ ela 450“ koju projektuju domaći stručnjaci .

JAT , Privredna avijacija

Do novembra 2009. godine firma je poslovala u okviru „ JAT Airways “- a , a od tog datuma posluje kao samostalna kompanija . Prevashodni zadatak privredne avijacije je pružanje usluga iz vazduha poljoprivrednim i komunalnim organizacijama . Pored brojnih poslova u poljoprivredi , njeni osnovni zadaci su zaštita od šumskih požara i štetočina , a u komunalnoj higijeni zaprašivanje komaraca . Obavljaju se i drugi poslovi , kao što su : snimanje iz vazduha , prevoz manjih tereta ...

„ Privredna avijacija “ zapošljava pedesetak pilota i odgovarajući broj vrhunski osposobljenih mehaničara za održavanje letelica . U floti ima 24 letelice . Ova uspešna kompanija nastavlja tradiciju dugu preko 60 godina u privrednoj avijaciji , a za minuli period je važno pomenuti da su njeni piloti i mehaničari dobili odlikovanje od vlade Grčke za izuzetnu požrtvovanost prilikom gašenja požara u toj zemlji tokom 2007. godine .

Mini bespilotna letelica „ vrabac “

Projekat razvijanja „ vrapca “, prvog domaćeg sistema mini bespilotne letelice , na kome je više od dve godine radilo deset stručnjaka Vojnotehničkog instituta u saradnji sa Vazduhoplovnim zavodom „ Moma Stanojlović “, nalazi se u završnoj fazi . Prilikom probnog leta “ vrabac ” je ostao u vazduhu 22 minuta , a predviđeni dolet je oko 12 km .

Osim u vojne svrhe , letelica koja podseća na avio - model može da se koristi i za izviđanje terena prilikom poplava i požara , nadgledanje dalekovoda i kontrolu saobraćaja . Mnogi smatraju da bi „ vrabac “ mogao dobro da se plasira i na stranim tržištima jer je jeftiniji od sličnih proizvoda . Ovaj sistem je proizvod domaćih stručnjaka a ceo projekat se izvodi postepeno , po fazama , sa unapred utvrđenim i definisanim unapređenjem sistema . Razvoj sistema „ vrabac “ čini temelj budućeg razvoja projekata bespilotnih letelica u Srbiji .

Darko Mladenović

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2013. PLANETA