FARMACIJA

Pripremio: Vesna Gostović i Mićo Tatalović

Lažni lekovi

San uz teške metale

Budući da farmaceutska industrija ostvaruje ogromne zarade prodajući lekove, šverceri i krivotvoritelji lekova su shvatili da i oni mogu da zarade, čak i po cenu ugrožavanja ljudskih života. To rade najčešće preko interneta, prodajom lažnih lekova koji ili nemaju aktivne sastojke pa ne deluju onako kako pacijent koji ih uzima misli, ili imaju otrovne dodatke kao što su teški metali koji mogu dovesti do trovanja i smrti - a sada i raznim smicalicama kojima lažni lekove dolaze i u apoteke. Time ova kriminalna industrija postaje sve veća pretnja zdravlju ljudi širom sveta

Preko interneta lekovi se često prodaju veoma jeftino; ali ako su lažni, to može dovesti do teških posledica. Naročito lekovi za škakljivije stvari kao što su impotencija (npr. viagra) i mršavljenje. Internet stranice često izgledaju profesionalno, sa nasmejanim ljudima u laboratorijama, iako se falsifikovani lekovi ponekad proizvode bez osnovnih higijenskih uslova. Procenjuje se da je čak 50% lekova naručenih preko ilegalnih internet stranica lažno!

Takve lekove je lako zaobići - izbegavanjem kupovanja bilo kakvih farmaceutskih produkata preko interneta. Međutim, prava opasnost vreba u lažnim lekovima koji legitimnim putevima stižu u apoteke, gde se prodaju kao pravi.

Od proizvođača do apoteka, preparati prolaze kroz puno ruku - kroz lanac distribucije koji je idealna prilika za beskrupulozne falsifikatore da ubace svoje „proizvode” i na tome zarade. Neki to nazivaju „pranjem lekova” jer se lažnim a često i opasnim tabletama daje utisak ispravnosti preko dobro kopiranog pakovanja. Osim lažnih, ubacuju se i lekovi proizvedeni u drugim zemljama, gde su standardi drugačiji od onih u razvijenom svetu.

Paralelni import

U Europskoj uniji veliki problem postoji zbog zakona koji dozvoljava tzv. „paralelni import”. To omogućava distibuterima da kupe preparate bilo gde u Uniji - najčešće u istočnoj Europi gde su jeftiniji - i da ih potom prepakuju u nove pakete za zemlje u kojima će se prodavati po manjim cenama od konkurencije. To je i odlična prilika za pakovanje lažnih lekova u prave pakete, sa registrovanim serijskim brojevima i pečatom autohtonosti.

Takvi lekovi su po izgledu često slični stvarnim preparatima, osim što se ponekad mogu uočiti male razlike u veličini ili nijansi boje. Razvoj tehnologije omogućio je lakšu proizvodnju lažnih lekova koji izgledaju gotovo identično pravima. Uz ime brenda i naziv farmaceutske fabrike, lažiraju se i serijski brojevi na paketima, ili se pak lažni lekovi pakuju u prave pakete. Pošiljke iz sumnjivih zemalja se često šalju preko trećih zemalja, koje su manje sumnjive i gde se lakše prolazi carina. Sličnost lekova može da zavara i lekare i apotekare, a ne samo pacijente.

U poslednjih desetak godina, lažni farmaceutski proizvodi postali su veliki svetski biznis. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) klasifikuje lažne lekove kao one kod kojih je namerno i ilegalno promenjena informacija o njihovom pravom poreklu i izvoru. Takvi lekovi su često u pakovanjima koja su kopirana do savršenstva tako da izgledaju kao prava pakovanja poznatih lekova - a ne sadrže nikakve aktivne sastojke, nikakav pravi lek, ili sadrže manje leka, ili čak imaju sasvim drugačiji sadržaj od onoga kojeg originalni legalni lek ima i čiji je naziv upisan na pakovanju. Takvi lekovi se često proizvode u siromašnim zemljama i zemljama trećeg sveta, najčešće pod veoma sumnjivim sanitarnim uslovima, gde se od stvari kao što su, na primer, brašno ili puder za telo prave tablete koje izgledaju kao pravi lekovi.

Između fabrike i policije

Na hiljade ljudi u Aziji umiru zbog uzimanja lažnih preparata. Neke procene govore da je 15-25 % lekova protiv malarije u Africi lažno ili je ispod nivoa određenog farmakološkim standardima. Ponekad se takvi lekovi proizvode pod okriljem noći i korupcije u istim fabrikama koje danju proizvode ispravne lekove, a ponekad u podrumima i garažama onih koji bi da na brzinu zarade. U oba slučaja rezultat je ugrožavanje zdravlja hiljada ljudi koji, ne sumnjajući, kupuju lekove u pravim apotekama.

Tokom 2008. širom sveta zaplenjeno je 11 miliona pakovanja lažnih tableta, u skoro dve hiljade provera i skoro hiljadu privođenja zbog krivotvorstva i krijumčarenja. To je desetak puta više nego u 2002. što neki tumače kao rast organizovanog farmaceutskog kriminala a drugi kao rezultat bolje saradnje velikih farmaceutskih fabrika koje pokušavaju da zaštite svoj posao i policije vlada koje žele da zaštite zdravlje svojih građana.

“Za samo dva meseca, u Europskoj uniji je zaplenjeno 34 miliona lažnih tableta tokom carinske kontrole koja je sprovedena u svim zemljama članicama. To je premašilo i najcrnje slutnje”, istakao je evropski poverenik za industriju Ginter Verhagen za nemački dnevnik “Die Welt” komentarišući izveštaje EU objavljene jula 2009.

Veliki broj lekova zaplenjenih tokom 2008. dolazio je iz Indije. Reč je najčešće o antibioticima, lekovima protiv raka, malarije i holesterola, analgeticima i lažnoj viagri.

Tržište vredno 35 milijardi dolara

Proizvodnja lekova na globalnom nivou i u ogromnim količinama je tek nedavno postala problem. „Pfizer”, firma koja je lansirala viagru, koja je do sada najčešće lažirani lek, je tek u 2008. pokrenula rad odeljenja za globalnu sigurnost koje se bavi lažnim i kradenim lekovima. Ubrzo su im se pridružile brojne farmaceutske kuće kojima je u interesu da zaštite integritet svojih proizvoda i zadrže zaradu od prodaje lekova koje su razvili i brendirali.

Falsifikovanje lekova se najčešće odvija u zemljama u kojima ne postoje dobri zakonski sistemi: u većini industrijalizovanih zemalja zapada, lažni lekovi čine oko 1% tržišta, dok je u zemljama u tranziciji taj procenat znatno veći - oko 25%. Oko 60% svih lažnih lekova proizvedeno je u zemljama u razvoju.

S obzirom na visoku cenu mnogih preparata, ljudi često traže one jeftinije, od ne-registrovanih nabavljača i švercera kod kojih se nađu i lažni lekovi. S obzirom na ogromnu potražnju za lekovima širom sveta, falsifikovanje je unosan posao - procene govore o tržišta vrednom 35 milijardi dolara! U mnogim zemljama zakonska regulativa još nije na odgovarajućem nivou tako da, čak i ako ih uhvate, šverceri i proizvođači lažnih lekova ne dobijaju velike kazne. Na primer, u SAD je jedan od najvećih policiji poznatih distributera takvih lekova, uključujući i lažni „tamiflu” protiv svinjskog gripa, Kevin Ksu dobio samo šest godina zatvora u 2008. za promet više hiljada lažnih preparata tokom više godina, iz Kine u Ameriku i Evropu.

U 2006. WHO je pomogla u kreiranju Međunarodne jedinice protiv lažnih medicinskih proizvoda (International Medical Products Anti-Counterfeiting Taskforce: IMPACT). Cilj je: uključiti razne institucije - od državnih uprava, međunarodnih organizacija i sl. kako bi se ljudi zaštitili od kupovanja i uzimanja lažnih lekova.

U međuvremenu, treba izbegavati kupovanje lekove preko interneta, naročito ako stranica nije legitimna, i izbegavati kupovanje lekove na popust od nelegitimnih izvora ili preko oglasa, dakle izvan zvaničnih apoteka. Takođe, treba paziti na izgled lekova i bilo kakve nuspojave. Posledice mogu biti drastične: na primer, Marsia Bergeron, Amerikanka koja je živela u Kanadi, kupila je tablete za lakši san „zolpidem” preko interneta ali nije znala da se radi o lažnim tabletama koje su do nje stigle iz jugoistočne Azije, preko istočne Europe. Posle nekoliko meseci je umrla od trovanja teškim metalima koji su bili u tim tabletama. Da je otišla lekaru sa simptomima gripa, bolovima u zglobovima, i sl. (o kojima je govorila prijateljima) i rekla da uzima te tablete, mogla je ostati živa.

Vesna Gostović i Mićo Tatalović