NAUKA I STIHOVI

Stil, rimarijum

U traganju za kodom poezije

Prof. dr Milosav Ž. Čarkić radi u Institutu za srpski jezik SANU, u zvanju naučnog savetnika. Od 1983. do 1987. godine držao je predavanja na Filološkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta, a od 2006. do 2009. na Filološkom fakultetu Opolskog univerziteta, u Poljskoj. Objavio je preko sto naučnih radova u domaćim i stranim časopisima i zbornicima i šest knjiga posvećenih proučavanju srpskog jezika i stiha uopšte, i studiju „ Uvod u stilistiku “. Šta podrazumeva njegov originalni doprinos nauci ?

U humanitarnim naukama postoji raširena praksa prepisivanja. Mnogo je tzv. naučnika koji nemaju sopstvenih ideja pa se služe onima koje već postoje. Pošto nisu dovoljno kritični prema već iznetim naučnim stavovima, preuzimaju ih bez ikakve zadrške i provere. Tako se dešava da se jedan aksiom preuzima i širi u sve ili u gotovo sve nacionalne naučne duscipline. Uzmimo na primer terminologiju rime.

U svim nacionalnim teorijama književnosti ili teorijama stiha, rima se deli prema rodu (kvantitetu) i prema kvalitetu. Rod rime određuje se, kako se tvrdi, prema broju rimovanih slogova na : jednosložnu ili mušku rimu (sve - mre, dna - sna ), dvosložnu ili žensku (brega - snega, redom - sledom ), trosložnu ili daktilsku rimu (sinove - džinove )... Ovakva tumačenja kvanitieta rime nalazimo u engleskoj, ruskoj, nemačkoj, francuskoj, poljskoj, češkoj, srpskoj teoriji književnosti itd.

U proučavanjima rime nisam mogao da prihvatim ovakvu terminologiju jer je neprecizna, a odrednice „ muška “, „ženska“ nisu odgovarajući termini za rimu. Zato sam dao vlastitu terminologiju rime : trofonemsku (brega - snega ), četvorofonemsku (redom - sledom), petofonemsku (sinove - džinove) i tako redom.

Kvalitativni modeli

• Knjiga „ Pojmovnik rime “ je zapravo terminološki rečnik rime. On je, po mom mišljenju, jedinstven u svetu jer, koliko je meni poznato, niko do sada nije napravio takav pojmovnik. U njemu sam tragao za svim mogućim oblicima rime, uz konsultaciju postojećih rečnika u kojima se pre mene imenuju pronađene rime. Naišao sam na dve zanimjive pojave : za pojedine oblike rime postoji više terminoloških odrednica koje često nisu precizne, dok za druge oblike rime nalazimo pojedinačne nazive, ali ti nazivi nisu termini.

Uzimajući u obzir navedene probleme, pokušao sam da u „Pojmovniku rime“ ispravim uočene greške. Pokazaću to na primeru kvaliteta rime koja se označava kao prava ili pravilna (srama - jama), neprava ili nepravilna (trava - glava), čista (tama - sama), nečista (sokola - kukolja) i bogata (bludnica - ludnica). Svakom od navedenih termina može se s razlogom prigovoriti pošto oni iskazuju određenu nepreciznost i ne odražavaju sve kvalitativne nijanse rime, a nijedan od njih ne predstavlja terminološki izraz. Stoga sam rimu svrstao u četiri osnovna kvalitativna modela : izomorfni (majka - snajka), metatezni (pokrovcu - tvorcu ), epentetski (pouvirali - poumirali) i metatezno - epentetski (balkonima - plafonima) kojima se pokrivaju svi kvalitativni modeli rime u svim poezijama napisanim fonološkim jezicima. Tako se u „ Pojmovniku rime “ našlo preko 80 novih termina vezanih za određenje rimovanih oblika. Knjiga „ Rimarijum srpske poezije “ je rečnik rima, gde sam obradio 30.000 rimovanih parova.

Primenjujući statistički metod na prezentovani materijal, ukazao sam na sve osobenosti srpske poezije, od njenih početaka do danas.

Funkcionisanje fonetskih pojava

Pored knjiga o rimi, napisali ste i tri knjige posvećene stihu : „ Fonika stiha “ (1992), „ Fonostilistika stiha “ (1995) i „ Stilistika stiha “ (2006). Već sami naslovi deluju veoma intrigirajuće. Šta se nalazi između korica tih knjiga ?

• Osnovni diskurs mojih istraživanja jeste stihovni diskurs. I sama rima spada u okvir stihovnog diskursa. U jednom trenutku, rodila mi se ideja da napišem četiri knjige o stihu. Tri sam već napisao, ostalo je da napišem „ Semantika stiha “... Ali, vratimo se sadržajima napisanih knjiga. U knjizi „ Fonika stiha “ postavio sam sebi cilj da otkrijem fonološki, zvučni sloj jezika srpske poezije. Kao materijal poslužila mi je poezija nesimbolističkih srpskih pesnika.

U knjizi „Fonostilistika stiha“ fonologiji sam dodao i stilistiku, želeći da proučim kako fonetske (fonološke) pojave pesničkog jezika funkcionišu. Tu sam, u okviru funkcionisanja fonoloških (zvuko - vnih) elemenata, otkrivao novine koje je trebalo terminiloški definisati. Fonostilistika stiha je predstavljala dalje produbljivanje i proučavanje pesničkog jezika u okviru njegovog zvukovnog sloja, koji je u poeziji dominantan i koji ga po svojoj specifičnoj organizaciji odvaja od svih drugih verbalnih sistema.

Knjiga „Stilistika stiha“ nastala je kao rezultat višegodišnjih istraživanja. Stilistika i stih su osnovne odrednice koje karakterišu studiju. Pojam stilistike je najčešće svođen na oblast leksičke stilistike, a pojam stiha na period srpske poezije od srednjeg veka do danas. Ovde smo funkcije leksičkih jedinica pokušali da dovedemo do njihovog značenja u poetskom tekstu, što je i vrhunac naučnog istraživanja.

Četiri osnovna principa

Od sedam objavljenih knjiga, stilistici ste posvetili „ Uvod u stilistiku “ (2002). Zašto ste u toj knjizi odstupili od svog osnovnog kursa : analize i tumačenja stihovanih tekstova ?

• Baveći se poezijom, stihom, krećem se u okviru jednog od funkcionalnih stilova, zapravo u okviru književno - umetničkog stila. Ova činjenica ukazuje na to da moja istraživanja pripadaju oblasti stilistike. Knjiga “ Uvod u stilistiku “ pisana je sa ciljem da ponudi studentima i svima onima koji žele da se pobliže upoznaju sa stilističkom mišlju, sumu znanja o ovoj naučnoj disciplini, neophodne činjenice i potrebne teorijsko - metodološke odrednice.

U intevjuu datom naučnom časopisu „ Zenit “ (2007) stoji ovakva rečenica : „ Kada bih imao više prostora, čini mi se, mogao bih da dokažem da rima u određenom smislu odražava univerzalni kod prirode.“ Da li ste, shodno ovome, kasnije pokušali da rimu dovedete u vezu sa univerzalnim kodom prirode ?

• Imao sam prilike da, oktobra prošle godine, na naučnom skupu pod nazivom „ Jezik, um i samobitnost“, održanom na Filozofskom fakultetu u Banjaluci, pokažem kakve veze ima rima sa univerzalnim kodom prorode. Više od sedam meseci pokušavao sam da u postojećoj veoma raznolikoj literaturi : Stari i Novi zavet, Platon, Aritostel, Heraklit, Dekart, Kant, Lajbnic, Kremansko proročanstvo, Darvin, Tesla, Ajnšatajn, budizam, kreacionizam i mnogo šta drugo, pronađem bilo kakvu definiciju univerzalnog koda prirode. Definiciju nisam našao pa sam morao da otkrivam šta je to univerzalni kod prirode. Posle iščitavanja obimne literature, svakodnevnog šetanja po Košutnjaku i razmišljanja uz muziku, došao sam do nečega što bi se moglo nazvati univerzalnim kodom prirode. To su četiri osnovna principa iz kojih sve proističe, pa i rima kao jedan od poetskih postupaka upotrebljenih pri stvaranju stuhovnog teksta. Smatram da je celokupni univerzum zasnovan na: principu binarnosti, principu interakcije, principu ponovljivosti i principu dinamičnost. Ova četiri principa, koja deluju kao univerzalni kod prirode, primenljiva su na sve zakone u univerzumu i prisutna u svakoj vrsti i obliku postojanja. Ali, oni u njima ne učestvuju podjednako - jedni u jednom konkretnom slučaju imaju primarniju ulogu dok drugi u tom slučaju imaju sekundarnu ulogu, i obrnuto. Iz ova četiri univerzalna principa mogu da se izvedu svi ostali principi koji postoje u parcijalnim situacijama i konkretnim entitetima.

Ilja Slani